Eksperti bečkog Instituta za međunarodnu ekonomiju prognoziraju smanjenje privrednih aktivnosti u jugoistočnoj Evropi u tekućoj godini usled finansijske krize, stagnaciju u 2010. i rast od 2011. godine.
Zbog procesa tranzicije, zemlje jugoistočne Evrope su posebno podložne posledicama međunarodne ekonomske i finansijske krize, istakli su stručnjaci Instituta na prezentaciji u Privrednoj komori Austrije u Beču. Ekspert za Balkan u Institutu Vladimir Gligorov očekuje brojne budžetske rebalanse u državama ovog regiona, između ostalog zbog otežanog priliva sredstava od poreza, pri čemu bi smanjenja mogla biti između 10 i 15 posto.
Ističući da se na osnovu podataka za prva dva meseca 2009. može reći da se kriza produbljuje u poređenju sa četvrtim kvartalom prošle godine, on je kao primer naveo januarsko smanjenje industrijske proizvodnje u Srbiji za 17 posto, dodajući da ni februarski pokazatelji nisu bolji. Gligorov je konstatovao da se uvoz brže smanjuje od izvoza, navodeći da je u Hrvatskoj i Srbiji uvoz smanjen za 40 posto. On je procenio da će se Međunarodni monetarni fond jače angažovati u regionu i dodao da je Vlada Srbije najavila da će od te institucije tražiti zajam od dve milijarde dolara, a finansijsku pomoć očekuje i od EU, Svetske banke i međunarodnih institucija. I Hrvatska se, prema njegovim rečima, nalazi u teškoj situaciji, jer ove godine mora biti refinansirano oko deset milijardi evra.
Gligorov je izjavio da sa skepsom gleda na projekte u kojima učestvuje državni i privatni kapital, navodeći kao primer izgradnju autoputa u Srbiji, kao i investiciju “Fiata” u Kragujevcu. Naučni direktor bečkog Instituta Michael Landesmann naglasio je da je negativn bilans u jugoistočnoj Evropi posledica činjenice da je u prošlosti u tim zemljama eksplodirao uvoz, koji je prvenstveno bio finansiran kreditima, kao i prihodima od transfera novca dijaspore i stranim direktnim investicijama.
Privrede tih država su, prema njegovim rečima, od 2001. rasle u proseku između pet i sedam posto, a u tom priodu je državni dug drastično smanjen. Najveći državni dug u regionu krajem 2008. prema podacima Instituta, ima Hrvatska sa 54,5 posto bruto nacionalnog proizvoda, kao i Albanija sa 53,5 posto.
Ističući da postoje dva načina za savladavanje deficita, Landesmann je objasnio da zemlje koje imaju fiksni kurs, kao baltičke države, protiv krize mogu da se bore obuzdavanjem uvoza. Drugi način se trenutno primenjuje u Srbiji i Rumuniji čije su nacionalne valute proteklih meseci bile izložene jakoj devalvaciji. Time je uvoz poskupeo, a potražnja za uvoznom robom je pala, rekao je Landesman.