Posle ukidanja sankcija normalno je bilo očekivati da će Srbija i Beograd kao njen glavni grad beležiti bolje rezultate u oblasti turizma. Međutim, da li je konstantan porast turističkih poseta prethodnih godina postao trend koji će se nastaviti i u budućnosti i omogućiti nam da zauzmemo značajnije mesto na svetskoj mapi? Za to se pruža velika prilika – samo od nas zavisi i da li ćemo je iskoristiti.
| Iz budžeta Rebalansom državnog budžeta za 2009. godinu za privrednu granu turizma odvojeno je 2.240 miliona dinara, od toga 220 miliona iz Nacionalnog investicionog plana. Projektima razvoja turizma, turističkim organizacijama i institucijama čiji je osnivač Vlada ili lokalna samouprava, ali i pravnim licima koja upravljaju objektima i prostorom turističke infrastrukture pripalo je 708.200.000 dinara. Skijališta su dobila sredstva u iznosu od 625 miliona dinara, Turistička organizacija Srbije 205 miliona, dok je za kredite za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude izdvojeno ukupno 138 miliona dinara. |
Državni sekretar za turizam Goran Petković predviđa da će Srbija ove godine uspeti da održi broj dolazaka stranih turista i čak blago uspeti da poveća njihov broj, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i njenim negativnim efektima, koje u oblasti turizma oseća većina evropskih zemalja. Na prvoj Regionalnoj turističkoj konferenciji koju je organizovala Privredna komora Beograda, Petković je potvrdio da je njegov optimizam sa pokrićem: prethodnih nekoliko godina u Srbiji je došlo do naglog povećanja turističkih aktivnosti što je dovelo i do povećanog priliva deviza. Samo u prošloj godini on je iznosio 944 miliona dolara.
Međutim, od početka 2009. godine primećen je pad interesovanja domaćih turista, uz blagi porast broja i noćenja stranih turista. Upravo iz tog razloga, strategija promocije ove godine usmerena je pre svega na potencijalne goste iz zemlje i regiona. Što se Beograda tiče, on i dalje privlači najviše pažnje turista koji dolaze u našu zemlju.
|
Jasna Dimitrijević: Beograd može biti konkurencija velikim evropskim gradovima |
Destinacija: Beograd
Jasna Dimitrijević, direktorka Turističke organizacije Beograda, misli da naša prestonica može biti ravnopravna konkurencija velikim evropskim gradovima: „Na upravo završenom sajmu u Frankfurtu, Beograd je obeležen kao grad budućnosti, što pokazuje i statistika – upravo u vreme kada svi beleže manje posete usled ekonomske krize, on je zabeležio porast od devet odsto. Zato pokušavamo da promovišemo Beograd i kao grad kulture pa reklamiramo manifestacije, festivale i ostale umetničke doživljaje. Doček Nove godine, Exit (iako nije u Beogradu) i Beer fest privlače najviše turista. Ove godine to su Univerzijada i Serbian Open.
Osim sportskog i kulturnog, tu je i poslovni aspekt, a Beograd ima najveći kongresni kapacitet u regionu sa Sava centrom i njegovim dvoranama. Jedino što nedostaje za organizaciju kongresa za više od tri hiljade ljudi je smeštajni kapacitet, pošto nema dovoljno kvalitetnih jednokrevetnih soba. Zato imamo u planu da sa hotelima koji treba da se izgrade ili renoviraju do 2012. godine apliciramo za organizovanje kongresa za više hiljada učesnika. Tu priliku bi trebalo da iskoristimo u narednih pet godina.“
| Hotelski smeštaj u aprilu 2009. godine | Broj posetilaca | Broj noćenja |
| I kategorija | 5.456 | 10.822 |
| II kategorija | 9.895 | 19.071 |
| III kategorija | 12.946 | 25.966 |
| IV kategorija | 6.641 | 13.199 |
| V kategorija | 0 | 0 |
| ukupno | 34.938 | 69.058 |
| Izvor svih podataka: Zavod za statistiku i informatiku, Beograd | ||
Preko 64 odsto ljudi dolazi u Beograd tokom radne nedelje upravo zbog poslovanja, radnih konferencija ili kongresa. Oko 15 odsto dolazi zbog nekih sportskih aktivnosti a nešto više od 10 odsto zbog zabave. Tokom 2008. godine u Beogradu je noćilo preko milion turista, od toga 400.000 stranaca: Slovenaca, Crnogoraca, Nemaca, Italijana, ali i sve više Amerikanaca. Preko 50.000 gostiju došlo je Dunavom, tako da i ta vrsta turizma predstavlja veliki potencijal.
Godišnji planovi se prave na osnovu prioriteta u razvoju turističke ponude koji se određuju prema rezultatima izveštaja iz prethodnih perioda, iskustvima, planovima, postignutim efektima i tendencijama kretanja turističkog razvoja u Evropi i svetu.
TOB prikuplja podatke od Yute, asocijacije koja okuplja turističke agencije, kao i Turističke organizacije Srbije, koja organizuje njihovu promociju u inostranstvu. Obrađuju se statistike Evropske turističke komisije, koja takođe obrađuje kretanje i trendove turista po Evropi, ali i baza podataka ICCA-e, svetske asocijacije kongresne industrije.
| Korak po korak – metropola Iz aktivnosti TOB-a tokom 2009. godine Jasna Dimitrijević izdvaja: „U ponudi za strane turiste akcenat smo stavili na „City break“ ponudu, odnosno kako u tri ili četiri dana videti što više toga za što manje novca. Na osnovu Strategije za razvoj turizma TOB je utvrdila top deset destinacija u glavnom gradu i slogan „Zato što volim Beograd“. Za razgledanje grada smo napravili dvadesetak različitih varijanti, kao i odgovarajuće mape za šetanje. Povećan je broj tura za razgledanje grada autobusom, kao i brodovima, gde je naš posao samo da oglašavamo postojeće ture. Turisti se informišu preko naših brošura i turističkih informacionih centara koji su smešteni na nekoliko važnih lokacija u gradu, a uskoro i na Adi Ciganliji, gde ga do sada nije bilo. Cilj nam je i da tokom Univerzijade omogućimo više info pultova. Imamo nameru i do kraja godine da pustimo Belgrade city pass karticu po uzoru na veće evropske gradove. Ona nema toliko finansijske koliko marketinške efekte i pružala bi mogućnost obilaska važnijih turističkih mesta po znatno povoljnijoj ceni, paket usluga koji obuhvata najvažniju turističku ponudu Beograda.“ |
Aktivnosti TOB-a se odvijaju na dva plana – učešćima na sajmovima turizma zajedno sa TOS-om i poboljšanjem turističke ponude Beograda na osnovu pomenutih istraživanja. „Do 2000. godine nismo bili u mogućnosti na najbolji način da pratimo dešavanja i trendove u svetskom turizmu pa sad pokušavamo da uhvatimo korak. Sa stranim organizacijama imamo dobar odnos, učimo pogotovo od onih koje imaju puno iskustva i ostvaruju daleko veći prihod od turizma. Nemačka je vodeća po kongresnom turizmu sa svojim kapacitetima i načinom na koji kontroliše rad svojih kongresnih biroa. Što se ostalih tiče, uzori su nam Stokholm, Beč, Prag…
Prvi uslov koji traže turisti je kvalitet i bezbednost a drugi kapacitet i sa onima koji imaju isti smeštajni kapacitet možemo zaista uspešno da se merimo. Druga oblast našeg interesovanja na sajmovima predstavlja rad turističko-informativnih centara: koliki broj je neophodan, na kojim mestima i, najvažnije, koje sve vrste informacija bi trebalo da pružaju“, ističe Jasna Dimitrijević.
Prema njenim rečima, ograničenost budžeta ne predstavlja jedini problem sa kojim se suočava: „Za šest meseci koliko sam na čelu TOB-a primetila sam da u našoj zemlji i glavnom gradu još uvek ne postoji dovoljno razvijena svest o turističkom potencijalu kao segmentu razvoja privrede. Jednostavno, svi stalno pričaju kako imamo lepa jezera i planine, ali sve se uvek samo na tome i završi. Niko u planiranju grada ili bilo koje druge sredine ne pravi prilagođavanja postojeće infrastrukture za potrebe turizma. Ako imate idealnu lokaciju, morate i da se bavite njome. To je stvar opštinskih nadležnih službi. Npr. ako treba ofarbati ili zameniti kandelabre svi to vide ali niko ništa neće da učini zato što se svi bave redovnim poslovima. Treba preurediti i prilaze za osobe sa invaliditetom. U tom smislu i Skadarlija je zapušteno mesto, kao i Zemun i Gardoš, neophodno je urediti prostor na Avali, napraviti dečja igrališta, prodavnice suvenira i neke prateće sadržaje…
| Promet stranih turista po vrstama objekta | Od početka godine (zaključno sa aprilom) | |||||
| Posetioci | Noćenja | |||||
| 2008 | 2009 | 09/08 | 2008 | 2009 | 09/08 | |
| Hoteli | 82.256 | 86.643 | 105 | 171.703 | 175.487 | 102 |
| Moteli | 217 | 69 | 32 | 332 | 78 | 23 |
| Prenoćišta | 1.546 | 2.874 | 186 | 2.982 | 5.705 | 191 |
| Kampovi | 192 | 160 | 83 | 321 | 260 | 81 |
| Banjska lečilišta | 23 | 38 | 165 | 54 | 112 | 207 |
| Ostali objekti | 12 | 423 | 3.525 | 131 | 870 | 664 |
| Hosteli | 1.881 | 3.289 | 175 | 11.631 | 14.453 | 124 |
Skadarlija je jedan od prioriteta s obzirom da ima veliki turistički potencijal. Broj galerija, restorana i ostalih mesta koje tamo mogu da se obiđu zadovoljavaju potrebe agencija za organizovanje većih grupa, ali nedostaje joj bolje komunalno uređenje.
Na našu inicijativu formirana je radna grupa u Skupštini grada koja treba da razmotri koji su zakonski okviri potrebni da se Skadarlija proglasi i uredi kao ambijentalna celina. Ona je prepuna parkiranih automobila iako je pešačka zona, nedostaje joj turistička signalizacija, treba urediti kaldrmu i zelenilo, ali i podstaći prodaju suvenira u ulici. Većina evropskih gradova ima po jednu takvu zaštićenu ambijentalnu celinu, pa ne vidim zašto ona ne bi funkcionisala i u Beogradu, kad je već ima. Na nama je da skrenemo pažnju nadležnima, medijskom i marketinškom kampanjom, da se poboljša postojeća struktura. Ne vidim zašto ne bismo dobili i više sredstava u narednim godinama i izborili se za prioritet u budžetu za projekte od značaja za promociju grada i države.“
| Promet turista | Od početka godine (zaključno sa aprilom) | |||||
| Posetioci | Noćenja | |||||
| 2008 | 2009 | 09/08 | 2008 | 2009 | 09/08 | |
| Ukupno | 136.754 | 134.322 | 98 | 356.388 | 317.449 | 89 |
| Domaćih turista | 50.627 | 40.826 | 81 | 169.234 | 120.484 | 71 |
| Stranih turista | 86.127 | 93.496 | 109 | 187.154 | 196.965 | 105 |
TOB je javna gradska služba čiji osnivač je skupština grada i koja se najvećim delom finansira iz gradskog budžeta. U strukturu prihoda TOB-a spada i deo koji dobija od boravišnih taksi. Budžet kojim raspolaže u 2009. godini iznosi 142.288.000 dinara a prošlogodišnje boravišne takse ostvarile su u Beogradu skoro 118 miliona dinara. Samo tri miliona dinara predstavlja ostvareni sopstveni prihod i to na bazi prodaje karata za turistička razgledanja i suvenira u informativnim centrima.
„Imamo oko trideset zaposlenih i ova sredstva su dovoljna u smislu da su naše aktivnosti primerene veličini budžeta kojim raspolažemo. Godišnje izdamo deset do petnaest raznih naslova, brošura sa mapama u tiražu od deset hiljada primeraka, a trebalo bi u najmanje četrdeset hiljada. Oko deset miliona dinara odlazi na zakup štandova na raznim sajmovima ali bih volela da i u ovoj oblasti imamo veća ulaganja, pošto mislim da je Mađarska potencijalno bitno tržište gde bi trebalo da usmerimo svoju aktivnost.
Trebalo bi da što više razmišljamo i o povećanju sopstvenog prihoda, pošto je ovakvo organizovanje sredstava ipak ostatak iz nekog ranijeg vremena. Sve koji na bilo koji način učestvuju u razvoju turističke privrede trebalo bi podsticati da postanu deo efekta promocije koju radi TOB“, smatra direktorka ove organizacije.
Marko Miladinović
broj 56, jun 2009.