Širom Evrope raste zabrinutost da bi na predstojećim izborima za Evropski parlament, početkom juna, birači mogli da glasaju za ekstremističke stranke.
To bi, kako se navodi, moglo da se dogodi u znak odmazde prema vodećim partijama – bilo zbog aktuelne ekonomske krize, bilo zbog generalne razočaranosti u politiku.
Lideri dve najveće verske zajednice u Britaniji, anglikanaca i katolika, su se u nedelju u za njih nekarakterističnoj intervenciji umešali u politiku i pozvali birače da NE glasaju za krajnje desničarsku i antimigracionu Britansku nacionalnu partiju (BNP).
Ovaj potez načinjen je pre svega zbog besa koji u čitavoj zemlji vlada zbog parlamentarnog skandala sa privatnim troškovima poslanika koji su naplaćivani od države, i straha da bi birači u svetlu tih otkrića mogli da se okrenu ekstremnoj desnici.
„Protivno hrišćanskim vrednostima“
Anglikanski sveštenik Piter Brodbent izjavio je stoga da je politika BNP-a „protivna hrišćanskim vrednostima“: „Savršeno je moguće da ljudi glasaju za BNP, a da pritom veruju u hrišćanske vrednosti – iako je naš stav da se te dve stvari međusobno isključuju. BNP je zasnovan na ideologiji koja je u suštini rasistička, i koja pretpostavlja da su neki ljudi superiorniji od drugih. Hrišćanstvo je vera svih nacija. Hrišćani žive u svim delovima sveta. Nema nijednog načina na koji BNP može da se zaodene hrišćanskom zastavom“, rekao je on.
Britanija, međutim, nije jedina evropska zemlja u kojoj se bi ekstremističke stranke mogle da se probiju na predstojećim izborima i osvoje barem nekoliko poslaničkih mesta.
Endru Retman, novinar lista „EU Observer“ u Briselu, za BBC kaže: „Mislim da bismo uskoro mogli da vidimo malo više poslanika desničarskih stranaka u Evropskom parlamentu. U Holandiji desničarska stranka „Sloboda“ nikada nije bila jača nego danas, i sigurno će osvopjiti dva ili tri poslanička mesta. „Džobik“ stranka u Mađarskoj sprovodi izuzetno impresivnu predizbornu kampanju. Veliku prašinu su podigle i „Atak“ stranka u Bugarskoj i Nacionalistička partija u Češkoj. Međutim, ne verujem da će ukupno osvojiti više od 20-tak poslaničkih mesta, čime bi i dalje bili na marginama u Evropskom parlamentu“, kaže on.
Nepotreban strah
Retman smatra da je, u celini gledano, strah od ovih stranaka preteran, pošto one prirodno privlače nesrazmernu količinu medijske pažnje zbog svojih ekstremističkih stavova: „Uzmimo primer Nacionalističke partije u Češkoj, koja je prošle nedelje privukla pažnju širom Evrope reklamnim spotom u kojim zahteva „konačno rešenje romskog pitanja“ u toj zemlji. Prema najnovijim anketama ta stranka ima podršku manje od jednog procenta biračkog tela! Čini mi se, dakle, da te stranke imaju sposobnost da privuku veliku pažnju, ali ne umeju da je pretvore u podršku na biračkim mestima“, kaže Retman.
Naš sagovornik kaže da najveća opasnost preti od tradicionalčno niže izlaznosti na evropskim nego na nacionalnim izborima: „Nije reč o tome da će umereni birači odjedanput početi da glasaju za krajnje desničarske stranke, već o tome da neće izaći na birališta. Nasuprot tome, tvrdokorne pristalice radikalnih stranaka svakako će glasati, čime bi mogli tim strankama da donesu vrstu „nerepezentativne“ pobede.“
Postoje zajednički činioci
Govoreći o pristalicama ekstremno desničarskih stranaka, Endru Retman kaže da postoji nekoliko stvari koje ih povezuju, bez obzira na zemlje u kojima žive:
„Ekonomska kriza: ljudi su besni zbog toga što gube posao i zbog neizvesne budućnosti. Slogani poput onog „britanska radna mesta britanskim radnicima“ čuju se širom kontineta. Pored toga, ispod površine tinja bes zbog useljenika, posebno u zemljama kao što su Holandija i Austrija, u kojima živi relativno veliki broj imigranata. Poslednje parče ovog mozaika je rastući prezir prema vladajućoj eliti, zbog mišljenja da je establišment u stvari stvorio aktuelnu ekonomsku krizu“, kaže Retman. On dodaje da istovremeno između ovih strana ima i velikih razlika, odnosno da ih ne treba stavljati u isti koš: „Ako uzmete primer Belgije, krajnje desničarska stranka „Flams belang“ je već dugo veoma jaka, još od pre početka ekonomske krize. Prema anketama, ona u flamanskom delu Belgije ima podršku četvrtine birača. Razlog njenog postojanja su jezičke razlike i verovanje da su Valonci, dakle francuska zajednica, zauzeli najbolje poslove i položaje u zemlji. To je veoma različito od, recimo BNP-a u Britaniji, ili stranke „Džabik“ u Mađarskoj. Važno je zapamtiti da u različitim zemljama vladaju različite okolnosti“, napominje Retman na kraju razgovora za BBC.
(BBC)