Najavljena reforma američkog zdravstvenog sistema za koju se smatra da je značajno doprinela Obaminoj izbornoj pobedi je ipak pod znakom pitanja, jer predsednikova administracija okleva sa jačanjem državne regulacije u oblasti medicinskih usluga.
Kako Gardijan piše, Obama ne odustaje od prvobitne ideje, ali po svemu sudeći zdravstveni sistem će još neko vreme biti pod dirigentskom palicom privatnika, odnosno u sklopu privatnog osiguranja. Levo orijentisani deo parplamenta razočaran je ovom činjenicom, jer im se čini da predsednik Barak Obama polako odustaje od reforme zdravstvenog sistema. Nasuprot njima, konzervativci tvrde da ova opcija ionako nikada nije bila realna.
Hauard Din, doskorašnji predsednik Demokratske partije, smatra da reforma mora da se sprovede delimičnim podržavljenjem zdravstvenog sistema, ali ako je to trenutno neostvarivo, bar treba reformisati sistem osiguranja, koji bi kasnije pokrenuo reformu zdravstva.
Da podsetimo, cilj ferorme zdravstvenog sistema je pokrivanje dobrog broja američkih građana koji nemaju zdravstveno osiguranje, što je 46 miliona državljana. Iako nailazi na veliko oduševljenje siromašnijih slojeva, Obama zbog predviđene reforme negde izaziva bes, te ga po raznim blogovima i forumima časte pežorativnim imenima, poput „izdajnik“ i sl. No, ovo je normalna pojava u društvu u kom je pomenuta reforma izazavala najveću javnu polemiku još od vijetnamskog rata, a sada ostaje da se vidi na koju stranu će prevagnuti državna administracija.