U ruskom letovalištu Soči na Crnom moru zvanično je, potpisivanjem ugovora Gasproma sa nacionalnim gasnim kompanijama Srbije, Grčke, Bugarske i Italije, otvaren put izgradnji gasovoda Južni tok, objavljuje BBC.
Portparol Gasroma Sergej uprijanov izjavio je da će tačna trasa gasovoda biti utvrdjena posle izrade studija o izvodjljivosti, sredinom 2010. godine.
Postavljanje cevi ispod mora – zajednički poduhvat Gasproma i italijanskog ENI-ja – trebalo bi da bude završeno 2013. godine.
Generalni direktor preduzeća „Srbijagas“ Dušan Bajatović izjavio je da će čin potpisivanja sporazuma, kako je rekao, „predstavljati dodatnu potvrdu da će gasovod Južni tok zaista biti izgrađen onako kako je planirano“. Srbija, kao i sve države čijom će teritorijom ići trasa gasovoda „Južni tok“, od projketa očekuje niz koristi. Prihodi od tranzitnih taksi, perspektiva novih radnih mesta, sigurnost u snabdevanju energentima – to su samo su neke od beneficija, ali projekat donosi i neke nepoznanice.
Otkako je u opticaju ideja o izgradnji „Južnog toka“, posmatrači primećuju da će, budu li ostvareni planovi Rusije, do 2014. godine , od zapada ka istoku i od severa ka jugu, Balkan biti prekriven mrežom gasovoda kojim će se ruski energenti izvoziti u Evropu.
U vreme poslednjeg gasnog rata Moskve i Kijeva, početkom ove godine, na internet stranici ruske ambasade u Beogradu objavljena je ocena ambasadora Aleksandra Konuzina da bi ta situacija trebalo da posluži kao dobar osnov i signal za mobilizaciju zajedničkih napora Rusije i njenih partnera za bržu izgradnju kako „Južnog toka“, tako i gasovoda u severnoj Evropi kroz Baltičko more.
Da faktor Ukrajina u realizaciji Južnog toka i danas ima veliku ulogu, za BBC potvrđuje i Konstantin Simonov, generalni direktor Nacionalnog energetskog sigurnosnog fonda u Moskvi. Rusija je, kaže on, i te kako svesna značaja ovog projekta budući da ni Moskva ni Brisel i dalje nisu u stanju da reše problem Ukrajine kao tranzitne zemlje za ruski gas namenjen Evropi.
Ali, dodaje Simonov, ni „Južni tok“ nije imun na probleme. „Pre svega to je cena. Gasprom je saopštio da će realizacija projekta koštati dvadeset četiri milijarde evra što je ogromna suma. A Gasprom sada mora da ulaže i u samoj Rusiji. Naprimer u razvoj ogromnog nalazišta gasa Štokman u Barencovom moru. Rusija bi dakle morala prvo da investira u proizvodnju zemnog gasa na svojoj teritoriji a tek potom u gasovode koji bi Rusiju povezali sa Evropskom unijom.“
Propisi EU
Sagovornik BBC-a u moguće probleme ubraja i odluku Evropskog parlamenta po kojoj se, kako naglašava, vlasnicima, odnosno, proizvođačima zemnog gasa ne dopušta da budu i vlasnici gasovoda. „Šta se onda dešava sa cevima koje su na teritoriji zemalja članica Evropske unije. Srbija nije u Uniji i Gasprom zato nije ni imao problema da da se upusti u zidanje podzemnih skladišta gasa i da sarađuje sa Srbija Gasom. Gasprom će možda jednog dana biti i vlasnik dela gasa koji se distriburira gasovodom na teritoriji Srbije. Pitanje je, međutim šta će se dešavati u Bugarskoj, Mađarskoj i drugim članicama Evropske unije?“
Konstantin Simonov ukazuje i na, po njemu, ozbiljne nejasnoće u poslovnoj saradnji Gasproma i italijanskog partnera, kompanije Eni iako je, dodaje sagovornik BBC-ija, Silvio Berluskoni veliki energetski prijatelj Vladimira Putina. „Par dana unazad, Eni je izrazila želju da, u svim zemljama koje su na trasi od Rusije do Evropske unije, direktno prodaje zemni gas koji će stizati Južnim tokom. Ako svako bude želeo da prodaje gas, šta će onda od svega imati Gasprom? Koja je onda svrha od izgradnje gasovoda ako Gasprom ne može da gas prodaje krajnjim potrošačima. Jer, glavni cilj Rusije nije izgradnja gasovoda do Evrope već direktna prodaja zemnog gasa tamošnjim potrošačima“.
Investitori
Imaju li se u vidu pomenuti problemi, kakva je onda stvarna svrha potpisivanja sporazuma o trasi gasovoda Južni tok?
Konstantin Simonov, iz moskovskog Nacionalnog energetskog sigurnosnog fonda, podseća da se, posle, po njemu nepotrebnog gasnog rata Rusije i Ukrajine, Moskva suočila sa brojnim problemima u odnosima sa Evropskom unijom. „Većina evropskih političara sada govori da Rusija koristi energiju kao oružje i da je agresivna i opasna zemlja“, kaže Simonov. „Za njih je zato sada prioritet takozvana energetska sigurnost što po Briselu podrazumeva Evropu bez ruskog gasa. Putin je stoga vrlo dobro shvatio da su mu, u ovom trenutku, neophodne pozitivne vesti. Lično mislim da je glavni cilj ovih sporazuma pokazati Evropi da će se rad na Južnom toku nastaviti i da Rusija još vek ima prijatelje. A jedan od najvećih da tako kažem Putinovih energetskih prijatelja je Silvio Berluskoni. Rusija, dakle, u Sočiju pokušava da pokaže da stavovi Evropske unije, Evropske komisije, Evropskog parlamenta nisu i jedini u Evropi“.
Ima li se sve navedeno u vidu, koliko je po oceni sagovornika BBC-a Južni tok siguran projekat?
Paralela sa evropskim projektom „Nabuko“ ukazuje da je do definitivnog odgovora teško doći, odgovara Konstantin Simonov. „Svedoci smo da ova bitka, rekao bih, tigrova od papira, jer u svemu ima suviše i podozrivosti i upletenih političara ali ne i previše dogovora. I nisam siguran da će sve biti obavljeno do planiranog roka. Ali, kao što rekoh, isto važi i za projekat Nabuko. Nema izvora finansiranja, nema investitora, nema želje kod svih kompanija uključenih u ovaj projekt da ulože prve pare. Slične probleme ima i Južni tok. Reč je o zanimljivom i neophodnom projektu ali i ideji opterećnoj brojnim problemima“, ocenjuje za BBC Konstantin Simonov, generalni direktor moskovske energetsko-konsultantske firme, Nacionalnog energetskog sigurnosnog fonda.
(BBC)