U drugoj polovini februara zlato je, prvi put za gotovo godinu dana, koštalo više od 1.000 dolara nakon što su se investitori okrenuli od rižičnijih akcija i drugih vrednosnih papira ka tom plemenitom metalu. Rast cene zlata indikator je teškog stanja ekonomije u kojem među ulagačima, prodrmanim slabošću na bankarskom sektoru i rastućom nezaposlenošću, vlada neizvesnost. Zlato još nije stiglo do istorijskog maksimuma iz marta prošle godine ali je u poslednjih nekoliko meseci poskupelo gotovo 50 odsto.
Krajem februara unca je koštala oko 950 dolara ali analitičari očekuju skori povratak cene na 1.000 i više dolara. U njujorškoj CPM grupi smatraju da zlato ima najveći potencijal za aprecijaciju i kažu da investitori čekaju da vide šta će se sledeće desiti, kada će ekonomiji krenuti nabolje, da bi uložili u neke druge vrste imovine. U međuvremenu je tu zlato, kao sigurna luka u nemirnim vremenima.
I dok se investitori okreću zlatu, tražnja tog metala za potrebe juvelira pada jer su potrošači uplašeni ekonomskom krizom odustaju od kupovine luksuznih proizvoda.
U međuvremenu bi Kina, koja je pre dve godine pretekla Južnoafričku Republiku i postala vodeći svetski proizvođač zlata, sada mogla da nadmaši i Indiju i uzme joj titulu najvećeg svetskog potrošača. U Kini je, prema podacima Svetskog saveta za zlato, prošle godine tražnja zlata od strane investitora utrostručena a ove godine mogla bi dalje da raste. Istovremeno su kupovine zlata u Indiji smanjene zbog rastućih cena.
Najnoviji podaci čak pokazuju da Indija prošlog meseca nije uvezla ni gram zlata nakon januarskog uvoza od 1,8 tona i u poređenju sa 23 tone iz februara prošle godine. Kina je, pokazuju statistike, u 2008. godini potrošila 395,6 tona zlata za nakit i investicije, što čini oko 14 odsto globalne tražnje, u poređenju sa 327,8 tona u 2007. Investiciona tražnja zlata skočila je međutim na 68,9 sa 25,6 tona u 2007. što analitičari pripisuju činjenici da Kinezi žele da investiraju u nešto što im je poznato i razumljivo. Kada je nakitu reč, u Kini je tražnja 24-karatnog zlatnog nakita snažna. U Indiji je pak potrošnja lane smanjena 14 odsto, na 660,2 tone od čega je investiciona tražnja bila 190,5 prema 217,5 tona u 2007. Kina je inače lane proizvela 282 tone zlata, četiri odsto više nego 2007. Poslednji raspoloživi podaci pokazuju da je za 11 meseci 2008. Kina proizvela 246 tona zlata, 2,14 odsto više na godišnjem nivou.