Nakon prošlogodišnjeg pravog berzanskog brodoloma koji na svojoj koži nisu osetili jedino berzanski posmatrači, ovogodišnja očekivanja ulagača, što donekle prvi mesec i pokazuje, u velikoj meri obojena su apatijom i ravnodušnošću. I dok je opasnost u vidu značajnog pada tržišta u velikoj meri iscrpljena lane, ove godine nad glavama ulagača visiće pretnja još slabije likvidnosti i postepenog odumiranja trgovine.
Uklješteno između domaćih političkih turbulencija i kasnijeg globalnog cunamija, gotovo da nije bilo dužeg perioda u protekloj godini u kojem domaće tržište kapitala nije pokazivalo znake frustriranosti i haotičnosti. Konačan učinak – tročetvrtinski gubitak, mereno indeksom najlikvidnijih akcija Belex 15, više nego nedvosmisleno odražava patnje ulagača u ovom turbulentnom periodu. Pojedini negativni trendovi iz protekle godine svakako će biti nastavljeni i u ovoj, možda i izrazitijim tempom, dok bi nadu kakvoj-takvoj pokretačkoj snazi tržišta mogli dati eventualni nagoveštaji globalnog oporavka ekonomije i izrazito niski cenovni nivoi domaćih kompanija.
Žrtve
Osim drastičnog pada najlikvidnijih hartija, glavna manifestacija velike krize na tržištu kapitala bilo je znatno smanjenje prometa koji su u pojedinim momentima podsetili na rane dane Beogradske berze kada su trgovine bile neredovne i održavane isključivo aukcijskom metodom. Odsustvo velikih inostranih portfeljnih ulagača iz inostranstva i nepostojanje njihovih domaćih pandana, osim pada vrednosti kompanija, prouzrokovalo je promete na izuzetno niskim nivoima na kojima su i ostvarene cene teško mogle poneti epitet repernih. 
I dok klasično verovanje kaže da pad cena akcija nimalo ne utiče na berzanske posrednike jer oni zarađuju provizije i kada se tržište spusti, splet negativnih okolnosti upravo je najranjivijim učinio ove učesnike na domaćem tržištu. Nikad oštrija globalna kriza i brojne domaće anomalije ovdašnjeg tržišta u potpunosti su istanjile poverenje investitora čija je neaktivnost bila direktan uzrok odsustva značajnijih prihoda berzanskih posrednika. Teškoj situaciji ove grupe učesnika na tržištu doprinela je i predimenzioniranost njihovog broja i pre početka krize, te je sažimanje brokerskog tržišta bila neminovnost koju je aktuelna situacija samo ubrzala. Osipanje broja od osamdesetak brokerskih kuća svakako je trend koji će još većom žestinom biti nastavljen i u ovoj godini naročito kada se uzme u obzir prosta činjenica da nakon prvih petnaestak brokerskih kuća nijedan berzanski posrednik nema udeo veći od jednog procenta u ukupnom berzanskom kolaču.
U nezgodnoj situaciji, pored brokerskih kuća, našli su se i domaći otvoreni investicioni fondovi sa velikim izgledima da ova dijagnoza neće biti kratkog daha. Ove mlade i krhke institucije na domaćem tržištu kapitala prosto su se istopile s padom tržišta akcija te je prosečno stanje imovine po fondu na početku ove godine iznosilo tek neznatno više od milion evra. Ako ovome dodamo činjenicu da većina fondova barata portfeljima od svega par stotina hiljada evra, onda je jasnija slika bilansa kojim raspolažu ove kompanije. Premda situacija koju karakterišu veliki odlivi uloga iz investicionih fondova nije bila strana ni ostalim tržištima komparativnim našem, zakasnelost u razvoju ove vrste institucionalnih investitora kod nas bi mogla biti pogubna, s obzirom na gubitke koje trenutno ovi privredni subjekti prave.
Ovo svakako ne znači da će tekuća godina doneti iskušenja jedino brokerima ili investicionim fondovima, ali sasvim je izvesno da će predstavnicima ovih učesnika na tržištu egzistencija u velikoj meri biti ugrožena. Putu njihovog oporavka verovatno neće doprineti država kako odsustvom podsticija za razvoj tržišta kapitala tako i nebrigom za ovaj segment finansijskog sistema u koji je direktno involviran neveliki broj građana.
Potencijali
Mada se prošlogodišnjom stopom gubitka Beogradske berze ne mogu „podičiti“ mnoga tržišta akcija, upravo je ovo činjenica koja ulagačima daje nadu za oporavak s obzirom da je dno tržišta ako ne dostignuto onda svakako veoma blizu. Jer, uprkos tome što će efekti globalne krize tek ostaviti posledice na lica domaćih kompanija, pad njihovih poslovnih fundamenata u proseku svakako neće biti ni približan korekciji njihovih vrednosti ostvarenih na tržištu kapitala. Štaviše, brojne domaće kompanije na kraju prvog kvartala ove godine objaviće rekordne poslovne rezultate za 2008. godinu što bi uz preventivno i mudro delovanje u periodu velikih izazova koji slede moglo rezultirati barem približno takvim učincima. Kompanije koje uspeju ostvariti ovakav scenario verovatno će tekuću godinu označiti kao istorijski najbolju priliku za kupovinu njihovog vlasničkog udela.
Naravno, u uslovima dalje suzdržanosti portfeljnih investitora na globalnom nivou i dominaciji negativnih vesti na glavnim svetskim tržištima, teško se može očekivati značajniji oporavak domaće berze. No, svakako to ne znači da neće izostati kupovine najpre od strane likvidnih domaćih kapitalista koji teško da će propustiti priliku za eventualno sticanje većinskog vlasništva u pojedinim kompanijama po cenama bliskim onima iz rane faze sprovođenja privatizacije. Koliko će česti biti ovakvi scenariji koji smo u januaru videli na primeru vranjskog „Alfa plama“, zavisiće od dosta činilaca. U svakom slučaju što bude slabija tražnja portfeljnih ulagača za domaćim vlasničkim papirima, njihova cena biće niža i atraktivnija potencijalnim strateškim partnerima. U ekstremnoj situaciji, ovakav rasplet berzanskih dešavanja mogao bi voditi sužavanju dovoljno plitkog domaćeg tržišta i postepenom delistiranju likvidnih hartija.
Ono što kupcima kontrolnih paketa u domaćim kompanijama svakako neće mnogo smetati, jesu brojni nedostaci domaćeg tržišta kapitala koji ga, vrednovano očima portfeljnih investitora, i dalje drže na veoma niskom nivou. Ove anomalije, pored uvezenog virusa svetske finansijske krize, biće glavne prepreke na putu obnove poverenja među portfeljnim investitorima. Slaba regulativa, manjak javnih informacija, loša zaštita ulagača, plitkost i nelikvidnost tržišta, sve su i dalje veliki problemi koji nisu značajnije umanjeni od datuma njihovog nastanka. Ozbiljnost finansijske krize samo je dodatno stavila akcenat na ove stvari koje bi mogle poboljšati investicioni ambijent umesto odomaćenih i ustaljenih vajkanja na posledice globalne pošasti.
Ipak, ostaje istina da i najbolje uređeno tržište, a naročito ono zavisno od ino kapitala, nije moglo odoleti snažnom naletu globalne panike ulagača. Eventualna stabilizacija prilika u svetskoj ekonomiji u drugoj polovini tekuće godine mogla bi doneti zamah berzanskoj trgovini i doprineti preokretu silaznog trenda. U tom slučaju, i ovdašnji ulagači mogli bi se nadati boljem učinku ali nikako ne smeju zaboraviti da će Beogradska berza biti samo jedno u moru potcenjenih svetskih tržišta. Upravo tada do izražaja doći će gore spomenute anomalije domaćeg tržišta koje bi mogle dominantno odrediti brzinu oporavka ovdašnjih akcija.
Nenad Gujaničić,
broj 52, februar 2009.