Godine 1991. vozio sam se iz Podgorice u Tiranu. Bilo mi je potrebno veoma mnogo vremena i pregazio sam jednu ovcu. Dve godine kasnije otišao sam u Skadar, samo u posetu. To je bilo razrušeno mesto, prilično haotično. Pre nedelju dana sam se ponovo vozio iz Podgorice u Tiranu. Put je trajao manje od tri sata.
Prošli smo kroz Skadar i primetio sam koliko bolje izgleda. Dok smo se vozili na jug, u jednom trenutku smo videli novi autoput iz Drača za Kosovo kako se probija kroz brda.
Albanija se dramatično promenila u proteklih nekoliko godina, naročito Tirana. Pod novim gradonačelnikom, Edijom Ramom, užasna, bespravna gradnja koja je bila ruglo centra grada je uklonjena, stare sive zgrade su prekrečene u šarene dezene, a postoje i planovi da se veliki centralni trg Skenderbegu pretvori u ogromnu pešačku zonu. Tirana nije više haotični grad koji propada, kakav je bila tokom devedesetih i ne samo to, postaje jasno da se nešto od novca koje je stizao u zemlju proteklih godina, sada raspoređuje, van onoga što oni nazivaju koridorom Tirana-Drač.
Ove godine albanska ekonomija je porasla za šest odsto i, barem za sada, i dalje se predviđa rast od četiri odsto ove godine, što je u ovim uslovima prilično izvanredno. Da li će tako i biti, ostaje da se vidi. Veruje se da doznake iz inostranstva donose oko milijardu evra godišnje i one očigledno opadaju, a albanska tekstilna industrija i industrija obuće koja uglavnom dovršava proizvode za tržišta Italija i Grčke je pogođena. Što se tiče minerala, cene su naravno pale, ali jedan od glavnih izvoznih minerala Albanije je hrom, čija je cena opala mnogo manje dramatično od nekih drugih.
Albanci izlaze na izbore u julu. Za sada su se ankete pokazale protivrečne. Još je rano da bi se reklo da li će Edi Rama, koji je takođe na čelu Socijalističke partije pobediti Salija Berišu. Ja mislim da hoće. Sali Beriša je dominantna figura u životu Albanije od 1991. što znači da morate imati oko 30 godina kako bi ste se sećali vremena pre njega. Ljudima dosadi da stalno gledaju iste likove.
Da li će Rama zameniti Berišu ili ne, jedna stvar mi je jasna, van samih promena u Albaniji. A to je da se ekonomska geografija ovog dela Balkana menja. Kada se otvori put do Kosova, biće potrebno samo oko dva sata do mora od Prizrena. Kosovo će imati novi prozor u svet kao i njegovi poslovni ljudi. Čak će i psihološki Kosovo biti manje izolovana zemlja, a više mediteranska. Kada se otvori put biće brže stići u Podgoricu iz Prištne kroz Albaniju, nego militi uz planine iza Peći do Rožaja.
Ali put do Drača nije jedini koji će transformisati ovaj deo regiona. Za nekoliko godina biće moguće voziti se celom dužinom od Trsta do Grčke autoputom ili dobrim putem. Najveći deo je već izgrađen u Hrvatskoj i od Skadra do Tirane, a dobri južni putevi su takođe izgrađeni u proteklih nekoliko godina. Sada Crna Gora mora izgradi svoj deo.
Svetska finansijska kriza je naravno katastrofalna za sve. Ono što je važno jeste da se vlade i političari na Balkanu, kao i drugde, sada ne povuku u nacionalizam. Ono što ovi putevi znače jeste da se prirodne sfere mogu konsolidovati, to jest jedna albanska sfera u kojoj se stručnjaci, biznis, kultura, itd. mogu kretati i širiti slobodno ali gde granice ostaju iste. Isto važi za srpsku sferu koja se prostire od Gračanice do Banja Luke kao i manjih bosanskih i hrvatskih. Povratak nacionalizmu bi značio ponovo traženje novih granica što bi dovelo do… svi dobro znamo gde.
Tim Džuda
broj 53, mart 2009.