U proteklih mesec dana od stupanja na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU nisu vidljivi njegovi efekti, ocenjuju u vojvođanskim malim i srednjim preduzećima koja izvoze u zemlje Evropske unije.
Većina učesnika u našoj mini anketi o efektima Sporazuma smatra da njegova primena neće bitno uticati na dosadašnje poslovanje preduzeća koja su već obezbedila plasman svojih proizvoda na evropsko tržište. Manji broj vlasnika izvoznih firmi, uz očiglednu dozu rezignacije, primenu Sporazuma je saželo u jednoj rečenici: “Od toga će koristi imati samo uvoznički lobiji”. Svi se međutim slažu da je suviše kratak period primene Sporazuma da bi efekti bili vidljivi sa stanovišta malih i srednjih preduzeća.
„Primena Prelaznog sporazuma imaće određene efekte na preduzeća koja već izvoze u zemlje EU. S druge strane, za potencijalne izvoznike Sporazum bi trebalo da bude “mera vaspitne prirode”, odnosno podsticaj da prihvate i uvedu neophodne standarde kako bi uopšte mogli da se pojave na evropskom tržištu“, kaže za Biznis i finansije Ivan Vojnić Tunić, potpredsednik Privredne komore Subotice. On upozorava da će kvalitetni evropski proizvodi sa svojim nižim cenama pogoršati položaj domaćih nekonkurentnih preduzeća, posebno u nisko akumulativnim delatnostima.
Zato je neophodno da naša mala i srednja preduzeća Sporazum prevashodno shvate kao “vaspitnu meru”, kaže Vojnić Tunić.
Proizvodnja hrane-neiskorišćen resurs i šansa
Među malim preduzećima u Vojvodini koja su prisutna na evropskom tržištu jedan od najboljih primera uspešnog izvoznog koncepta u zemlje EU je “Suncokret” iz Hajdukova, mesta u blizini Subotice. Preduzeće za proizvodnju zdrave hrane, sa svega 15 zaposlenih, probilo se na evropsko tržište 2004. godine kada je dobilo nemački “BCS” sertifikat. Od tada su postepeno ulazili na tržišta Velike Britanije, Nemačke, Belgije, Kanade, Švedske i Mađarske a nastavljaju osvajanjem francuskog i drugih evropskih tržišta, beležeći stalan rast izvoza koji je dostigao 35 odsto ukupne proizvodnje.
U “Suncokretu “smatraju da je velika izvozna šansa Vojvodine proizvodnja zdrave hrane. Posebno ističu da je organska proizvodnja hrane, za koju postoje dobri uslovi u Vojvodini, među najviše rastućim tržištima u svetu jer u proteklih 20 godina raste po stopi od 20 odsto na godišnjem nivou. „Od dva miliona hektara obradivih površina u Vojvodini, tek 0,1 odsto je pod organskom proizvodnjom“, kaže za Biznis i Finansije Ivan Perčić, vlasnik “Suncokreta”. „Poljoprivreda je osnova za proizvodnju hrane ali i energije iz obnovljivih izvora, resursa koji su kod nas potpuno neiskorišćeni. Proizvodnju zdrave hrane ne treba posmatrati samo kao vrlo traženu robu na zapadnim tržištima koja je oslobođena carina kod uvoza u EU, već i sa aspekta očuvanja zdravlja vlastite populacije i zaštite životne sredine“, kaže Perčić.
U Privrednoj komori Subotice takođe ocenjuju da su poljoprivredni proizvodi ono što vojvođanska mala i srednja preduzeća mogu ponuditi za izvoz u EU. Pre svega to su proizvodi iz četiri velike grupe koji se, počev od 2001. godine, inače nalaze na preferencijalnim listama za izvoz u EU: šećer, vino, goveđe meso i voće i povrće.
Vojnić Tunić ističe da je evropsko tržište posebno zainteresovano za uvoz svežeg voća i povrća i navodi da je naš problem, u okviru preferencijalnih lista, nedostatak dovoljnih količina proizvoda u odnosu na kvote koje smo dobili, što se prvenstveno odnosi na količine šećera i goveđeg mesa.
Sami sebi smo najveći problem
Nedostatak većeg asortimana proizvoda za plasman na EU tržište kao i nekonkurentnost domaćih preduzeća je, po njegovoj oceni, isključivo naš unutrašnji problem. „Nije nama EU problem, mi smo sami sebi najveći problem“, kaže Vojnić Tunić. Iako je izvoz hrane oblast u kojoj bi mala privreda Vojvodine imala šta da ponudi evropskom tržištu, potencijalni izvoznici u ovom času nisu spremni za izlazak na evropsko tržište jer se većina proizvođača prehrambenih proizvoda nalazi na početku procesa usvajanja i primene standarda proizvodnje, kvaliteta i bezbednosti hrane, ključnog uslova za izlazak na to tržište.
Vojnić Tunić izdvaja i ostale prepreke u poslovanju malih i srednjih preduzeća identifikovane u nedavno završenom istraživanju Privredne komore Subotice. – Preduzeća male privrede, kojih u subotičkom regionu ima oko 6700, suočavaju se, kao i ostala u Srbiji, sa nedostatkom sredstava i nedovoljnom državnom potporom. U oblasti poljoprivrede mnogo toga je normativno nerešeno. Nedostaju, na primer, zakoni o zadrugama i klasterima kao i sistem finansiranja, kaže Perčić. On ocenjuje da su najnovije mere Vlade Srbije, sa stanovišta male privrede zakasnele a i pogrešno usmerene imajući u vidu najave nekih ministara koji zagovaraju da se novac koje trgovci duguju proizvođačima dodeli trgovcima. „Subvencije treba usmeriti na primarnu proizvodnju i to na bazi ekonomskih principa a ne trgovačkim kompanijama“, smatra Vojnić Tunić. Mala privreda, pokazuje istraživanje, ima i niz drugih problema koji se ogledaju u: nedostatku informacija i znanja o ulozi tržišta, nedovoljnoj saradnji sa velikom privredom, ograničenom poznavanju tržišta kapitala, niskom nivou znanja o korišćenju novih tehnologija i nepoznavanju standarda EU. Veliki problem male privrede u borbi za opstanak je – siva ekonomija, vrlo raširena pojava, za koju državni kreatori privrednog ambijenta ne nude sistemsko rešenje a ne pokazuju ni nameru da taj problem reše.
Da smo mi sami sebi najveći problem, smatra i vlasnik “Suncokreta” Ivan Perčić. Zašto šansa za proizvodnju zdrave hrane u Vojvodini i Srbiji nije iskorišćena a ni prepoznata, što su uradile čak i neke afričke zemlje, Perčić nema dilema navodeći glavne prepreke “One su unutrašnje, odnosno, sistem i politika su naše ključne prepreke”, kaže Perčić i precizira: “Država nema program, strategije razvoja i jasne ciljeve, korupcija je raširena u državnim službama i institucijama, birokratija se bavi sobom a ne životom, politička elita se bavi nekakvim nacionalnim ponosom i zločincima-herojima a ne privredom i ljudima koji rade. Imamo vrlo skupu ali neefikasnu državu”. Dok se sistem korenito ne promeni i počne da funkcioniše u interesu društva, nema ni budućnosti u Srbiji a situacija je dramatična – ocenjuje Perčić.
Upravo zbog vrlo nepovoljnog privrednog ambijenta, koji je rezultat (ne)rada države Srbije, mala privreda je prevashodno usmerena na puko preživljavanje, bez resursa za dodatna ulaganja na uvođenju potrebnih standarda, neophodnih za izlazak na evropsko tržište. Ilustruje to i stav najvećeg broja predstavnika vojvođanskih izvoznih preduzeća iz sektora male privrede koji su odbili da za Biznis i Finansije govore o Prelaznom trgovinskom sporazumu uz komentar kako “taj sporazum ništa ne znači”. Pojedini izvoznici konstatuju da Prelazni trgovinski sporazum, na žalost, ne zadire u ključne prepreke sa kojima se izvoznici suočavaju u Srbiji i izdvajaju nepotrebno komplikovane administrativne i birokratske procedure naše carine koje otežavaju poslovanje i generišu korupciju.
Šta raditi?
„Osloniti se na sopstvene snage, odlaziti u evropske zemlje i tamo učiti od onih koji znaju“, kaže Ivan Perčić koji se nedavno vratio iz Nirnberga, u Nemačkoj, gde je “Suncokret”, malo preduzeće sa velikim rezultatima, učestvovalo na najznačajnijem svetskom sajmu ekoloških proizvoda.
Za izlazak na evropsko tržište sa konkurentnim proizvodom potrebno je stalno učenje i primena stečenog znanja na uvođenju standarda, smatra i Ivan Vojnić Tunić.
Ipak, ključni uslov je da država najzad počne nešto i da radi. U suprotnom, Prelazni trgovinski sporazum će ostati samo poligon za marketinšku promociju državnih zvaničnika a za privredu dodatna opasnost od još dubljeg potonuća domaćih preduzeća, suočenih sa evropskom konkurencijom.
Jovanka Zlatković
broj 53, mart 2009.