Home Tekstovi Rudari: Jagma za poslom u jami

Rudari: Jagma za poslom u jami

by bifadmin

Za razliku od prethodne dve decenije kada su konkursi za rudare stalno bili otvoreni ali se retko ko na njih javljao, sredinom aprila ove godine više od 200 mladih ljudi uputilo je zahteve za rad u rudnicima Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica. Nezaposlenost je toliko rasprostranjena da je i rudarska jama postala poželjno radno mesto. Zarade u rudnicima trenutno su pristojne i redovne, a u krajevima gde se rudnici nalaze i nema mnogo alternativa za posao.

Preduzeće Resavica čini devet rudnika: Rembas, Vrška čuka, Ibarski rudnici, Bogovina, Soko, Jasenovac, Lubnica, Štavalj i Aleksinački rudnik. Resavica zapošljava 4.100 radnika. Prosečan lični dohodak isplaćen u februaru u ovom preduzeću je 35.800 dinara. Osnovna zarada rudara, kada ostvari normu sto odsto, je 40.000 dinara. Minuli rad i noćne smene donose još nekoliko hiljada dinara veću zaradu. Zaviša Stević, predsednik sindikata rudnika mrkog uglja Jasenovac u Krepoljinu i član glavnog odbora sindikata javnog preduzeća Resavica, kaže da je to skromna zarada za posao koje rudari obavljaju i teške uslove u kojima rade. “Kada su u 21. veku osnovna sredstva za rad kramp i lopata, možete da zaključite kakvi su radni uslovi i život rudara.”

Poslodavac (država) isplaćuje radnicima neto zarade, ali od 2006. godine ne uplaćuje doprinose za zdravstveno i penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih. Zbog neuplaćenih doprinosa, rudari koji steknu uslove za penziju ne mogu da se penzionišu. Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje od septembra 2007. godine ne refundira zarade rudarima koji su na bolovanjima dužim od 30 dana. Oni se leče i žive od sindikalne pomoći. “Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović najavljuje da će od 1. jula da ukine i overu naših zdravstvenih knjižica. Kako ćemo da se lečimo? Radimo u najtežim uslovima promaje, vlage, prašine i buke i normalno je da se ljudi razboljevaju. Zbog teških uslova pod kojima radimo dešavaju se i nesreće na radu. U našem rudniku je pre godinu dana nastradao rudar (33. godine) kada se na njega obrušio ugalj sa stropa hodnika u kome je radio”, kaže Stević.

Rad u rudniku Jasenovac do ovog meseca je bio organizovan u tri smene. Rudari su radili po pet dana prvu, zatim drugu i treću smenu. Od ovog meseca je ukinuta treća smena. Radi se po dva dana u prvoj i drugoj smeni, a naredna dva dana rudari su slobodni. Stević kaže da poslodavac opet štedi na rudarima. “Takav sistem rada jeste humaniji, ali znači da će rudari manje zarađivati. Rad u trećoj smeni od 11 sati uveče do 7 ujutru jeste najteži, ali su rudari protiv njenog ukidanja jer ih finansijski pogađa. Zarađivaće mesečno, u proseku, 3.000 dinara manje. Naš rudar kaže – bolje da radim noću i dam 3.000 dinara detetu za ratu da kupi kompjuter, nego da to ne mogu da mu priuštim.”

jamaStatističko blagostanje
Statistika ne beleži rudara koji mesečno zaradi 40.000 dinara kao siromašnog stanovnika Srbije. U sindikatu kažu da je realnost drugačija. “Siromaštvo je i način života. Naši rudari ne znaju šta je godišnji odmor, ni more. Da nije boravka u banjama koje obezbeđuje sindikat, ne bi znali kako izgleda dobar i kvalitetan godišnji odmor”, kaže Stević.

Rudnici preduzeća Resavica se nalaze u zabačenim krajevima, od Sjenice preko Homolja do Vrške čuke. To su izuzetno siromašne sredine. Rudnici su jedini privredni subjekti koji rade u tim opštinama. U većini porodica plata rudara je jedino primanje. Ili, pošto su to rudarska naselja, ako ima oca koji je radio u rudniku i prima penziju, njegova plata i rudarska penzija su jedini izvori prihoda porodice. Zaposleni u rudnicima uglavnom potiču iz okolnih sela. U jednom domaćinstvu živi nekoliko generacija. Od zarade u rudniku, pored osnovne četvoročlane ili petočlane porodice, izdržavaju se i stariji članovi domaćinstva, poljoprivrednici bez poljoprivrednih penzija. “Kod nas samo deset do dvadeset odsto ljudi izmiruje obaveze za penzijsko osiguranje na poljoprivredi. Država zadužuje nas u siromašnim brdsko-planinskim krajevima po istim osnovicama za plaćanje doprinosa kao i one u Vojvodini koji ostvaruju dobre prihode od poljoprivrede. Imanja su ovde usitnjena i niko ne obrađuje više od jednog do hektara ipo obradive zemlje”, kaže Stević. Prema njegovim rečima, porodice u zabačenim krajevima u kojima se nalaze rudnici ne mogu da žive samo od poljoprivrede ili samo od zarade u rudniku. “Od poljoprivrede posebno ne bi moglo da se živi. Naši rudari od plate kupuju semensku robu, đubrivo ili seno. Ako imaju nešto stoke da je prehrane. U suštini, to je presipanje iz šupljeg u prazno.”

Kada odrade smenu u rudniku, rudari odlaze da obrađuju to malo zemlje koju imaju. Tako uštede na izdacima za hranu da bi mogli da plate troškove školovanja dece. Stević kaže da je srećna okolnost da su osnovne škole u tim sredinama. “Problemi nastaju kada treba platiti školovanje deteta u srednjoj školi u Petrovcu ili Požarevcu. Na studijama u Beogradu je samo petoro dece rudara. Rudnik Jasenovac zapošljava 258 radnika. Najniža plata je 9.623 dinara. To je februarska plata naše čistačice i servirke. Ona sa tom platom ne može da izdržava ni sebe, a kamoli još nekog člana porodice. Srećom, njena deca su odrasla.”

Zarade
Zarada administrativnog radnika u finansijskoj službi, sa srednjom stručnom spremom i tridesetogodišnjim radnim stažom u rudniku Jasenovac, u februaru je bila 16.544 dinara a finansijskog rukovodioca 22.172 dinara. Stević kaže da je u ovom rudniku izuzetno dobar odnos zaposlenih koji rade u jami i spolja. “Veći je broj jamskih radnika nego administrativnih. Najbliži smo idealnom odnosu četiri jamska prema jednom spoljnom radniku. Kod nas je taj odnos 3,5 jamskih radnika prema jednom spoljnom. Ali ima rudnika u kojima je taj odnos daleko lošiji po jamskog radnika, skoro jedan prema jedan. Tamo su plate rudara niže i njihov položaj je daleko teži nego u našem rudniku.”

Redovne zarade u rudnicima mogle bi da budu dovedene u pitanje krajem ove godine. Rebalansom budžeta smanjene su subvencije javnom preduzeću Resavica za 23 odsto. “To je smanjenje od oko 480 miliona dinara što dovodi u pitanje isplate ličnih dohodaka za oktobar, novembar i decembar. Za isplatu neto zarada u preduzeću Resavica mesečno je potrebno od 156 do 160 miliona dinara”, kaže Stević.

Gordana Milojković
broj 55, maj 2009.

Pročitajte i ovo...