Postoji jedan britanski satirični časopis koji se zove „Private Eye“. Nekada je imao kolumnu koju je pisao novinar po imenu Phil Space. U engleskom, Phil je nadimak od imena Phillip. Ali ako pročitate ime naglas zvuči kao „fill space“ što znači „popuni prostor“ – tj. popunjavanje praznog prostora, u ovom slučaju rečima. Ipak, iako Phil i ja nismo baš kolege, ponekad se zapitam u ovo doba godine šta svi ostali rade. Hoću da kažem, svi novinari znaju da je najbolji način popunjavanja mesta pravljenje predviđanja za sledeću godinu, iako najverovatnije neće biti u pravu, ipak bude zabavno.
A da li postoji bolji način da počnem nego da potražim neka od predviđanja napravljena pre 12 meseci ili tokom prošle godine? Časopis „Foreign Policy“ je sastavio listu od deset među kojima su bila sledeća: „Mogućnost da barel nafte bude između 150-200 američkih dolara se čini sve verovatnijom tokom narednih šest do 24 meseca“. To je izjavio analitičar za Goldman Sachs. „Svako ko tvrdi da smo u recesiji, ili da idemo ka tome, naročito da je ovo najgora od Velike depresije nudi sopstvenu, privatnu definiciju recesije“. To je napisao „Washington Post“.
„Verujem da se bankarski sistem stabilizovao. Niko se više ne pita, da li postoji neka važna institucija koja će možda propasti i da mi nećemo moći ništa da uradimo povodom toga“, rekao je Henry Paulson, američki Ministar finansija u novembru.
A sada, bez da nekoga izdvajamo po imenu, hajde da vidimo neka od najčešćih predviđanja za Balkan u 2008. U ovo vreme prošle godine uglavnom su se ticala Srbije i Kosova. Tvrdili su da će nakon nezavisnosti Kosova doći do naglog porasta nasilja, da će biti kolone srpskih izbeglica, da će Srbija pasti u ruke ekstremnih nacionalista i da će se preusmeriti ka Rusiji. I da, da je dobar trenutak da se kupe akcije na berzama od Podgorice do Zagreba jer su osnove dobre.
Svi znamo šta je dalje bilo. Kosovo je proglasilo nezavisnost i, pa, ništa mnogo se u stvari nije dogodilo. Umesto da preuzmu Srbiju, Radikali su se samouništili, Srbija ima proevropsku vladu, Rusija se sada smatra nepouzdanom (videti NIS i teritorijalni integritet Gruzije) a tržišta su doživela kolaps.
Ipak, da se ne obeshrabrimo, evo nekih od mojih predviđanja za 2009, za koja me možete smatrati odgovornim kroz godinu dana ako budu pogrešna. Prvo, Kosovo će početi da nestaje sa domaće političke scene na Balkanu. Nakon toliko buke, preuzimanje nadležnosti od strane EULEX-a je bilo toliko neuzbudljivo, toliko dosadno, da je bilo skoro šokantno. Ovako ili onako, Srbija će podneti zahtev za članstvo u EU, ali glavno pitanje biće ekonomija. Od Tigra iz Pirota do KAP-a iz Podgorice, ekonomija će biti najvažnija tema.
Širom regiona građevinski bum, tamo gde već nije posustao, pratiće svetske trendove. Crnoj Gori naročito preti rizik jer se oslanja na turizam koji će sigurno opasti u 2009, a izvoz aluminijuma je već oštro pogođen padom cena. Trenutni sukob u Srbiji oko aranžmana sa Rusijom za NIS će možda uskoro biti rešen, ali ukazuje na nešto drugo. Svaki dinar se sada broji i argumenti koji povezuju NIS i Kosovo sada ne stavljaju ni jedan dinar u budžet. Prva linija fronta u novim balkanskim ratovima biće u Delta City-ju i drugim tržnim centrima. Oni će možda cvetati (ali možda i neće…), ali se postavlja pitanje da li će ugroziti mnoga druga mesta gde su ljudi nekada odlazili u kupovinu?
Za dvanaest meseci zemlje regiona će, u mnogome, biti tamo gde su i danas. Niko nema velikih niti, pak, novih ideja. Problem će biti u tome da se sadašnje politike učvrste i ograniči šteta koja ekonomiji dolazi spolja. „To je ekonomija, budalo!“ je zamoran zaključak, ali sa druge strane je pozitivan. Dosadni Balkan koji se bavi ekonomijom, integracijom u EU i tehničkim problemima izdavanja biometrijskih pasoša je nešto dobro. Videćemo da li su moja predviđanja tačna.
Tim Džuda
broj 50/51, decembar 2008./januar 2009.