Banke u Srbiji tokom ovog meseca potpisivanjem pisma o namerama, obavezaće se da prihvataju program podrške finansijskoj stabilnosti definisan u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom. U ovaj program uključene su i banke sa većinskim stranim kapitalom, kao i domaće, a za preuzimanje određenih obaveza, pre svega da ne smanje kreditnu aktivnost, dobiće izvesne olakšice od Narodne banke Srbije.
Prvi sastanak Radovana Jelašića, guvernera NBS sa predstavnicima 10 banaka sa većinskim vlasništvom u Srbiji, a pod pokroviteljstvom MMF održan je 27. marta u Beču. Tom prilikom dogovoreno je da banke neće smanjivati nivo kreditiranja do kraja 2010. godine, kao i da će održavati pokazatelje likvidnosti i adekvatnosti kapitala na propisanom nivou. Posle ovog razgovora, bankari su se oglasili saopštenjem gde se kaže da prihvataju zajednički stav srpskih vlasti i misije MMF za Srbiju da je bankarski sektor u dobrom stanju, kao I da će preduzeti izvesne obaveze.
„Smatramo da će paket mera u skladu sa dogovorom sa MMF omogućiti da Srbija ispuni svoje obaveze i očuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost. Svesni smo da će aktivno učešće banaka sa većinskom stranom vlasništvu delovati povoljno i doprineti uspehu sprovođenja makroekonomskih reformi. Tokom niza godina investirali smo u Srbiju rešeni da poslujemo u toj zemlji. Svesni smo da je u našem najboljem zajedničkom interesu da se svi obavežemo da ćemo zadržati nivo kreditiranja prema Srbiji. Čvrsto stojimo iza ekonomskih reformi Srbije predviđenih u okviru aranžmana sa MMF i spremni smo da preduzmemo obaveze“, kaže se u saopštenju.
Posle ovog sastanka u Beču, ubrzo je održan i drugi u Beogradu, gde je više bilo reči o olakšicama koje banke mogu da očekuju ukoliko prihvate ovaj program, ali i o detaljima obaveza koje bi trebalo da prihvate. Zatraženo je da banke zadrže isti obim kreditiranja iz decembra prošle godine, zatim da omoguće dužnicima da zamene kredite u stranoj valuti u dinarske, kao i da im reprogramiraju dugove.
Banke, potpisnici „Bečke inicijative“, zauzvrat mogu da očekuju i izvesne povoljnosti,a potrebnu regulativu centralna banka je već pripremila. Prva je kratkoročni dinarski kredit za održavanje likvidnosti banaka do jedne godine. Zatim takozvana svop kupovina i prodaja deviza između NBS i poslovnih banaka radi obezbeđenja dinarske i devizne likvidnosti, kao i olakšice u pogledu obavezne rezerve banaka: nova zaduženja u inostranstvu ne podležu obaveznoj rezervi do kraja 2010. godine. Takođe biće omogućena uključivanje subordiniranih obaveza u regulatorni kapital do visine 75 odsto kapitala (trenutno je 50%, a pokazatelj deviznog rizika povećan je sa 10 odsto na 20.
„Ponuđena platforma je pozitivna i za Srbiju i za banke. Srpska ekonomija ne mora da vrati 4,5 milijardi evra u 2009. godini, a banke zauzvrat dobijaju mogućnost dodatne dinarske likvidnosti od NBS, kao i mogućnost kratkoročne zaloge viška dinarske likvidnosti zarad dobijanja evra (svop). Ukupan projektovani odliv kapitala u evrima iz Srbije iznosi 8,5 milijardi. Od toga četiri milijardi odliv je od uvoza plus 4,5 milijardi evra odnosi se na plaćanje „kros border“ kredita. Ukupne devizne rezerve Srbije su takođe oko 8,5 milijardi evra. To vam je kao kućni budžet. Planirani odliv iz budžeta, preko redovnog je recimo 8.500 evra, a imate 8.500 evra ušteđevine. Ne želite svu ušteđevinu da potrošite u toku jedne godine“, kaže Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke“.
Kako objašnjava naš sagovornik, zato smo se i obratili MMF, koji će dati tri milijarde evra, a banke će reprogramirati obaveze od 4,5, tako da ostaje rupa od milijardu.
„A ako smo već dobili 400 miliona evra stranih investicija za NIS, pa 100-200 od EU, „rupa“ u budžetu koja ostaje je samo oko pola milijarde. I to da ne dođe nijedna veća investicija do kraja godine. Jedina stvar na kojoj mora da se poradi je pomoć preduzećima koja su već u blokadi, kroz državne garancije i multilateralne kompenzacije. Tu i NBS kroz svoje mere mora da pomogne, a kontroliše da se druge banke, koje nisu potpisnice sporazuma ne ponašaju „ne tržišno“, ukazuje Carić.
Do 10. maja je krajnji rok da banke potpišu pismo o preuzimanju obaveza, sredinom meseca očekuje se odobrenje „stend baj“ aranžmana MMF, a u drugoj polovini maja i početak primene ovih posebnih mera podrške finansijskoj stabilnosti.
Danijela Milosavljević
broj 55, maj 2009.