U poslednja četiri meseca IT kompanije u Srbiji u proseku beleže pad profitabilnosti za 50 odsto i porast nelikvidnosti, a računari su poskupeli za oko 30%. Istovremeno, destimulativnim propisima država dodatno utiče na negativne trendove koji prete da ozbiljno ugroze IT delatnost u Srbiji.
Iako je prema podacima domaće analitičke agencije “MINECO” u poslednje četiri godine domaće tržište informatičke opreme udvostručeno i IT potrošnja porasla sa 31 evra po glavi stanovnika u 2004. na 74 evra u 2008. godini, i dalje je evidentno zaostajanje za zemljama EU gde je prošle godine za nabavku IT opreme u proseku potrošeno oko 800 evra. Nakon što je u 2007. domaće IT tržište sa rastom od 37% zabeležilo najveću stopu rasta u Evropi, u prošloj godini je sa ukupnom vrednošću od 550 miliona evra ostvarilo rast od samo 20% u odnosu na prethodnu godinu. Najkritičniji je bio četvrti kvartal 2008. kada je ostvaren rast od svega 5%, zbog pada kupovnih sposobnosti kao posledice prvih efekata finansijske krize na domaćem tržištu i porasta kursa evra. U poslednja četiri meseca IT kompanije u Srbiji u proseku beleže pad profitabilnosti za 50% i porast nelikvidnosti, a računari su poskupeli za oko 30%. U javnosti već ima naznaka da pojedina preduzeća i državni organi odustaju od planiranih kupovina računara i smanjuju sredstva za održavanje IT sistema, dok su neke domaće kompanije koje proizvode softver za strane partnere dobile zahteve da smanje ili obustave isporuke.
Navedeni trendovi prete da ozbiljno ugroze IT delatnost u Srbiji, čiji su najveći uspesi postignuti isključivo ličnim inicijativama i privatnim sredstvima, dok je država uglavnom bila kočničar sprovodeći mere poput visoke stope PDV-a, visokih carina, komplikovanih i destimulativnih procedura za uvoz i izvoz opreme, a ovih dana domaće IT kompanije suočene su i sa novim problemima, kao što je retroaktivno povećanje carina za monitore uvezene pre četiri godine, ili naplata „muzičkog dinara“ pri prometu informatičke opreme i delova.
Destimulativni propisi
Domaći IT potencijali za proizvodnju i izvoz dobrim delom su neiskorišćeni i zbog načina na koji domaći propisi definišu šta je to domaći proizvod, usled nejasnog statusa IT delatnosti kod izvoza IT usluga, korišćenja izvoznih stimulacija i slično. Sadašnji propisi i njihova interpretacija onemogućavaju da domaće IT kompanije dobiju sertifikat o poreklu robe iz Srbije. Treba imati u vidu da evropski stanadard predviđa da se sertifikat o domaćem poreklu može izdati „kada se ugrade delovi a promeni njihova namena”, te da bi ovakva interpretacija „sertifikata o poreklu robe” omogućila izvoz oko 100.000 računara iz Srbije. Usklađivanjem domaće carinske nomenklature sa onom koja se primenjuje u EU i smanjenjem carina na uvoz ICT opreme omogućile bi se pristupačnije cene za korisnike, a razvoju ove delatnosti mogu doprineti i umanjeni doprinosi, kreditiranje izvoza, povoljne kamatne stope, bonifikacije, kreditiranje domaćih kupaca IT opreme, kao i beneficirani status domaće IT delatnosti pri javnim nabavkama što je praksa u svim okolnim zemljama. Obrazovanje predstavlja osnovicu za inovacije i poslovne inicijative i zato, uprkos krizi, treba povećavati kvote za upis na fakultete za informatička zanimanja i podsticati masovne obuke korisnika IT. Mnogo se očekuje od spremnosti Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo da dinamizira razvoj e-uprave radi smanjenja troškova uprave i efikasnijeg servisiranja privrede, a stimulativni propisi i regulativa na državnom i lokalnom nivou mogu da povećaju interes za „autsorsovanje“ proizvodnje IT opreme u Srbiju. Takođe, stimulativniji propisi iz oblasti elektronske trgovine omogućili bi povećanje prometa i širenje domaćeg tržišta, ali i inostranog za neke naše proizvode i usluge.
Struka očekuje da će uočeni problemi konačno početi da se rešavaju, s obzirom da od razvoja IT delatnosti u mnogome zavisi dalji privredni i društveni napredak i uključivanje Srbije u moderno globalno tržište, a u aktuelnim uslovima krize i mogućnosti da se pametnim ulaganjima u IT infrastrukturu i rešenja ostvare preko potrebne uštede u poslovanju. U tom pogledu ohrabruje vest da je „IT Forum“ na čelu sa ministarkom za telekomunikacije i informaciono društvo Jasnom Matić, nakon analize situacije u ovoj delatnosti podržao preduzimanje navedenih i niza drugih podsticajnih mera u oblasti IT. Sa druge strane, IT analitičar agencije “MINECO” Milovan Matijević prognozira da će u ovoj godini IT tržište nastaviti da raste ali po nižoj stopi u odnosu na prethodne godine. Prema njegovim rečima, od januara do septembra 2009. IT branšu očekuje „duga niska sezona“, što bi trebalo iskoristiti za reorganizaciju preduzeća i povećavanje njihove efikasnosti, kao i za spajanja IT kompanija, odnosno ukrupnjavanje IT sektora u Srbiji.
|
Svetski renomirana agencija „Gartner“ predviđa da će svetsko IT tržište u 2009. godini, uprkos krizi, porasti za 2,8% i svim kompanijama predlaže da ulažu u IT kako bi umanjile troškove i ublažile negativne posledice recesije. Jedna od mogućnosti je „virtuelizacija servera”, čime se njihova iskorišćenost povećava dva do tri puta, za 50 do 70% smanjuju troškovi radne snage, štedi električna energija i prostor za smeštaj servera. U Srbiji svega oko 100 kompanija koristi virtuelizaciju, ali su njihova iskustva veoma dobra, a podršku u ovom segmentu pružaju “COMING”, “HP” i neke druge informatičke kompanije. Istovremeno, “Microsoft” je razvio tehnologiju objedinjena komunikacija (“Unified comunications”) koja integriše glasovnu komunikaciju, elektronsku poštu i razmenu trenutnih poruka. Na ovaj način se smanjuju troškovi za nabavku skupe opreme i softvera i usluge telefoniranja. Klasično telefoniranje na velike daljine preko fiksne telefonije sve češće se zamenjuje “VoIP” (Voice over Internet Protocol) telefonijom koja koristi Internet i jeftinija je za tri do pet puta. U okviru tehnologije za virtuelne sastanke “licem u lice”, kompanija “Cisco” je razvila rešenje “Tele Presence” koje je ovoj kompaniji prošle godine uštedelo 160 miliona dolara za putne troškove, a koje se primenjuje i u hiljadama drugih kompanija, uključujući i “Telekom Srbije”. |
Nikola Marković,
broj 52, februar 2009.