Igračke koje će naši mališani dobiti za novogodišnje praznike većinom su potekle sa Dalekog Istoka, bilo da je reč o jeftinim, standardnim ili brendiranim artiklima. Da bi za sve klince bilo dovoljno poklona uvoznici su morali još u oktobru da obezbede potrebne kontigente, ali tokom decembra očekuju i do deset puta veći promet od uobičajenog.
Pretpraznična novogodišnja i božićna EUforija jedina je izvesna pojava (sa prefiksom EU) koja nam stiže svake godine. Pod najjačim naletom potrošačke groznice naći će se pre svega prodavnice igračaka, jer će armija roditelja i bliske rodbine – kao i sindikalne organizacije – poželeti da obraduju mališane atraktivnim poklonom. Da je reč o zaista značajnom prometu koji u decembru ostvare trgovci igračakama, rečito govore i dnevni pazari jedne od bolje snabdevenih radnji u centru Beograda: uobičajeno ova prodavnica u toku dana inkasira između 150 i 180 hiljada dinara, a u poslednjoj nedelji decembra čak 800-900 hiljada, ili milion dinara!
Naravno, iskusni trgovci znaju da se prase ne tovi uoči Božića, pa već od septembra pune magacine i rafove. Prema rečima nekih od njih, nabavka robe se zaključuje početkom oktobra, ali prodaja, uključujući i sindikalne novogodišnje paketiće, počinje tek u decembru. Navedeni vremenski jaz predstavlja i najveći problem uvoznika, jer troškove carine i PDV-a moraju da podmire odmah, a naplata sledi tek za mesec-dva, pa i više dana. Uprkos tome, poslovanje većine preduzeća u ovoj branši zasniva se isključivo ili pretežno na uvozu.
Šačica domaćih
Domaći proizvođači očigledno nisu konkurentni cenom ili kvalitetom, a prema podacima Centra za informatiku i elektronsko poslovanje Privredne komore Srbije – ima ih tridesetak. S druge strane, broj uvoznika u 2003. (najsvežiji raspoloživi podaci), premašuje pet stotina. U istom periodu tek nekih osamdesetak firmi upisali su se kao izvoznici igračaka. Ne treba onda da čudi činjenica da je u prethodnoj godini na uvoz ovih artikala potrošeno 43.045.000 dolara, dok je vrednost izvoza bila pet puta manja – 8.380.000 dolara. U prvih sedam meseci ove godine, razlika između uvoza i izvoza se povećala na jedan prema deset: uvoz je iznosio više od 10 miliona dolara, a izvoz manje od milion dolara.
Kako tvrde predstavnici uvozničkih i veleprodajnih kuća, najveći broj igračaka stiže nam iz “obećana zemlje”– Kine. Trgovci iz celog sveta kupovinu najčešće ugovaraju posredstvom jednog agenta, koji zastupa sve veće fabrike, a paradoks je da, kada se uračuna prevoz, carina i svih ostali troškovi – igračke pristigle iz Kine znatno su jeftinije nego kada bi se ovde pravile. „Plastične igračke najčešće uvozimo iz Kine, metalne iz Hong-Konga, a imamo robu i iz Francuske, Bugarske, Poljske… Poznato je da 99 odsto svetske proizvodnje potiče sa Dalekog Istoka“, kaže Mirjana Kovačević, komercijalista u firmi Labyrinth, čiji se promet u „udarnim“ mesecima uvećava deset puta u odnosu na uobičajeni. „Ovo je sezonski posao“, napominje naša sagovornica, „koji je najisplativiji u decembru i početkom januara, dok se tokom ostalih meseci dovijamo kako znamo i umemo. Redovno posećujemo sajam igračka u Nemačkoj i tako se informišemo šta je u trendu. Na zapadu su trenutno najtraženije drvene igračke, ali su one i znatno skuplje“.
|
|
Hrvatska: Opasana kupovina Godišnje se u Hrvatsku uveze igračaka u vrednosti od oko 30 miliona dolara, a prema podacima kompanije «Magma», vodeće hrvatske maloprodajne kompanije neprehrambenih proizvoda i jednog od vodećih uvoznika igračaka, čak 60 odsto igračaka proda se pred kraj godine. Domaća industrija igračaka gotovo da je izumrla, pa se većina igračaka uvozi, uglavnom iz azijskih zemalja koje u hrvatskom uvozu igračaka učestvuju sa čak 88 odsto. Uvozom igračaka u Hrvatskoj se bavi oko 5.000 preduzeća, a osim Kine i Tajlanda, najviše igračaka u Hrvatsku dolazi iz Italije, Nemačke, Austrije i SAD. Prema nekim procenama, oko 30 odsto igračaka proda se «na crno» jer se ne prodaju samo u specijalizovanim radnjama, već i u prodavnicama hrane, tehnike, čak i uz građevinski materijal i, naravno, na hiljadama improvizovanih tezgi. Zbog činjenice da mnoge igračke izlaze na tržište biz ikakve prethodne provere, Hrvatsko udruženje potrošača pokrenulo je borbu protiv igračaka koje sadrže ftalat, opasnu supstancu koja se koristi za omekšavanje igračaka. Mada je hrvatsko Ministarstvo zdravstva nakon toga donelo propise o ograničenoj upotrebi ftalata u dečjim igračkama, i dalje niko ne kontroliše kakve se igračke prodaju na pijacama, sajmovima i tezgama. Stoga se roditeljima preporučuje da kupuju igračke sa sertifikatima kojima se dokazuje da u njima nema ftalata. |
Opasne hemikalije
Otkako je EU zabranila PVC igračke ponovo su na ceni one od prirodnog materijala, što bi mogla biti dobra prilika za naše preduzetnike. Prilikom izrade nameštaja, naime, ostaje mnogo drvenih otpadaka, idealnih za pravljenje igračka, ali ova ideja kod nas još nije zaživela, osim na nivou manjih, uglavnom kućnih ili porodičnih radionica. S druge strane, uvoze se plastične, plišane i razne druge igračke, od kojih mnoge, pogotovo one švercovane, dospevaju do potrošača bez prethodne kontrole. Nedavno je Republička sanitarna inspekcija zabranila distribuciju određenih igračaka iz Kine zbog njihove neispravnosti. Ispitivanja na Institutu za zaštitu zdravlja «Dr Milan Jovanović Batut» pokazala su da one sadrže ftalate, opasne hemikalije za omekšavanje plastike, zabranjene u EU. Mnogi od predmeta namenjenih deci su već prilikom organoleptičkog ispitivanja pokazali neispravnost: puštali su boju, opadala im je dlaka i slično.
„Roditelji koji vode računa o zdravlju svog deteta ne bi trebalo da kupuju igračke u čiji kvalitet nisu sigurni“, upozorava Ivana Milović, direktor marketinga u «Pertiniju», jednoj od retkih domaćih firmi koja, osim uvoza, ima i sopstvenu proizvodnju. „Od našeg ukupnog asortimana 60 odsto je uvezena roba, ostalo sami pravimo prema italijanskim kalupima. Sve naše igračke poseduju atest o ispravnosti, bilo da se konotrolišu na carini, ako su iz uvoza, bilo da podležu kontroli nadležene institucije, ukoliko ih ovde proizvodimo. Znak «CE» je prepoznatljiv većini roditelja, a on ukazuje na to da su igračke ispravne i podobne za decu“, objašnjava Milović.
Kao firma koja posluje ovde već 15 godina, Pertini se ozbiljno bavi i istraživanjem tržišta, a u njihovom kreativnom timu je i stručnjak iz domena psihologije i pedagogije koji ne samo što učestvuje u stvaranju novog proizvoda, već i savetuje prodavce (i roditelje) koje su igračke namenjene kom uzrastu. Deo svog programa Pertini uvozi iz država zapadne Evrope, dok izvozi uglavnom u istočne zemlje.
Mamac falsifikata
Igračke i drugi proizvodi za decu koji poseduju atest o kvalitetu, nesumnjivo su skuplji od onih koje se mogu naći na pijačnim tezgama, pa roditelji, pritisnuti nemaštinom, često biraju ono što je jeftinije, ne znajući da to može biti štetno za njihove mališane. Utoliko je već odgovornost nadležnih institucija koje bi trebalo da spreče da se ovakvi artikli uopšte nađu u prodaji. S druge strane, brendirane igračke, posebno one koje su najnoviji hit, dostižu astronomske cene, ali i tu se pojavljuje veliki broj falsifikata koji su pravi mamac kako za decu, tako i za odrasle.
„Mi smo ekskluzivni zastupnici za kompanije Hasbro (Action Man…), MGA (Bratz lutke), Toy biz (Spajdermen i ostali Marvel likovi), Disney, Playmates (Nindža Kornjace), Smoby (Majorette…) i mnoge druge, ali zbog nepostojanja odgovarajuće regulative, imamo mnogo problema sa falsifikatima i paralelnim uvozom“, žali se Jelena Samardžić, dirktor marketinga “Dexy.co”. Naša sagovornica ističe da se ovo preduzeće bavi isključivo uvozom i prodajom igračaka iz Kine (Hong Kong), Francuske, Italije, Engleske, Nemačke i Holandije, i mada se veleprodaja obavlja tokom cele godine, pred novogodišnje praznike se udvostruči. S druge strane, Ivana Babović iz «Stayle Toys» ističe da je najveća navala na njihove maloprodajne objekte nekoliko dana uoči i nakon Nove godine. „Tada je promet trostruko pa i četvorostruko veći nego inače. Najtraženije su one igračke koje predstavljaju junake aktuelnih crtaća, a kontinuirano se traže rančevi i torbe. Naš program čini 70 odsto plišanih figura životinja i gotovo sve one stižu iz uvoza, osim pandi, koje radi jedna mala privatna firma odavde“, kaže Babović.
Početkom decembra Beograd je dobio još jednu prodavnicu igračka, koja više nalikuje obdaništu ili dečjem muzeju, nego klasičnoj radnji. Iza ovog projekta stoji proizvođač i uvoznik iz Šapca, firma «M plast», koja najavljuje i novi brend – medveda Didu, koji će biti njihov originalni proizvod i maskota.
Sanja Vasiljević
broj 14/15, decembar 2005.