Kad budete ovo čitali znaćemo ko je novi predsednik Srbije. Možda ćemo čak i znati šta će biti sa Kosovom. Šta će se dogoditi kada proglasi nezavisnost, da li će biti u blokadi? Da li će njegova telefonska linija sa pozivnim brojem 381 biti prekinuta? Koliko će ga zemalja priznati? Šta će Rusija uraditi? Pošto ja sada nemam pojma šta će se dogoditi i nemam želju da se pretvaram da znam, hajde da pogledamo neke stvarne probleme.
Tokom prethodnih 12 meseci cena nafte je porasla za 80%, a Kina čini 40% porasta potražnje. Svetske cene hrane su porasle za nekih 50%. Suša u Australiji i bolest svinja u Kini su važni faktori, ali rastuće bogatstvo Indije i Kine su najvažniji faktori. A tu je uvek i svetska potražnja za vodom. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ove godine Endrju Liveris, predsednik kompanije „Dow Chemical“ je rekao: “Voda je…nafta 21. veka“. Sve je povezano. Cena nafte povećava potražnju za biogorivom koje zauzima dragoceno poljoprivredno zemljište, što onda povećava cenu hrane i troši više vode. Kada kupim boraniju u prodavnici u Londonu verovatno je uvezena iz Kenije. Sada Kenija gori i govori se o etničkom čišćenju. Ali to je samo poluistina. Mnogi od sukoba su u bogatoj dolini strmih obronaka (Rift Valley) gde postoji borba za zemljom između plemena koji je istorijski smatraju svojom (Srbi) i onih za koje kažu da su ih raselili (Albanci). Ne, nije greška, samo pokušavam da nešto naglasim.
Hajde sada da vidimo nešto drugo. Tomas Frajdman, poznati kolumnista „Njujork tajmsa“ je napisao knjigu o globalizaciji koja se zove “Svet je ravan“ (The World is Flat). On je napisao: “U ravnom svetu možete uvodi inovacije bez potrebe da emigrirate“. Svet, naravno, nije ravan. Istraživanja o tome gde se stvara ekonomsko bogatstvo i gde postoje tehnološke inovacije, pokazuju da je svet, u stvari, šiljat. To znači da se većina stvari događa u relativno malom broju mesta koja su međusobno povezana. Jedna studija je pokazala da su gradovi poput Londona, Njujorka, Pariza, Tokija, Honkonga, Singapura, Čikaga, Los Anđelesa i San Franciska glavni polovi privlačnosti za najtalentovanije ljude na svetu, koji takođe lako prelaze iz jednog u drugi grad. Istraživanja pri Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu i Zavoda za patente i zaštitne znake SAD su pokazala nešto slično po pitanju toga gde ljudi prijavljuju patente. Tokio, Seul, Njujork i San Francisko vode, a slede ih Boston, Sijetl, Ostin, Toronto, Vankuver, Berlin, Stokholm, Helsinki, London, Osaka, Tajpej i Sidnej. Ričard Florida, koji je pisao na ovu temu, napominje da u zemljama poput Kine i Indije, vrhovi označavaju mesta poput Bangalora, Hajderabada i delove Nju Delhija i Bombaja koja cvetaju, “stvarajući destabilizujuće političke tenzije“. On dodaje: “U Kini postoji ogromna koncentracija talenta i inovacije u centrima poput Šangaja, Šenzena i Pekinga, koji su svetlosnim godinama udaljeni od ogromnih osiromašenih regiona“. Njegov zaključak jeste da “ekonomski napredak zahteva da vrhovi bud čvršći i viši… ali će takav rast pogoršati ekonomske i društvene razlike, podstičući političke reakcije koje bi mogle da ugroze dalju inovaciju i ekonomski napredak“. Stoga on tvrdi da će “balansiranje nejednakosti između vrhova i dolina širom sveta… biti među glavnim političkim izazovima u decenijama koje dolaze“.
I kakve sve to veze ima sa Balkanom? Naravno, većina ovog regiona nije čak ni mravinjak na svetskoj mapi vrhova i razlog zašto ne mogu mnogo da pišem o regionu jeste to što toliko mnogo zavisi od odluka koje će biti donete u sledećih nekoliko nedelja. Ali, ne mora tako da bude. Moj predlog jeste da vlade i univerziteti počnu da usmeravaju novac u istraživanje kako se najbolje izboriti sa izazovima u sledećih pedeset godina i kako najbolje iskoristiti resurse regiona tj. pametne ljude, plodno zemljište i vodu, a ne samo posledice 1389.
Tim Džuda
bif 40, februar 2008.