Na Vol Streetu su 23. februara vodeći indeksi pali na najniži nivo u poslednjih 12 godina jer ulagači gube nadu da će američka vlada uspeti da stabilizuje financijski sustav.
Nasdaq, S&P i Dow Jones pali su po oko tri odsto. Dow Jones i S&P 500 indeks pali su na najniži nivo od proleća 1997. godine jer vest da bi vlada mogla povećati svoj udeo u Citigroupu sa 7,8 na 40 odsto, što je ispočetka pozitivno uticalo na tržište, ipak nije ohrabrila ulagače, premda mnogi smatraju da je takav vladin pristup nužan kako bi se velike banke očistile od loših dugovanja.
Loše je na tržište uticao i izveštaj CNBC televizije o mogućem stečaju American International Group (AIG) ako ta osiguravajuću kuća ne dobije dodatnu pomoć vlade, nakon što su joj već prošle godine u dva navrata odobrena finansijska sredstva. CNBC je objavio da je AIG, uprkos državnoj pomoći, u proteklom tromesečju ostvario gubitak od oko 60 milijardi dolara, što bi, ako se pokaže točnim, mogao biti najveći kvartalni gubitak u korporativnoj istoriji SAD.
Uz finansijski, pod pritiskom se našao i tehnološki sektor, nakon što su analitičari Morgan Stanleya smanjili svoje procene prodaje kompjutera u ovoj i idućoj godini. Zbog toga su cene akcija IBM-a i Applea pale oko 5, a Hewlett-Packarda više od 6 odsto.
I na evropskim berzama su početkom ove nedelje cene akcija oštro pale. Londonski FTSE indeks izgubio je 1 odsto, na 3.889 bodova, dok je DAX indeks Frankfurtske berze potonuo 1,95 odsto, na 3.936 bodova.