Iako sklopljen zbog interesa a ne zbog ljubavi, ’’brak’’ između tehnologije i privrede, kako pokazuje najnoviji i veoma detaljan izveštaj Svetske banke, ima dugoročnu globalnu perspektivu jer se ’’supružnici’’ međusobno podstiču: veća ulaganje i primena novih tehnologija ubrzavaju privredni razvoj, a bogatija privreda više ulaže u razvoj inovacija i primenu sve naprednijih rešenja. Međutim, upravo zbog ovakvog odnosa pomenuta bračna sreća je veoma neravnomerno raspoređena po svetu, pa manje razvijene zemlje i pored evidentnog tehnološkog napretka i dalje značajno zaostaju za najrazvijenijima.
Prema najnovijim podacima, Kina je vodeća u svetu po broju korisnika Interneta (221 milion), trenutno je i najveće svetsko tržište mobilne telefonije sa 550 miliona pretplatnika (što je više nego što ima cela Evropa), a u poslednje tri godine izborila se i za vodeću poziciju globalnog izvoznika informaciono-komunikacionih tehnologija. U pogledu primene novih tehnologija podjednako je fascinantan i primer Indije, koja godišnje iškoluje više IT stručnjaka od SAD, kreira sve sofisticiraniji softver za automobilsku i vazduhoplovnu industriju, ušavši i u vodeću četvorku svetskih farmaceutskih proizvođača. Ohrabrujuće vesti stižu i iz Afrike, gde stanovništvo koje i dalje živi u kućama od blata putem mobilnih telefona plaća račune, ili proverava kretanje cena ribe na tržištu. Ipak, pomenuta slika tehnološkog napretka je tek segment realnosti u ovim zemljama, u kojoj i dalje preovlađuju nezavidni egzistencijalni uslovi.
| Usporavanje u regionu Prema istraživanjima Svetske banke, prosečan ekonomski rast u centralnoj i istočnoj Evropi je u 2006. iznosio 6,6%, a prošle godine oko 6%. U ovoj i narednoj godini očekuje se dalje usporavanje rasta u gotovo svim zemljama regiona, usled nestabilnosti svetskih finansijskih tržišta i smanjenja potražnje. Procenjuje se da ekonomski rast neće biti usporen jedino u Albaniji, zbog jake domaće potražnje, i Mađarskoj, gde se očekuje da ’’popuštanje“ monetarne politike podstakne tražnju. |
Dosadašnji pokušaji da se preciznije proceni uticaj novih tehnologija na privredni rast uglavnom su bili manjkavi zbog nepotpunih podataka, pa je Svetska banka sačinila presek stanja na osnovu različitih indikatora upotrebe savremenih tehnologija, zasnovanih na broju kompjutera i mobilnih telefona po glavi stanovnika, patenata i naučnih radova, kao i na uvozu visokotehnoloških proizvoda. Stručnjaci su analizirali i pokazatelje kao što je broj sati dostupnosti električne energije po danu, ili broj raspoloživih avio-linija. Ipak, kao najvažniji razmatrani su podaci o stanju obrazovnog i ekonomskog sistema, kako bi se došlo do relevantne slike o dostupnosti kapitala i kvalifikovane radne snage u procesu razvoja lokalnih tehnoloških kompanija.
Manje siromašnih
U izveštaju nazvanom ’’Globalni ekonomski izgledi za 2008’’, analitičari Svetske banke definišu tehnološki progres kao širenje ideja, znanja i veština, ali i novih formi poslovnog organizovanja. Mnoge zemlje u razvoju, čak i one siromašnije, devedesetih godina prošlog veka zabeležile su značajni tehnološki napredak, koji je doprineo generalnom povećanju prihoda i smanjenju broja onih koji žive u apsolutnom siromaštvu. Štaviše, analizirani trendovi pokazuju da su se zemlje u razvoju tehnološki razvijale dvostruko brže od bogatih zemalja, odnosno između 40 i 60 posto brže od početka prošlog do početka ovog veka. Međutim, zbog ukupnog ekonomskog stanja i raspoloživosti tehnologija njihovo zaostajanje za razvijenima i dalje je veliko, uključujući i kapacitet za usvajanje novih tehnologija. Ključne kočnice za dalje tehnološko napredovanje identifikovane su u nedostatku nacionalnih sistema za širenje tehnologije, pa dok u Kini, Indiji i Brazilu velike kompanije posluju na globalnom nivou, većina ostalih firmi posluje sa manje od petine globalne produktivnosti.
Ova ocena je od ogromne važnosti kada se ima u vidu da se zahvaljujući velikoj brzini širenja novih tehnologija, čiji razvoj danas iziskuje oko tri puta manje vremena nego krajem prošlog veka, procenat stanovništva koje živi u apsolutnom siromaštvu od 1990. do 2004. smanjio sa 29 na 18 posto, odnosno sa 1,2 milijarde na 970 miliona. Takav trend bi trebao da se nastavi i do 2015. godine, kada se očekuje da se broj osoba koje preživljavaju sa jednim dolarom ili manje dnevno smanji na 624 miliona. Kao glavni kanali za širenje tehnologija navode se povećana trgovinska razmena (kroz direktnu kupovinu opreme i znanja) i priliv stanih investicija (kroz koje strane kompanije same donose nove tehnologije i veštine), ali su za dugoročniji razvoj neophodne državne strategije u cilju osnaživanja obrazovnog sistema, državne uprave i povezivanja sa dijasporom.
| Bitka za talente Prema rezultatima istraživanja ’’Dilojta’’ sprovedenog prošle godine u više od 150 tehnoloških i telekomunikacionih kompanija u Severnoj Americi, dve trećine anketiranih očekuje da će se broj zaposlenih u njihovim kompanijama u narednoj godini uvećati za najmanje 6%, 15 % ispitanika procenjuje da će stopa novouposlenih premašiti 20%, a samo 6% da će se broj zaposlenih umanjiti. U čak 67% kompanija smatraju da su veštine neophodne za budući razvoj dostupne na tržištu radne snage, ali da će u narednih pet godina pronalaženje profesionalaca koji poseduju odgovarajuće tehničko znanje, inovativnost i kreativnost – biti sve veći problem. Rezultati sugerišu da će kompanije, koje nisu inovirale načine za pronalaženje i privlačenje talentovanog kadra, trpeti posledice u kritičnim segmentima poslovanja, kao što su ograničeni rast, kašnjenje u izlasku na tržište, umanjena inovativnost, ugrožavanje odnosa sa kupcima i drugo. |
U izveštaju se navodi da se nivo direktnih stanih investicija u odnosu na BDP zemalja u razvoju usedmostučio od 1980. godine, a u državama poput Mađarske ili Brazila, strane firme uložile su više od polovine sredstava u istraživanje i razvoj. U Češkoj je četvrtina menadžera izjavila da se sa savremenim tehnologijama upoznala tek kroz rad u stranim kompanija u toj zemlji. Međutim, postoje i nalazi koji impliciraju da povećana migracija – u osnovi nepovoljna jer kroz odliv mozgova može biti pogubna po nacionalni razvoj – ima i pozitivnu stranu kao jedan od osnovnih izvora transfera novih tehnologija, znanja i kapitala. Zanimljivo je da je Hrvatska sa stopom migracije od 29,4 odsto zauzela prvo mesto u Evropi u odnosu na broj visokoobrazovanih migranata, dok na globalnom nivou odliv mozgova je najveći iz pacifičkih, karipskih i afričkih zemalja. Dijaspora je i značajan izvor kapitala – svetske novčane doznake duplirane su u poslednjih 10 godina i danas u proseku čine 2% BDP zemalja u razvoju, ali dostižu i 21% BDP, kao, na primer, u Albaniji. Latinoamerički emigranti su prošle godine kući poslali 68 milijardi dolara, što nadmašuje iznos stranih investicija i međunarodne pomoći toj regiji, a gotovo polovina od 40 milijardi dolara stranih investicija u Kini tokom 2000. godine pristigla je od kineskih emigranata.
Perspektive
No, bez obzira na koji način se nove tehnologije šire u zemljama u razvoju, uočeno je da je njihova disperzija neravnomerna, odnosno da se koncentriše u pojedinim regionima. Tako, na primer, skoro tri četvrtine kineske trgovine obezbeđuju samo četiri regije, dve trećine investicija u Rusiji u 2000. godini bilo je usmereno na Moskvu sa okolinom, a u Indiji telefonima raspolaže polovina gradskog i tek 6% seoskog stanovništva. Optimisti smatraju da tehnološki jaz nije nepremostiv zbog same prirode novih tehnologija koje, poput mobilne telefonije, mogu biti uvedene u zemlje u razvoju bez izgradnje tako skupe infrastrukture kakvu je, na primer, zahtevao razvoj železničkog saobraćaja. Preskačući zastarela i primenjujući najnovija tehnološka rešenja, danas je moguće uštedeti i vreme i novac, što u izveštaju potvrđuju trendovi u istočnoj Aziji i istočnoj Evropi, ali ne i u državama Latinske Amerike. Naime, ovaj region ima manje korisnika širokopojasnog Interneta od najsiromašnijeg regiona istočne Azije, a zaostajanje je evidentno i po broju računara i korisnika Interneta. Izvoz visokotehnoloških proizvoda Argentine i Kolumbije čini svega 7% njihovog celokupnog izvoza nasuprot jedne trećine u istočnoj Aziji. U Čileu i Brazilu manje od 2% radnika zaposleno je u ICT sektoru, a kao najverovatniji uzroci takve situacije u istraživanju se navode dugotrajni ekonomski i problemi u obrazovnom sistemu ovog regiona.
Šire posmatrano, prepreke na putu tehnološkog razvoja mogu se svrstati u dve ključne grupe. Prva je vezana za tehnološko nasleđe, odnosno osnovnu infrastrukturu koja uslovljava mogućnosti primene i širenja novih rešenja, a koja je slaba u mnogim zemljama u razvoju. Stručnjaci Svetske banke ističu da bi širokim slojevima stanovništva trebalo osigurati dostupnost osnovnih usluga, kao što su putevi i električna energija, nezavisno od toga da li ih pruža javni ili privatni sektor. Druga grupa problema odnosi se na stanje obrazovnog sistema, finansijske resurse, ulaganja u istraživanja i razvoj i sposobnost državne uprave. Generalno, obrazovni sistemi zemalja u razvoju su napredovali u poslednjoj dekadi, ali je procenat nepismenih i nekvalifikovanih i dalje visok. S obzirom na ukupnu ekonomsku situaciju i ulaganja u istraživanja i razvoj značajno zaostaju u odnosu na razvijene zemlje, koje u proseku za to izdvajaju 2,3% BDP, zemlje istočne Azije 1,4, a zemlje Latinske Amerike svega 0,6%. Svetska iskustva pokazuju da izdvajanja manja od 1% BDP proizvode zanemarljiv efekat na tehnološki napredak, kao i da je važno ko izdvaja i troši ta sredstva. U istočnoj Aziji su to uglavnom privatne kompanije, u istočnoj Evropi najveći finansijer je i dalje država, kao i u Latinskoj Americi, gde su najveći i gotovo jedini korisnici ovih fondova univerziteti. Iako privredni bum Južne Koreje osamdesetih prošlog veka pokazuje da dominantno državna ulaganja mogu da proizvedu odlične rezultate, većina drugih primera potvrđuje da su efekti najveći kada se razvoj i komercijalizacija novih tehnologija odvija u privatnom sektoru. Pri tom, treba imati na umu da tehnološke kompanije u razvijenim zemljama lakše dolaze do novca, jer je tržište kapitala daleko razvijenije nego u zemljama u razvoju.
Ipak, pesimističan zaključak o tehnološkim perspektivama zemalja u razvoju bio bi pogrešan, jer su se kanali tehnološkog transfera značajno povećali u poslednjoj dekadi, a naročito tehnološka pismenost mladih. No, to je dovoljno samo za prvu fazu usvajanja novih tehnologija, dok je njihovo širenje i dalje ogroman problem i generator povećavanja digitalnog, a time i globalnog ekonomskog jaza.
Aleksandar Marković
broj 44, jun 2008.