Virtuelna berza Volks Banke proradila je po drugi put 11-og novembra prošle godine. Svi koji su se prijavili (a ima nas oko hiljadu!!) dobili su priliku da ulože po sto hiljada virtuelnih evra u akcije na beogradskoj, njujorškoj i evropskim berzama. Da li može da se zaradi na akcijama u jeku ekonomske krize? Može, itekako – lekcije naučene tokom igranja virtuelne berzanske igre pamte se za ceo život.
Zašto ne kupih akcije?
Nekoliko puta sam poželela da ispevam tužnu folk pesmu o izgubljenoj šansi, gledajući kako se vrednost mog portfolija ruši dok se neki srećnik uzdiže sa dna liste uspeha i zaposeda vrh. Kako je znao koje akcije da kupi? Provodi li više vremena pregledajući kojekakve Buissines News, ili je jednostavno pomalo vidovit? Ima li dobar njuh za pravi posao, ili je samo ćorava koka koja je ubola zrno? Koliko zaista čovek može da se rukovodi onom izrekom ’kupi jeftino, prodaj skupo’ u doba ekonomske krize kada se, bojim se, pojam jeftinog izvitoperio do neprepoznatljivosti? Nekoliko puta mi se desilo da gledam ponuđene akcije i razmišljam… sigurno postoji razlog zbog koga vrednost Microsoft-a opada iako sve druge akcije rastu (npr. u februaru, dan pred obraćanje Baraka Obame kongresu povodom budžeta). Da li je trebalo kupiti Microsoft u tom momentu? Tačan odgovor je NE! Nastavile su da padaju. Šta je trebalo kupiti-CITIGROUP! Akciju koja svog vlasnika automatski dovede u predinfarktno stanje i koja je za jedan dan porasla za 25 odsto a već sutradan pala za maltene isto toliko. Gde je tu logika? Da li su berze prestale da pokazuju tržišnu vrednost akcija i sada bukvalno odslikavaju isključivo nade i strepnje berzanskih igrača?
Zašto ne prodah akcije?
Za razliku od prethodno opisane situacije, ovde bar možeš sebe da ohrabriš. ’Sada sam na dnu’ , kažeš sebi, ’ali se sećam da sam bio i na vrhu’. PA ZAŠTO NISI PRODAO KADA SI BIO NA VRHU?!? Moja priča ide ovako: na samom početku igre sam izgubila dve hiljade od onih početnih sto hiljada evra i rešila sam da nekako nadoknadim taj minus. Serijom srećnih ulaganja, uključujući i ona u General Motors, Fortis, Verizon Communications i Nokia, sredinom januara uspela sam da zaradim 14 hiljada evra na dobijenih sto hiljada. Virtuelni ili ne, ja sam ih zavolela kao da su mi već u novčaniku i bila sam ponosna na svoj lepi portfolio. Eh…da sam tada rasprodala sve što sam imala, danas bi se šepurila među prvih 10 na top listi Volksstreet berzanske igre. Zašto nisam prodala? Zbog sujete. Vidite, sa 14 hiljada u plusu, ja sam u tom trenutku bila tek negde na 256-om mestu top liste. Moj zaključak je bio- lepo sam zaradila i napravila neke pametne poteze, sada je došlo vreme da se uguram među prave igrače i zaradim ozbiljnije novce. Treba hrabro investirati veliku sumu (oko 25 hiljada evra) u jednu hartiju za koju jednostavno znaš da će se pokazati kao sjajan izbor. Amateru je bio potreban uzor.
Vorene Bafete, čuj moj plač
Kada sam pregledala gomilu internet stranica sa savetima za dobro ulaganje, pronašla sam jedan interesantan tekst na Wall Street Jounal Online. Bio je posvećen American Express-u, i u njemu je stajalo da AE nema ’mnogo’ toksične imovine niti je u riziku od preuzimanja zbog nesolventnosti itd. Štaviše, autor čije ime neću pominjati ocenio je da postoji nada da će AE-su pomoći, ukoliko situacija to bude zahtevala, jedan od najpoznatijih investitora u istoriji-VOREN BAFET, koji u sopstvenom portfoliju ima 3 ili 5 odsto akcija AE. Znate li koliko mi je trebalo da kupim paket akcija AE po ceni od nešto više od 21-og dolara po komadu? Pet minuta. Bafet. Legenda. Kada sam par dana kasnije (i dolar i po niže u vrednosti akcije AE) svoj plan o velikoj zaradi na American Express-u obrazložila svom drugu Filipu, on je (zlobno) nabrojao nekoliko stvari koje su meni i Bafetu zajedničke. Oboje stanujemo u svom domu iz detinjstva. Oboje nismo eksponirani u javnosti. Njegova imovina vredi onoliko milijardi dolara koliko je meni godina, itd. I oboje imamo akcije American Express. Nedelju dana kasnije postalo je jasno da sam ja izgubila mnooogo para (4 i po dolara po akciji, a kupila sam gotovo hiljadu i po komada) a Bafet je, sledeći verovatno devizu po kojoj je ušao u legendu (’kupi i drži deceniju ili dve’), rešio da sačeka da dođu bolji dani za AE. Ubrzo sam naišla na još bolji tekst – THE PAIN OF CHASING WARREN BUFFETT. Guglujte i plačite samnom.
Zašto jedva čekam volksstreet 3?
Zato što sada znam kako se igra. Verujem svom osećaju. Ne treba mi uzor. Ne treba mi pomoć. Kunem se, neću pročitati ni jednu jedinu vest o poslovanju bilo koje firme. Sujetu više ne posedujem. Bafetu sam nacrtala brkove. Zapamtila sam koje akcije su imale najbolje performanse. To je sada moja mantra. Bambi Banat. Fortis. Intel. Dajte mi virtuelnih sto hiljada evra i znam da ću pobediti.
Volksstreet9
B&F broj 53, mart 2009.