Izostanak konkretnog rezultata u prošlonedeljnim pregovorima sa ruskim Gaspromom o osnivanju zajedničkog preduzeća za upravljanje izgradnjom i poslovanjem skladišta gasa u Banatskom Dvoru na ispit je ponovo stavio umešnost domaćih pregovarača da u pregovorima sa Rusima zaštite srpske interese, bez obzira na uveravanja da nikakve dramatike u pregovarima nema.
Pregovori su vođeni 21. i 22. jula između pravnih eksperata domaćeg gasnog distributera Srbijagasa, ruskog Gasproma i njegove nemačke ćerke firme, Gasprom Germania. Odlaganje konačnog dogovora upadljivo je suprotno isforsiranom optimizmu koji je srpska strana širila pre početka pregovora tvrdeći da je sporazum usaglašen u svim detaljima i da će se dvodnevna runda pregovaranja sigurno završiti potpisivanjem sporazuma.
Da se pojavio neočekivan problem bilo je očigleno iz pokušaja Srbijagasa da izbegne bilo kakvo objašnjenje zašto je došlo do odlaganja potpisa. Ćutanje je moralo da bude prekinuto jer su mediji krenuli sa spekulacijama da su problemi nastali zbog odbijanja ruskih partnera da Srbiji daju prioritet u kupovini gasa iz skladišta, i to po nižoj ceni od ostalih kupaca. To su pak dva ključna elementa za srpsku stranu, uz još neke, bez čijeg uvažavanja, kako tvrde stručnjaci, Srbija ne bi ni trebalo da ulazi u partnerstvo sa Rusima.
Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, u prvoj reakciji nije želeo da otkriva detalje i zadržao se na lakonskim objašnjenjima da se nastavlja usaglašavanje tehničkih detalja. U međuvremenu je morao da ponudi nešto više pa je, zaboravljajući sve što je pre početka pregovora tvrdio, neočekivano otkrio da je dogovor o osnivanju zajedničkog preduzeća odložen zbog nerešenih imovinskih odnosa nad zemljištem na kojem se prostire skladište u Banatskom Dvoru i prolazi dvosmerni gasovod. Kao da se za postojanje tog problema nije znalo i pre početka pregovora. Prema rečima Bajatovića, Srbijagas na jednom delu zemljišta ima pravo korišćenja, a vode se i vlasnički sporovi o pojedinim parcelama preko kojih prolazi gasovod. S obzirom na to da u novom Zakonu o prostornom planiranju institut korišćenja zemljišta više ne postoji, već samo zakup i vlasništvo, Gasprom je odložio osnivanje zajedničkog preduzeća s obrazloženjem da nije sklon da ulazi u nerazjašnjene odnose. Bajatović je najavio da će svi sporni „detalji” biti otklonjeni već ove sedmice, nakon čega će uslediti osnivanje zajedničkog preduzeća, koje je i pre ovoga pokušaja više puta odlagano. Srpsku stranu je verovatno zbunilo i prisustvo pregovorima predstavnika nemačke kompanije Gasprom Germanija pošto je iz Srbijagasa pred početak pregovora najavljivano da će treći partner u zajedničkom srpsko-ruskom poslu biti Gaspromova neimenovana austrijska firma.
Uvođenje Gasprom Germanije kao trećeg partnera u buduće zajedničko preduzeće izazvalo je izvesnu dozu podozrenja u stručnim krugovima, jer se procenjuje da će to dovesti do više cene gasa. Takva razmišljanja imaju osnova pošto Gasprom sada prodaje Srbiji gas preko firme Jugorosgas, pri čemu srpska strana plaća Jugorosgasu 5% provizije. U tom preduzeću koje su svojevremeno osnovala srpska i ruska preduzeća s podjednakim vlasništvom, sada Gasprom ima većinski udeo. U zajedničkom preduzeću za upravljanje skladištem Banatski Dvor Srbija bi takođe imala manjinski udeo od 49%. Uloga nemačke kompanije, koju je Gasprom, prema generalnom energestkom sporazumu između Beograda i Moskve mogao da uvede u posao u Srbiji, jeste da posreduje u eksploataciji gasa koji će biti uskladišten u podzemnom skladištu. Gasprom Germanija trguje gasom s 24 evropske zemlje, a uključivanjem u aranžman između Srbijagasa i Gasproma njeno tržište će biti povećano.
Planovi Gasprom Germanije su da u Nemačkoj sagradi skladište gasa kapaciteta 10 milijardi kubnih metara tog energenta, dok bi skladište u Banatskom Dvoru imalo prostora za pospremanje između 800 miliona i milijardu kubnih metara. Srbiji je razumljivo veoma stalo da do osnivanja zajedničkog preduzeća dođe što pre, jer od toga zavisi da li će do početka zime biti uskladištene dovoljne količine gasa, koje bi poslužile ukoliko dođe do neredovnog snabdevanja gasovodom koji ide preko Ukrajine i Mađarske, kako se to dogodilo prošle zime. Tada su mnoge fabrike morale da obustave proizvodnju, a pozajmljeni gas od drugih država je korišćen za grejanje. Trenutno, skladište se puni s milion kubnih metara gasa dnevno, a s Gaspromovim uključenjem intenzitet upumpavanja bi se povećao za 3,5 puta. Za taj kapacitet upumpavanja potrebno je da se nabavi još jedan kompresor i završi dvosmerni gasovod Banatski Dvor – Gospođinci. Srpskim vlastima nije svejedno da li će u skladištu biti 300, koliko je dovoljno za 60-dnevno snabdevanje prioritetnih potrošača, ili 450 miliona kubnih metara gasa, pa nastoje da već početkom avgusta bude osnovano zajedničko preduzeće i time u skladištenje gasa uključi i Gasprom.
Dok se iščekuje osnivanje zajedničkog preduzeća, Srbijagas je angažovao austrijsku firmu Hit za instalaciju opreme kojom se omogućava ispumpavanje gasa iz skladišta. Taj posao Srbijagas finansira s 5,5 miliona evra. – Podzemno skladište gasa Banatski Dvor gradi se kao nastavak eksploatacije iscrpljenog gasnog ležišta čiji kapacitet je bio 3,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa – Ukupna površina skladišta je oko 54 kvadratna kilometra – Skladište gasa Banatski Dvor je 22 km istočno od Zrenjanina i 44 kilometra od glavnog gasnog razvodnog čvora u Gospođincima – Podzemno skladište gasa je sada sa dva gasovoda povezano sa gasnim razvodnim čvorom u Elemiru, a planirano je povezivanje i sa glavnim gasnim razvodnim čvorom u Gospođincima – Izgradnja Banatskog Dvora započela je 2005. godine.
(Beta monitor)