Tražnja zlata u svetu porasla je u prvom ovogodišnjem kvartalu 38 odsto, na 1.016 tona ili, gledano prema vrednosti, 36 odsto, na 29,7 milijardi dolara, jer su investitori, u strahu od buduće inflacije i zbog finansijske neizvesnosti, nastavili da ulažu u plemeniti metal koji, dokazano, ne dozvoljava da se bogatstvo kruni.
Motor rasta u posmatrana tri meseca bila je, prema podacima Svetskog saveta za zlato, investiciona, kao i tražnja poluga i zlatnika, koja je povećana čak 248 odsto, na 596 tona. Pri tome je investiciona tražnja povećana 540 odsto, na 464 tona odnosno 13,6 milijardi dolara, dok je tražnja poluga i novčića od zlata porasla 33 odsto na godišnjem nivou, na 131 tonu.
Najveći kupac poluga i zlatnika u prvom kvartalu bila je Nemačka, gde je tražnja skočila 400 odsto u poređenju sa prva tri meseca 2008, na 59 tona, što se pripisuje strahu od inflacije. Švajcarska je bila drugi po veličini kupac na tom segmentu sa skokom od 437 odsto, na 39 tona, a treće su SAD sa rastom od 216 odsto, na 27,4 tone. Istovremeno su efekti recesije na potrošnju nastavili da uzimaju danak tražnji zlata za račun juvelira i industrijskoj.
Tražnja zlata za račun proizvođača nakita u svetu smanjena je 24 odsto na godišnjem nivou jer su u brojnim zemljama potrošači na visoke, ponegde i rekordne, i kolebljive cene tog metala udružene sa teškim ekonomskim okolnostima odgovorili odustajanjem od kupovine zlatnog nakita. U Kini je tražnja za račun juvelira porasla tri odsto, što je samo potvrdilo da je ekonomija te zemlje otpornija na krizu od drugih. U Indiji, koja je najveće svetsko tržišta zlata, tražnja je međutim znatno pala pod pritiskom rekordne vrednosti rupije i pogoršanja stanja u ekonomiji te zemlje. Tako je tražnja u prvom kvartalu smanjena 83 odsto, na 17,7 tona. Industrijska tražnja u svetu smanjena je u posmatranom periodu 31 odsto na godišnjme nivou a padu je najviše doprineo sektor elektronike, odnosno pad potrošnje zlata za proizvode poput laptopova i mobilnih telefona.