Vlada Srbije usvojila je 29. januara program mera usmerenih na ublažavanje posledica svetske ekonomske krize po domaći privredni sistem, koji bi trebalo da zaživi sredinom februara. Premijer Mirko Cvetković i ministri finansija i ekonomije Mlađan Dinkić i Diana Dragutinović nadaju se da će, sa 3 milijarde dinara iz budžeta i još 5 milijardi dinara Fonda za razvoj, za sprovođenje Programa angažovati ukupno 122 milijarde dinara iz domaćeg bankarskog sektora.
Program mera za ublažavanje posledica svetske finansijske krize u Srbiji počiva na ideji da država treba novčano da pomogne u angažovanju sredstava poslovnih banaka kako bi bili očuvani i eventualno prošireni izvozni poslovi i proizvodnja u ’zdravim’ preduzećima, a istovremeno očuvana kupovna moć građana. Pozivajući se na ranije proklamovane principe jedinstva (svih institucija u sprovođenju dogovorenih mera), solidarnosti (ravnomerno raspoređenog tereta među svim interesnim grupama-čitaj: štednji na svim nivoima) i kontinuiteta (borbe protiv posledica svetske krize), Vlada Srbije izašla je sa programom koji počiva na subvencionisanju kamata za kratkoročne kredite za likvidnost kompanija i za potrošačke kredite građana, garancijama za investiciono zaduživanje domaćih preduzeća i zaduživanju u inostranstvu za podršku poslovanju malih i srednjih preduzeća.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja obavezalo se da izdvoji dve milijarde dinara za subvencionisanje kamata za ukupno 40 milijardi dinara vredne kreditne linije za likvidnost. Ti krediti, koje će davati poslovne banke na osnovu sopstvenih procena o bonitetu tražioca kredita, biće odobravani sa rokom otplate do godinu dana i maksimalnom kamatnom stopom od pet i po odsto na godišnjem nivou. Ministarstvo ekonomije zahteva da polovina raspoloživog novca iz te linije bude data na zajam izvoznicima.
Za investicione potrebe kompanija osmišljen je 17 milijardi dinara vredan zajednički program poslovnih banaka i republičkog Fonda za razvoj. Fond bi trebalo da obezbedi 30 odsto, a banke 70 odsto vrednosti kredita, uz garancije Garancijskog fonda Srbije za 75 odsto plasmana banke. Planirano je da ovi krediti budu odobravani na duži rok, odnosno na tri do pet godina, uz kamatnu stopu od šest odsto na godišnjem nivou i sa grejs periodom od šest meseci do godinu dana.
Država namerava da se za još 45 milijardi dinara (ili oko 480 miliona evra) zaduži kod stranih finansijskih institucija, i to za kredite za finansiranje poslovanja malih i srednjih preduzeća. Računa se na 250 miliona evra vredan kredit Evropske investicione banke, na po 100 miliona evra od Nemačke razvojne banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i na 30 miliona evra vrednu kreditnu liniju Vlade Italije.
Poseban deo Programa Vlade Srbije čini plan subvencionisanja kamatne stope za potrošačke kredite građana. Namenjeni kupovini trajnih potrošnih dobara kompanija koje imaju proizvodne pogone u Srbiji, ti krediti su zamišljeni kao podrška potrošnji i kupovnoj moći građana. Sa milijardu dinara za subvencionisanje kamata, Vlada namerava da obezbedi ukupno 20 milijardi dinara za kupovinu ’kragujevačkog punta’, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja i podnih obloga kao i bele tehnike proizvođača stacioniranih u Srbiji.
Paket u paketu
Svi krediti za preduzeća koje predviđa Program Vlade Srbije odobravaju se pod uslovom da preduzeće kome je pozajmica odobrena poveća ili zadrži isti broj zaposlenih kao u decembru 2008-me godine, i to tokom perioda korišćenja kredita. Taj uslov je nazvan demagoškim od strane nekoliko vlasnika i direktora domaćih firmi, sa obrazloženjem da se, sa jedne strane, od kompanija traži da se suoče sa tržišnom realnošću i da se u skladu sa njom ponašaju, dok se sa druge strane zahteva da se odreknu regularnog načina za smanjenje troškova, a pogotovo ukoliko se ispostavi da je tražnja za njihovom robom ili uslugama smanjena i da je nužno da dođe do smanjenja obima poslovanja. Ubrzo je postavljeno i pitanje kontrole ispunjavanja tog uslova, pa je usledilo objašnjenje da će korisnike kredita kontrolisati Fond za razvoj na osnovu overenih OD obrazaca koje preduzeća podnose svakog meseca Poreskoj upravi, a kome mora da bude naveden broj zaposlenih. Kazna koja je predviđena za one koji prekrše uslov ’neotpuštanja’ zaposlenih je naplata kamatne stope bez subvencionisanja
Pored tzv. Paketa pomoći, odnosno programa kredita uz podršku države, još 27 milijardi dinara raspoređeno je na različite programe podsticaja, garancija i projekata državnih institucija za podršku privredi tokom 2009-te godine. Tako je za programe Nacionalne službe za zapošljavanje opredeljeno 3 milijarde dinara, ukupno 8 milijardi dinara namenjeno je kreditiranju izvoza, finansiranju faktoringa i osiguranju kredita preko Agencije za finansiranje i osiguranje izvoza i Garancijskog fonda. Od većih suma, 3 milijarde dinara ide za start-up kredite Ministarstva ekonomije, a oko 2 i po milijarde dinara za preduzeća iz nerazvijenih opština. U ovaj svojevrsni ’paket u paketu’ svrstani su i podsticaji za privlačenje stranih direktnih investicija i podsticaji za razvoj turističke ponude Srbije.
U javnosti se povela rasprava oko toga da li je Vladin Pogram mera za ublažavanje posledica svetske ekonomske krize došao prekasno ili ne. Kojoj god se strani priklonili, treba priznati da ima istine u odgovoru ministra ekonomije Mlađana Dinkića na to pitanje. On je rekao da bi kritičari programa verovatno ocenili ishitrenim isti ovaj program da ga je Vlada usvojila dva meseca ranije. Što, naravno, ne znači da Program nema mane.
Predviđeno je, naime, da poslovne banke budu te koje će probrati među kompanijama zainteresovanim za povoljnije kredite uz subvenciju ili garanciju države i one imaju pravo da same odaberu ko će im u tom smislu biti klijent. Poslovne banke, što je možda i najvažnije, odobravaju novac izabranom klijentu. Država tj. Vlada, zadržala je za sebe pravo da odredi privredni sektor ili granu koja će biti dodatno stimulisana tokom 2009-te godine, a sve u kontekstu podrške u borbi sa posledicama svetske finansijske krize. Nezgodno je to što se za sada zna samo da će izvoznici, ili kompanije sa izvesnim izvoznim poslovima, imati prođu za kredite uz državnu podršku. Vlada Srbije trebalo bi uskoro da se izjasni koje privredne sektore smatra prioritetnim za kreditnu podršku, ali za sada nije poznato koga država vidi kao perspektivnog u doba krize – poljoprivredu i prehrambenu industriju ili možda građevinarstvo, autoindustriju…
U međuvremenu, premijer Mirko Cvetković najavio je da Vlada razmatra još jedan paket mera, za podsticanje investiranja u infrastrukturu. Tom paketu za sada se zna samo naziv.
Milica Milovanović,
broj 52, februar 2009.