Američki predsednik Barak Obama predstavio je predlog budžeta za 2010. od 3,6 biliona dolara, sa najvećim deficitom od II svetskog rata.
U budžetu je predviđeno 364 milijarde dolara za najavljivanu zdravstvenu reformu, kao i 250 milijardi za stabilizovanje finansijskog sistema, odnosno hitne slučajeve pomoći bankama. Za troškove ratova u Iraku i Avganistanu u sledećih 18 mjeseci predviđeno je 200 milijardi dolara. Obama predviđa da će budžetski deficit u 2009. iznositi čak 1,75 biliona dolara, najviše od Drugog svetskog rata, uz napomenu da bi do kraja njegovog mandata 2013. godine, deficit trebalo da bude prepolovljen.
Dopisnik BBC iz Vašingtona Ričard Lister u svom komentaru ocenjuje da je budžet “robinhudovski’’, budući da predviđa ogroman transfer bogatstva – bogate čeka povećanje poreza, siromašne samnjenje. “Iz tog ugla gledano, radi se o vrlo radikalnom budžetu. Obama se direktno sučeljava sa nekim od najuticajnijih interesnih grupa u Americi – velikim poljoprivrednim koncernima, farmaceutskom industrijom, osiguravajućim društvima. Ovo svakako nije budžet bez kontroverzi”, zaključuje Lister.
Iako je Obama izneo samo skicu svog bužeta, s vrlo malo detalja, već sada je jasno da ga čeka rovovska borba sa republikancima u Kongresu, napominje Ričard Lister. “Republikanci mrze ovaj budžet. Njihov stav je da se prosperitet ne može ostvariti kroz povećanje poreza i javne potrošnje i oni tvrde da je Obama predložio fiskalno neodgovoran budžet. Obama svesno ide u povećanje spoljnog duga, koji će jednog dana morati da se otplati ili će vrednost dolara krahirati. To verovatno znači da će u nekom trenutku morati da naplaćuje još više poreza od još više ljudi, ali to se u budžetu, naravo, ne pominje”.
Predsednik Obama u Vašington je došao s mandatom za promene i budžet koji je juče predstavio, slažu se posmatrači, nudi istinske novine – pitanje je, međutim, da li je prateći rizik opravdan, kaže Mark Blumfild, predsednik Američkog saveta za formiranje kapitala. “Ovo je vrlo riskantan budžet. Osnovno pitanje nije da li će bogati plaćati veće poreze, već kako će ih plaćati. Mi smo jedina zemlja na svetu koja ne naplaćuje porez na potrošnju, jer nemamo PDV. Umesto toga, naplaćujemo porez na ušteđevine, na investicije, na korporacije. Ono što mene brine je da bi adminsitracija mogla da postigne suprotno od onoga što je namerila, odnosno da uguši umesto da podstakne investicije. Zato pozivam administarciju da se obrati najboljim svetskim ekonomskim strzučnjacima i da ih upita da li je oporezivanje štednje i investicija najbolji način da se ostvari ekonomski rast”, dodaje u razgovoru za BBC Mark Blumfild, predsednik Američkog saveta za formiranje kapitala.