Srbija će jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU već ove godine izgubiti najmanje 20 miliona evra prihoda od carina i poreza, ali druge, dugoročne koristi treba da budu mnogo veće.
Srbija ni krajem prošle godine nije „prošla” u EU. Prelazni trgovinski sporazum, koji je samo deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i koji se primenjuje do ratifikacije tog dokumenta – nije „odmrznut”. Kada će? Ujedinjena Evropa, odnosno njena najupornija članica Holandija, insistira na hapšenju preostalih haških optuženika.
Srbija, međutim, odlučila da od 2. februara ove godine krene u u jednostranu primenu primenu tog sporazuma. Takav potez će, bez svake sumnje, imati ozbiljne finansijske posledice po teško skrpljeni budžet, jer prema poslednjim procenama Srbija će jednostranom primenom tog sporazuma izgubiti najmanje 20 milijardi evra prihoda od carina i poreza, ali se zato očekuju druge, dugoročno mnogo veće koristi. I evropski komesar za proširenje Oli Ren predložio je Srbiji da jednostrano krene u primenu Sporazuma. Slučaj da država, potencijalni kandidat za članstvo, jednostrano primenjuje ugovor sa EU bio bi jedinstven u njenoj višedecenijskoj istoriji. Postavlja se pitanje da li bi za Srbiju bilo dobro da postupi po preporuci evropskih zvaničnika?
Kao i u mnogo bezazlenijim situacijama od ove mišljenja su podeljena. Na jednoj strani su oni koji nisu ni za kakvu saradnju sa EU, a još manje za jednostranu primenu nekog sporazuma od koga mi imamo samo štetu. Drugi, opet, skloni su da u tom potezu vide našu odlučnu nameru da privredu i sistem izložimo svetskoj konkurenciji u onoj meri u kojoj su to učinile i druge zemlje na putu ka ujedinjenoj porodici država.
Saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi, dr Vladimir Vučković, nedavno je govorio na tu temu iznevši šest ključnih razloga zbog kojih bi Srbija, ipak, trebalo da krene tom jednosmernom „ulicom” prema EU.
„Tvrdnja da Srbija ne treba samostalno da primenjuje Sporazum, pošto EU ne želi da se obaveže na iste ili slične ustupke u trgovini – nije tačna. Srbija još od kraja 2000. može da izvozi u EU gotovo sve proizvode bez opterećenja – vino, govedinu, šećer… i te povlastice su zagarantovane do 2010. Sporazumom se, dakle, Srbiji garantuje slobodan izvoz na neograničen rok, ali čak i njegovo neprimenjivanje ne znači da ćemo biti diskriminisani”, kaže Vučković.
Druga nedoumica je – Sporazum ne treba samostalno da primenjujemo pošto se svuda u svetu države štite od velikog uvoza. Pogotovo sada u vreme recesije. Ni ova tvrdnja nije tačna, tvrdi Vučković. Protekcionizam nije dominantan u svetskoj trgovini. Ograničava ga članstvou Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a sporadično ih uvode uglavnom razvijene zemlje da bi zašititile pojedine industrije, koje, po pravilu, imaju snažan uticaj na državnu administraciju. Što je zemlja manja, poželjan je veći stepen otvorenosti privrede.
Treća ocena je da Srbija ne treba samostalno da primenjuje Sporazum, pošto će otvaranje za evropsku robu značiti veliki pritisak evropske konkurencije i propadanje srpske privrede. Takva debata, upozorava dr Vučković, kasni bar osam godina. Od onog trenutka kada se Srbija opredelila za put u EU. Svi sporazumi o pridruženom članstvu sa EU, od početka dvehiljaditih, podrazumevaju stvaranje zone slobodne trgovine i izlaganje države kandidata konkurenciji. Upravo se zbog posledica jake konkurencije iz EU i ostavlja višegodišnji period za postepenu liberalizaciju i prilagođavanje privrede. Dakle, samim pregovorima, potpisivanjem i ratifikacijom SSP Srbija se obavezala na liberalizaciju uvoza.
Pregled lista industrijskih proizvoda | |||||
lang=“sh-YU“> | align=“center“>Broj tarifnih linija | align=“center“>% od industrijskih proizvoda | align=“center“>Uvoz iz EU 2006 g. u 000 EUR | align=“center“>% od ukupnog uvoza ind. proizvoda | align=“center“>Prosečna carinska stopa u % |
lang=“ru-RU“>Neosetljivi | align=“center“ lang=“ru-RU“>3,832 | align=“center“ lang=“ru-RU“>58.40 | align=“center“ lang=“ru-RU“>2,076,290 | align=“center“ lang=“ru-RU“>46.25 | align=“center“ lang=“ru-RU“>1.84 |
Oesetljivi – lista A |
align=“center“ lang=“ru-RU“>755 | align=“center“ lang=“ru-RU“>11.51 | align=“center“ lang=“ru-RU“>625,422 | align=“center“ lang=“ru-RU“>13.93 | align=“center“ lang=“ru-RU“>5.64 |
Veoma osetljivi – lista B |
align=“center“ lang=“en-US“>1,361 | align=“center“ lang=“en-US“>20.74 | align=“center“ lang=“en-US“>1,254,884 | align=“center“ lang=“en-US“>27.95 | align=“center“ lang=“en-US“>9.31 |
Najosetljiviji – lista C |
align=“center“ lang=“en-US“>614 | align=“center“ lang=“en-US“>9.36 | align=“center“ lang=“en-US“>532,484 | align=“center“ lang=“en-US“>11.86 | align=“center“ lang=“en-US“>15.72 |
Ukupno | align=“center“ lang=“en-US“>6,562 | align=“center“ lang=“en-US“>100 | align=“center“ lang=“en-US“>4,489,080 | align=“center“ lang=“en-US“>100 | align=“center“ lang=“en-US“>5.13 |
Po četvrtoj oceni mi ne treba samostalno da primenjujemo Sporazum pošto do njegovog obostranog prihvatanja jer nećemo koristiti fondove za pomoć poljoprivredi, a trpećemo jaku konkurenciju. Ni to ne stoji, ističe dr Vučković. Kao država, koja nema status kandidata, Srbija može da računa samo na prve dve komponente pretpristupne pomoći – izgradnju institucija i prekograničnu saradnju. Tek po dobijanju statusa kandidata Srbija se može osloniti na ostale fondove, pa i na pomoć poljoprivredi.
Peta zamerka, zbog čega Srbija ne treba samostalno da primenjuje Sporazum, pošto će spoljnotrgovinska liberalizacija umanjiti carinske prihode i pogoršati stanje u budžetu, potpuno je tačna, ali država treba da se „snađe” za razliku. I to će, kako je krenulo, učiniti rebalansom budžeta mnogo pre nego što se i sanjalo prilikom njegovog usvajanja u pretponoćne sate Nove 2009.
lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm; text-align: center;“>Šta smo najviše uvozili u prošloj godini | |
Trgovački naziv robe | Vrednost u EUR |
Nafta sirova | 1.294.353.67 |
Prirodni gas | 803.874.037,61 |
Putnički automobili | 651.675.188,10 |
Ulja dobijena od nafte i bituminoznih minerala | 603.999.111,28 |
Lekovi (od pomešanih i nepomešanih proizvoda) | 353.016.113,85 |
Koks i polukoks od kamenog uglja | 245.917.332,12 |
lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>
lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>
lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>
lang=“sh-YU“ style=“margin-bottom: 0cm;“>
Najviše smo izvozili | |
Trgovački naziv robe | Vrednost u EUR |
Toplo valjani lim od gvožđa i neprevučeni | 613.662.005,28 |
Voće nekuvano, kuvano, smrznuto, jagodičasto | 170.940.758,91 |
Beli lim od gvožđa, prevučen | 141.370.325,88 |
Lekovi (od pomešanih i nepomešanih proizvoda) | 124.761.730,57 |
Hladno valjani limovi od gvožđa, neprevučeni |
Na kraju, šesta tvrdnja, je afirmativna – Srbija treba samostalno da primeni Sporazum, pošto će jeftiniji uvoz iz EU doprineti padu cena na našem tržištu. Za sobom, upozoravaju stručnjaci, imali smo skoro trogodišnji realan rast vrednosti dinara, ali te cene nisu pale. Ne može se, dakle, sa sigurnošću reći da će cene odmah pasti ako budemo imali više Evrope kod nas. Za to je potrebno stvaranje uslova – sistemskih, institucionalnih, proceduralnih – za ekspanziju grinfild investicija, koje će svakako ojačati i konkurenciju na našem tržištu.
Brza i jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma ne bi dovela do dramatičnih preloma u našoj privredi i ne bi se dogodilo ništa što već nije viđeno. Ukoliko se u liberalizaciju spoljnotrgovinskog režima uđe od sledeće godine, „kupili” bi još jednu godinu predaha za srpske privrednike.
Dinamika liberalizacije industrijskih proizvoda | ||||||
Osetljivi align=“center“>3 god /lista A |
Veoma osetljivi align=“center“>5 god/ lista B |
Najosetljivijialign=“center“>6 god/ lista C | ||||
align=“center“>Dinamika smanjenja | align=“center“>Prosečna carina u % | align=“center“>Dinamika smanjenja | align=“center“>Prosečna carina u % | align=“center“>Dinamika smanjenja | align=“center“>Prosečna carina u % | |
align=“center“ style=“margin-bottom: 0cm;“>Početno stanje
align=“center“ lang=“sr-YU“>1.1.2008. |
100% | align=“right“>5.02 | align=“right“>100% | align=“right“>9.18 | align=“right“>100% | align=“right“>15.66 |
align=“right“>30.1.2009 | align=“right“>70% | align=“right“>3.51 | align=“right“>80% | align=“right“>7.35 | align=“right“>85% | align=“right“>13.34 |
align=“right“>1.1.2010 | align=“right“>40% | align=“right“>2.01 | align=“right“>60% | align=“right“>5.51 | align=“right“>70% | align=“right“>10.99 |
align=“right“>1.1.2011 | align=“right“>0% | align=“right“>0 | align=“right“>40% | align=“right“>3.67 | align=“right“>55% | align=“right“>8.63 |
Ali, da bi bili pošteni do kraja valja upozoriti i na dva moguća, a ne baš lepa scenarija. Šta ako dođe do zahlađenja odnosa između Srbije i EU ove godine ili u nekom dužem periodu. To nije nemoguće, kada se uzme u obzir da postoje veliki otpori unutar EU u pogledu njenog daljeg širenja. Pa još zbog pojačane konkurencije iz EU dođe do propasti nekog preduzeća, na primer. Neraspoloženje našeg javnog mnjenja prema EU bi raslo, vlada bi trpela, verovatno, velike kritike, a protivnici EU bi zadobili veliku medijsku pažnju. Drugi negativni razvoj događaja mogao bi uslediti ako bi EU promenila odnos prema Srbiji sledećih godina usled, možda, opšte krize i poremećaja ekonomskih i političkih prilika u svetu. Moglo bi se desiti da preferencijali u trgovini budu ukinuti, modifikovani ili uslovljeni. Srbija bi se našla u jeku liberalizacije, a da EU ne pokaže dobru volju da reciprocitetom odgovori Srbiji. Te i slične opasnosti valja, međutim, otklanjati dobrom komunikacijom sa čelnicima EU, ali i jačanjem naše proizvodne i izvozne ponude.
Lazar Stanković
broj 53, mart 2009.