Projekti koje će Međunarodna organizacija rada realizovati u Srbiji kroz Program dostojanstvenog rada, a za koje je u ovoj godini predviđeno 900.000 dolara ne predstavljaju “vatrogasne mere” za ublažavanje posledica svetske finansijske krize, već podršku za utemeljenje dugoročnih rešenja u zapošljavanju i drugim oblastima iz radnih odnosa.
U Lisabonu je 9. februara pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije rada (MOR) započela regionalna konferencija kojoj prisustvuju delegacije iz evropskih i zemalja centralne Azije, a čija je ključna tema odgovor na svetsku finansijsku krizu i njene posledice po tržište rada. Pored diskusija o problemu zaposlenosti i određivanja nivoa zarada u uslovima krize, na konferenciji se razmatraju i teme poput fundamentalnih prava na rad, kako pomiriti fleskibilnost i sigurnost na radnom mestu, unaprediti socijalni dojalog, kvalitet radnog života i socijalne zaštite.
Konferenciji prisustvuju i predstavnici Srbije, sa kojom je MOR u decembru prošle godine potpisao memorandum o saradnji, što prema rečima Jovana Protića, nacionalnog koordinatora MOR-a za Srbiju znači da će dosadašnja sporadična podrška ove relevantne međunarodne organizacije prerasti u intenzivnu institucionalnu saradnju i sistematsku pomoć našoj zemlji. Saradnja se bazira na realizaciji Programa dostojanstvenog rada, koji će trajati tri godine i sprovoditi kroz projekte u deset prioritenih oblasti koje su utvrđene u saglasnosti sa svim socijalnim partnerima u Srbiji. Predviđeno je i formiranje nadzornog organa koji će, pored nacionalnog koordinatora MOR-a, činiti predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, dva reprezentativna sindikata i Unije poslodavaca, a čiji je zadatak da prati ostvarene pomake i, ukoliko do njih nije došlo, utvrdi razloge zašto su rezultati izostali.
Prioriteti
Za realizaciju Programa dostojanstvenog rada u ovoj godini MOR je predvideo 900.000 dolara koje je obezbedila Vlada Italije sa ciljem da se isfinansira što veći broj projekata u utvrđenim prioritetnim oblastima. Konkretno, 150.000 dolara je namenjeno unapređenju politike zapošljavanja u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, što je proširenje podrške u ovoj oblasti budući da MOR još od 2007. u Srbiji realizuje projekat zapošljavanja mladih, “što je gorući problem u Srbiji”, ocenjuje Protić, ali i u zemljama regiona. Stoga je prošle godine održan skup nadležnih za ovu temu iz svih zemalja bivše Jugoslavije, uključujući i predstavnike članica EU koje su najvažniji trgovinski partneri regiona, a u Srbiji se Akcioni plan zapošljavanja mladih očekuje u aprilu ove godine.
Narednih 150.000 dolara namenjeno je projektu za pospešivanje društvene odgovornosti preduzeća i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, kojih prema procenama Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji ima oko 750.000, dok je svega njih 25.000 evidentirano kao nezaposleno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stoga će podrška NSZ-u, pored pomoći u preciznijem statističkom praćenju broja nezaposlenih u ovoj kategoriji, biti pre svega usmerena na određivanje sposobnosti osoba sa invaliditetom za realno zapošljavanje, kao i na usvajanje velikog broja podzakonskih akata koji će pratiti Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je u skupštinskoj proceduri. “Podrška je potrebna i u samoj primeni zakona”, napominje Protić, “jer on predviđa određenu kvotu, odnosno ako ste poslodavac sa više od 30 zaposlenih moraćete da uposlite bar jednu osobu sa invaliditetom i još po jednu na svakih narednih 50 zaposlenih. Da se sve ne bi svelo samo na formu, ponudićemo edukaciju i preduzećima da planski zapošljavaju osobe sa invaliditetom, da zaista uvide njihove potencijale i kako da prilagode radna mesta njihovim potrebama”.
Treći vid pomoći, za koji je takođe namenjeno 150.000 dolara odnosi se na penzijske reforme u Srbiji, odnosno na finansiranje ekspertiza za neke od otvorenih pitanja o daljem toku reformi u ovoj oblasti, dok je ista suma planirana i za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu, naročito u najkritičnijim sektorima kao što su građevinarstvo i metalska industrija. Finansijska podrška će prevashodno biti usmerena na zajedničke edukativne projekte i kampanje socijalnih partnera, kako bi se kod poslodavaca, ali i radnika podigla svest o potrebi zaštite od rizika na radnom mestu. “Društveno je potpuno neprihvatljivo da vam godišnje više od 40 ljudi gine na radnom mestu”, ističe Protić, napominjući da će usvajanje i primena Zakona o osiguranju na radnom mestu imati i ekonomske implikacije po firme, jer će pored troškova za plaćanje lečenja radnika morati u određenim slučajevima da plaćaju i doživotnu penziju unesrećenom, bez obzira na njegovu starosnu dob. Unapređenje ove oblasti značajno je za celokupnu ekonomiju, jer, kako ističe naš sagovornik “ako imate nekoliko stotina hiljada ljudi koji umesto da pune budžet postaju njegovi korisnici zbog povreda i bolesti zadobijenih na radnom mestu, to je izuzetan teret za ovako siromašnu ekonomiju i bez svetske krize, a kamo li sa njom. Ovo je jedan od primera da su uštede moguće i tamo gde se na prvi pogled ne vide”.
| Otpuštanja “Bojim se da će se puni efekti svetske finansijske krize – smanjenje proizvodnje i otpuštanje jednog broja zaposlenih u Srbiji tek osetiti od početka drugog kvartala, pa je neophodno što pre uspostaviti socijalni dijalog kako da se posledice ublaže. Razgovarali smo i sa drugim UN agencijama kako da pomognemo socijalnim partnerima u pronalaženju racionalnih rešenja, koja podrazumevaju da bez opstanka firmi nema ni govora o oporavku nakon krize, ali i da ključno sredstvo njihovog opstanka ne može da bude otuštanje radnika bez ikakvih kriterijuma, kao skorašnji slučaj otpuštanja 100 najmlađih radnika. Ako do otpuštanja mora da dođe, onda u tome treba da postoji logika, da se uspotave racionalni parametri, kao i da se kroz socijalni dijalog traže rešenja poput rada sa umanjenim vremenom, ili opcija da se deo radne snage pošalje na prinudni odmor sa umanjenim primanjima, što je opet bolje nego masovna otpuštanja. Sa druge strane, ovo je prilika za državu da konačno sprovede neke reforme koje će doprineti daleko efikasnijem suzbijanju rada na crno, čime se ne pomažu samo državni budžet i radnici, već i kompanije koje legalno posluju, jer im se na taj način značajno umanjuje nelojalna konkurencija”. |
Imperativ je zapošljivost
Preostalih 300.000 dolara utrošiće se na podršku socijalnom dijalogu i izgradnji kapaciteta socijalnih partnera i pratećih institucija, kao i na još neke projekte, najverovatnije iz oblasti zapošljavanja. Naš sagovornik napominje da je ulaganje novca u edukaciju ljudi u nadležnim institucijama najkomplikovaniji i najsporiji, ali i jedini pravi način da se postignu dugoročniji rezultati, kao i da je posebna vrednost MOR-a što, pored kvalitetnih eksperata, kao agencija UN raspolaže ogromnom bazom podatraka o uporednim praksama. “Zahvaljujući tome možemo da prenesemo najbolje prakse jer znamo ko je i u kojim refomama bio uspešan među državama u tranziciji, ali i među zemljama EU, jer ni one nisu podjednako uspešne u svim segmentima”.
Podrška prilagođavanju mera za zapošljavanje odvijaće se tokom cele godine, a planirano je i da kroz program namenjen jednom od najugroženijih regiona – jugu Srbije, koji realizuje više agencija UN, u Pčinjskom okrugu MOR uloži značajna finansijska sredstva u izgradnju kapaciteta Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i za podršku direktnim merama zapošljavanja maloj privredi i drugim kompanijama koje budu identifikovane kao potencijalni izvor za otvaranje novih radnih mesta. U ovom regionu nezaposlenost je ključni problem zbog “lošeg stanja ljudskih resursa i neusklađenosti tržišta rada sa obrazovnom strukturom stanovništva”, kaže Protić, što je generalna manjkavost i uzrok dugoročne nezaposlenosti u celoj Srbiji. Stoga je i pre ove krize, a pogotovo sada, imperativ zapošljivost ljudi, odnosno reforme u obrazovnom sistemu koje će omogućiti fleksibilniju prekvalifikaciju, a time i lakše pronalaženje novog posla. Još veći problem od eventualnih otpuštanja zbog krize je rizik da “ti ljudi više ne mogu da se zaposle ni kada kriza prođe, jer nisu osposobljeni za brzu prekvalifikaciju ze neke druge poslove”, upozorava naš sagovornik. Zato i projekti koje će MOR realizovati u Srbiji ne predstavljaju “vatrogasne mere” za ublažavanje posledica krize, već podršku za utemeljenje dugoročnih rešenja.
Zorica Žarković,
broj 52, februar 2009.