Dečije knjige danas se takmiče sa radiom, muzikom, filmovima, časopisima i, pogotovo, kablovskom televizijom. Svako ko ima malu decu i Cartoon network u kući zna o čemu pričam. Klinci danas očekuju drugačiji dizajn, vizuelni identitet, način pripovedanja, brzinu radnje, likove.
Kada je moje prvo dete sredinom devedesetih došlo do uzrasta da može razumeti bajke i listati slikovnice, počeo sam da obilazim knjižare u potrazi za adekvatnom literaturom. Bio sam šokiran. Rezultati potrage za dobrim dečijim knjigama bili su poražavajući. Naši izdavači su zaboravili na decu. Mogle su, eventualno, da se nađu nekvalitetne slikovnice, sa lošim iliustracijama i nesuvislim prevodima. Većinom se radilo od dajdžestiranim bajkama, koje su sklepavali oni koji nisu odmakli dalje od dvojke na pismenim zadacima u osnovnoj školi. Dugačke, konfuzne rečenice i apstraktni pojmovi činili su da se te bajke nisu mogle čitati deci. Jedva sam uspeo da pronađem antikvarni komplet legendarnog “Poletarca”.
Međutim, naše izdavaštvo dečijih knjiga pod uticajem sve oštrije konkurencije postaje sve bolje. Naravno, među domaćim izdavačima pravi šampion je izdavačka kuća Kreativni centar. Primer poslovanja te izdavačke kuće može biti inspirativan za sve koji nameravaju da se bave izdavaštvom. Ustvari, tajne nema – oni se, prosto bave izdavačkim poslom što znači da pažljivo i stručno biraju naslove, najbolje saradnike, ilustratore, domaće autore, kvalitetno štampaju svoje knjige, trude se oko odlične distribucije i uspešno promovišu svoja izdanja. Uspeh je neizbežan. Od male porodične manufakture postali su obiljna izdavačka kuća. Sve ovo zvuči jednostavno? Pa i jeste, ali za razliku od njih mnogi drugi domaći izdavači se pogube na tom putu: pomisle da je najlakše pronaći neko Wolt Dizney izdanje i tako brzo zaraditi novac.Po nekoj inerciji mnogi domaći izdavači, bez mnogo ideja i inventivnosti, po milioniti put preštampavaju Andersena, Braću Grim, Malog Princa i sl. Dečije knjige danas se takmiče sa radiom, muzikom, filmovima, časopisima i, pogotovo, kablovskom televizijom. Svako ko ima malu decu i Cartoon network u kući zna o čemu pričam. Klinci danas očekuju drugačiji dizajn, vizuelni identitet, način pripovedanja, brzinu radnje, likove…
Revolucija Harija Potera
Pravu, temeljnu revoluciju u svetu dečijeg izdavaštva izazvao je serijal Hari Poter. Te knjige su naprosto otvorile čitavo novo tržište.Oni koji su sa prezirom i gnušanjem zaobilazili dečije odeljenje u knjižarama, a za malo “težu” literaturu nisu dorasli, sada u svetskim knjižarama imaju posebno odeljenje koje se naziva young adults. Tinejdžeri su ponovo u knjižarama i bibliotekama pa izdavači, specijalno za taj uzrast, štampaju čitave edicije. Ipak, prema istraživanju „Book Industry Trends 2004“ uticaj serijala Poter je pomalo razočaravajući na tržište knjiga u celini, jer su se mnogi nadali da će Poter promeniti čitalačke navike dece i da će ona početi više da čitaju i ostale knjige. To se i dogodilo, ali ipak u manjem obimu nego što je očekivano.
Zapanjujuća činjenica je da je Hari Poter, u momentu objavljivanja, bio u engleskom originalu najprodavanija knjiga u Francuskoj. Dakle, u zemlji u kojoj postoji radikalno odbojan stav prema engleskom jeziku. Ali ni to nije slučajno. Taktika izdavača serijala o malom čarobnjaku je da na strana tržišta prvo izbaci original, pa onda, kada se stampedo nestrpljivih fanova istutnji, na red dolaze prevodi.
| Uživanje u čitanju deci Ono što otkrijete kao mladi roditelj koji počinje da čita knjige deci, jeste da postoji bitna razlika između literature koja se čita naglas i one koja se čita u sebi. Onu koju čitate u sebi gutate prelećući stranice bez mnogo kritičnosti. Hvatate smisao, pratite radnju, pamtite likove i uživate u obrtima. Ali, kada treba čitati naglas, odjednom shvatite da postoji nešto poput muzike jezika ili duha jezika. Čitati deci znači pokušati preneti na njih lepotu reči i rečenica. Preporučujem Kiplinga i Ćopića za čitanje naglas. Uživaćete koliko i deca koja vas budu slušala. Čitajte svojoj deci svako veče knjige. Mrska lektira kao obaveza sigurno ih neće učiniti pasioniranim čitaocima. |
Koliko je tržište dečije knjige ozbiljan biznis svedoči i akcija dečije bolnice Grejt Ormond Strit u Engleskoj, koja je vlasnik prava na Petra Pana. Da bi povećali profit žiri te bolnice je, uz veliku marketinšku pompu, među stotinama kandidata iz celog sveta izabrao britansku književnicu Džeraldin Mekohren da napiše zvanični nastavak čuvene bajke. Misleći na proširenje tržišta, najavljuje se da će Petar Pan u novoj bajci biti nešto stariji i na taj način interesantniji široj publici. Ali treba imati razumevanja za ovakve izdavačke poteze – prodaja knjiga, pa prema tome i prodaja dečijih knjiga je trenutno u stagnaciji. Osim Harija Potera, naravno.
Dečiji žiri
I još jedan primer zanimljivosti potencijala tržišta dečijih knjiga: Madona, već četvrt veka mega pop zvezda, mašina za pravljenje novca, piše knjige za decu (nikako ne tvrdim da to ustvari piše tim dobro plaćenih anonimnih pisaca). Kod nas je već izašao serijal „Abdijeve pustolovine“, „Engleske ruže“, „Jabuke gospodina Pibodija“, „Jakov i sedam lopova“ i „Lovan Gotovan“. Da bi priča bila marketinški pikantnija, ona tvrdi da su njene knjige moralne priče zasnovane na kabali, drevnoj jevrejskoj mističnoj tradiciji nastaloj po tumačenjima Starog zaveta. Madona osuđuje ispraznost savremene dečije književnosti u kojoj više nema nikakvih pouka.
A kako se jedan brend može iskoristiti, reciklirati i ponovo prodati, ovaj put deci, pokazuje primer megabestselera “Da Vinčijev kod”. Ustalom i kod nas su izdate već tri knjige koje se bave tim delom. Austrijski pisac Tomas Brezina napravio je slikovnicu „Who Can Crack The Leonardo Da Vinci Code?“ koja se ustvari više bavi velikim slikarom, a manje zaverom i Svetim Gralom. Knjiga je namenjena deci, ali prodajni tim predvideo je da će knjigu kupovati roditelji oduševljeni originalom. Slično kao i sa keksom – deca ne kupuju keks, već majke koje treba navesti da pomisle da je keks zdrav i dobar za njihovu decu.
U Srbiji postoji oko 400 (slovima: četiri stotine) književnih nagrada, ali ni jedna nije kao engleska nagrada Smarties koja se dodeljuje u Britanskoj biblioteci. Nagradu od 30.000 funti godišnje dodeljuje žiri sastavljen od više hiljada dece. Ova nagrada do sada je skrenula pažnju na do tada nepoznate pisce. Na primer na J. K. Rouling.
Aleksandar Drakulić
broj 14/15, decembar 2005.