Prošlog meseca se navršio neobičan jubilej: trideset godina spema.
Možda nismo svesni, ali jedna od dobrobiti komunizma u Srbiji je i taj što nije bilo tržišnog poslovanja, a samim tim i potrebe za agresivnom reklamom. Kada to kažemo, mislimo pre svega na guranje raznih letaka (flajera) u vaše računima napaćeno sanduče. Pice, mali oglasi, vodoinstalateri. Propali Zapad se prvo suočio sa time, a tek onda sa elektronskom stranom te purpurne medalje. Mi smo nekako istovremeno, tako da kada uđete u kuću, iz sandučeta izbacite kilo reklama, a onda otvorite i vaše elektronsko sanduče i uradite to isto. Sve to tako funkcioniše i tome se ne vidi skori kraj. Možda je najbitnija razlika ta što možete biti prevareni u oba slučaja, ali u ovom drugom nastradaće vaš mili i dragi kompjuter, ali lako i vaš račun u banci i kojekude.
U maju 1978. godine je poslata prva poruka ovakvog tipa i to na tadašnjem ARPA net-u, preteči današnjeg interneta. Danas ovaj termin označava neželjene poruke koje se ponavljaju. Tematika je razna, od prodaje proizvoda, tj. reklame za iste, do nekih revolucionarnih tehnika za produženje muškog polnog organa, leka za ćelavost, navodnih lutrija gde ste vi dobitnik i slično. Spem karakteriše to što je poslat uglavnom sa nepostojećih adresa, što je poslat od nepostojećeg pošiljaoca tipa Džon Smit i što naslov poruke uglavnom ne bi trebao da vas zainteresuje da je otvorite, ali je vešto kamufliran, tako da se ponekad i desi. Postoje mnogi softveri za filtriranje spema, ali oni uglavnom nisu uspešni. Dakle, spem se filtrira na serveru, pa onda i kod vas u čitaču mejlova tzv. mejleru, ali sve je to nedelotvorno. Nekada se dešava da ovi programi tako inteligentno filtriraju poruke, da npr. poruku koju vam je poslala vaša baba stavi gde joj mesto nije, a u vašem glavnom sandučetu će i dalje stajati nešto tipa „Cheap V1@gra“ ili „Enlarge your pen1s“.
Na domaćem tržištu spem postoji, ali se slabo kontroliše. Ono što možete uraditi to je da obeležite neželjenu poruku kao spam (obično se koriti termin junk) ili da prijavite pošiljaoca za uznemiravanje vašem provajderu na adresu abuse@vaš-provajder.rs. Ako vam uspe, svaka čast, a ako vam ne uspe, nemojte da se tangirate, dešava se i najboljima.
Ono što smo zaključili to je da je nemoguće otarasiti se ove pošasti biblijskih razmera. U prošloj godini slato je sto milijardi poruka dnevno! Za one koji više vole brojeve to je 100.000.000.000 poruka. Pošto je ovaj podatak poražavajući, mi ćemo vas samo potapšati po ramenu i savetovati prijateljski da ne otvarate poruke koje ne znate ko je poslao, koje imaju čudne naslove i koje su jednostavno nepoželjne. Kao što vas je mama učila, ne otvarajte strancu.
Pošto je spem dosada koja dozlogrdi svakome i retko ko uživa u njoj, okrenućemo vedru stranu ove teme na sam termin. On je skraćenica od „SPiced hAM„, to jest začinjene šunke u konzervi proizvođača Hormel Foods. To ne bi imalo nikakve veze sa našom pričom da se šunke nisu dočepali momci iz Letećeg cirkusa Montija Pajtona, koji u jednom svom skeču imaju Vikinge koji samo jedu šunku i o tome pevaju, a pri tome konobar stalno ponavlja šta su imali (spam). Teško je prepričati, ali pravi ljubitelji ovih skečeva znaju o čemu se radi. Pošto se spem stalno ponavljao i dosađivao u skeču, otud i izraz za ovu pojavu.
Iako je posedovanje e-mail adrese conditio sine qua non za spem, on se takođe pojavljuje i u drugim oblicima. Na primer kod mesindžera može da šalje neke poruke, a da vi toga niste ni svesni ili da vaš zaraženi kompjuter otvara neke sajtove koje vi ne želite. To je već posebna priča.
Skoro sve civilozovane države na svetu imaju regulativu protiv uznemiravanja na ovaj način, ali učinak je slab. Samo je zanemarljiv broj ljudi osuđen, a količina spema se povećava iz dana u dan. Pri tome, mi ovde ne spadamo u civilozovane zemlje, iako se i ovo može sankcionisati kroz neko blanketno krivično delo. Specijalni sud za visokotehnološki kriminal krade bogu dane, a ako malo bolje razmislimo, spem više i nije visoka tehnologija.
Ovo je neiscrpna tema. Veće su šanse da zakačite nešto putem spema nego putem upražnjavanja slobodnog seksa. Dakle, pazite šta klikćete.
Uroš Nedeljković
broj 44, jun 2008.