class=“MsoNormal“ style=“text-align: justify;“>Pre četiri godine počela je Dekada Roma, u kojoj bi praktično trebalo da se reše problemi romske zajednice i pojedinaca, koji se u velikoj meri svode na egzistencijalne. Međutim, do sada izgleda da je svaki napor bio kontraproduktivan, o čemu svedoče i nedavni protesti Roma u Beogradu.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>
Dekada Roma zapravo znači dekada inkluzije Roma u društvo, pokušaj prilagođavanja i svojevrsne resocijalizacije Roma, počev od registrovanja koje bi ih i formalno svrstalo u građanstvo ove države, preko dostupnosti obrazovanja, do poboljšanja uslova života. Inicijativu za Dekadu Roma pokrenula je Evropska zajednica, koja je državama najstarijeg kontinenta savetovala da se reguliše negativna diskriminacija i siromaštvo koje je česta pojava kod svih Roma na starom kontinentu. Zemlje koje moraju da poprave položaj Roma su Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slovačka i Španija. Mi smo nedavno bili svedoci peripetija oko donošenja antidiskriminacionog zakona, i pokušaja religioznih zajednica da vrednosti svojih dogmi stave iznad donosilaca zakona. No, pokazali smo da smo jači od tradicionalnih uverenja i spremni za modernizaciju.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>Naravno, još uvek ostaje problem školovanja i stambenog pitanja Roma. Većina Roma u Srbiji nema matični broj, tj nisu obavezni ni na osnovno školovanje, jer nisu zabeleženi u knjigama. Oni koji idu u škole izvrgnuti su podsmehu od strane vršnjaka zbog vladajućih stereotipa o romskoj higijeni i načinu zarađivanja.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>Mnoga deca se zbog toga i odriču obrazovanja. Što se tiče stambenog pitanja, situacija Roma je veoma neprijatna. Mnogi od njih žive u nelegalnim naseljima, bez kanalizacije i opštepriznatih sanitarnih uslova. Kako vlasti pokušavaju da povrate ugled i sjaj gradu, došlo je do sukoba sa ovom zajednicom. Kao prvo, Romi ne žele da ih iseljavaju sa lokacija na kojima u suštini veoma loše žive, te smo nedavno bili svedoci njihovog protesta zbog rušenja nelegalnog naselja blizu objekata namenjenih Univerzijadi. S druge strane, javlja se problem socijalizacije, odnosno, Beograđana koji se protive naseljavanju Roma u njihove krajeve.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>U ovako komplikovanoj situaciji, mnogi postavljaju pitanje da li će vlasti ikada ponuditi konkretan sistemski odgovor na probleme romske zajednice. Ako ih vlasti i reše, ostaje na nama, sugrađanima, da pokažemo stepen tolerancije koji od nas i traži EU, a to je pre svega čovečnost.
class=“MsoNormal“ style=“text-align: left;“>