Nevelika aktivnost ulagača i zadovoljavajući minus na berzanskom parketu, ukratko su odrednice koje su obeležile prvi trgovački mesec u godini. Iako je u nekoliko navrata ranije (pre svega 2005. i 2007. godine) januar važio za period udarne aktivnosti ulagača, ovaj put takav scenario malo ko je i očekivao. Ukupan promet u trgovanju iznosio je svega 1,4 milijarde dinara odnosno prosečan dnevni promet bio je na nivou trećine prošlogodišnjeg. Indeks najlikvidnijih akcija spustio se nešto preko 5 procenata, što se nakon prošlogodišnjeg fijaska može definisati kao blagi silazni trend.
Obveznice
Obveznice stare devizne štednje imale su neobičajeno veliki udeo u januarskom trgovanju, ali pre svega kao posledica smanjenog učešća u trgovanju akcijama. Prinosi na svim serijama registrovali su značajno smanjenje te je na kraju meseca malo koja serija nosila zaradu veću od 6,5 procenata. Ovaj trend rasta cena državnih dužničkih hartija posledica je snažnog opadanja kursa dinara ali i velikih kupovina poslednjih serija radi učešća investitora u privatizacionom postupku.
Akcije
Tržište akcija spustilo se u toku januara 5,2 odsto mereno indeksom Belex 15 i to u velikoj meri zahvaljujući akcijama Komercijalne banke koje su zabeležile gubitak od 12,3 odsto. Ostale najlikvidnije hartije iz ove korpe ili su blago oscilirale oko ustaljenih vrednosti ili su, čak, kao u slučaju AIK banke ostvarile solidan oporavak.
Ipak, najtrgovanija hartija bio je kikindski konditor „Banini“ zahvaljujući nekolicini transakcija u jednom danu kada je istrgovano nepunih 14 procenata akcija. Kupac ovog paketa bio je „Banini trade“ sada već ubedljivo najdominantniji akcionar ove kompanije dok su se na strani prodaje našle kompanije okupljene oko beogradske „Delte“. Na ovaj način verovatno je završena saga oko konsolidacije kontrolnog paketa akcija ove kompanije nakon što je najpre usledelo trvenje među menadžerima, da bi se u proleće protekle godine u celu priču umešala i „Delta“ kupovinom znatnog udela u ovoj kompaniji. Uporedo, „Banini“ je počeo ostvarivati lošije rezultate poslovanja te je u 2007. godini osim pada poslovnih prihoda zabeleženo i značajno smanjenje dobiti.
Od standarno najlikvidnijih akcija najviše se trgovalo akcijama AIK banke koja je zabeležila dvocifreni oporavak od 10,4 odsto. Akcije ove niške banke uz realizaciju od 203,8 miliona dinara, u drugoj polovini meseca su beležile gotovo neprekidni uzlazni trend stigavši na kraju meseca i nadomak nivoa od 3.000 dinara. Ostale bankarske akcije nisu beležile velike promete. Beogradska Agrobanka oscilirala je oko nivoa od 4.000 dinara dok je Komercijalna banka mesec okončala na koti od 22.799 dinara. Uz realizaciju od 15,2 miliona dinara novosadska Metals banka je zabeležila oporavak od 12,1 odsto.
Od akcija iz realnog sektora, osim kikindskim „Baninijem“, najviše se trgovalo akcijama vranjskog „Alfa plama“. Posle drastičnog gubitka vrednosti u poslednjih godinu i po dana, ova kompanija s juga Srbije nalazi se pred preuzimanjem nakon što je kompanija „Amasis“ za nepunih mesec dana stekla udeo veći od 22 procenta. Uprkos izrazito dobrim fundamentima, činjenica da su se institucionalni investitori olako odlučili na prodaju svojih paketa akcija govori najbolje o dubini aktuelne krize. „Alfa plam“ je i tokom 2008. godine nastavio trend uspešnog poslovanja, koji je gotovo svake godine bio praćen trasparentnim izveštavanjem i značajnim dividendama koje ova kompanija isplaćuje. Na trenutnoj ceni, „Alfa plam“ vredi oko 10 miliona evra dok se očekuje dobit iz protekle godine ne manja od trećine te sume.
Beogradski holding „Energoprojekt“ zabeležio je stagnaciju uz promet od 82,6 miliona dinara. Tokom januara značajnije promete ova akcija beležila je zahvaljujući rivalu „GP Napred“ koji je stekao udeo od pola procenta u ovoj kompaniji. Bečejska „Soja“ zabeležila je petoprocentno smanjenje vrednosti spuštajući se na kraju meseca i ispod nivoa od 800 dinara. Tokom januara ovaj emitent je sazvao vanrednu skupštinu akcionara na kojoj će glavna tačka biti dokapitalizacija ove kompanije veličine postojeće emisije. Pravo preče kupovine moći će ostvariti akcionari koji to budu na dan skupštine i to po ceni od 851 dinar dok će svi investitori moći preostatak akcija kupovati na ceni od 946 dinara. Ova sredstva biće namenjena za proširenje kapaciteta za proizvodnju sojinih proizvoda za ljudsku ishranu u cilju povećanja izvoza i za refinansiranje kreditnog zaduženja. Sličnu emisiju najavio je i subotički Veterinarski zavod kojim upravlja spomenuta bečejska kompanija. Eventualni uspeh ovih emisija mogao bi nagovestiti znake oporavka berzanskog tržišta dok bi ranije već viđeni neuspesi dokapitalizacija dali dodatne dokaze da tržište nije ni blizu oporavka.