Prvi prioritet privatnih investitora u Evropi i SAD je sigurnost njihovih ulaganja, zbog čega je približno polovina Evropljana i gotovo sedam, od deset, građana SAD-a stavilo raspoloživ novac na štednju, pokazuju podaci Investment Barometra u okviru istraživanja GfK Custom Research sprovedenog za potrebe Wall Street Journal Evrope.
Ukupno 91 odsto građana Zapadne Evrope preferira investiranje s malom stopom rizika. Isti taj podatak za zemlje Centralne i Istočne Evrope iznosi 84%, a za SAD je 81 odsto.
Poređenje s ranijim ponašanjem pokazuje zaokret prema sigurnosti. U jesen 2007. godine kada je sprovedeno isto takvo istraživanje, 43% zapadnih Evropljana stavilo je svoj novac u banke. Danas je takvih čak 60%. Isti se trend pokazao i u SAD gde 68% građana sada ulaže raspoloživ novac u razne oblike štednih depozita banaka.
U Nemačkoj je procenat štediša porastao za 15%. Kao opcija štednje i investiranja raste i popularnost životnih osiguranja. Na trećem mestu, ali s dosta manjim udelom su equity fondovi.
Istraživanje iz 2007. godine pokazuje postojanje značajnog udela privatnih lica koje nemaju nikakav oblik štednje/investiranja i to: 42 odsto u Zapadnoj Evropi i 32 odsto u SAD-. Danas je taj udeo značajno manji i u zapadnoj Evropi iznosi 29 odsto, a u SAD tek 8 odsto.
Kada se posmatra akumulirano privatno bogatstvo, vode građani u SAD, gde ima oko 38 odsto ispitanika čija privatna imovina prelazi 50 hiljada dolara. Iz te grupe, oko 30 odsto iskazuje da im je imovina veća od 75 hiljada dolara. Svega 8 odsto je reklo da nema privatne imovine ili ušteđevine.
U Zapadnoj Evropi svega 7 odsto ispitanika navodi da su za ‘crne dane’ uštedeli više od 50 hiljada evra. Za Istočnu Evropu taj podatak pada na samo 4 odsto, dok je bez štednje za ‘crne dane’ gotovo 62% građana centralne i istočne Evrope.
Ispitanici koji imaju imovinu veću od 50 hiljada dolara ili 50 hiljada evra bili su upitani i što će dalje raditi s postojećom imovinom kada su u pitanju razni oblici ulaganja, a odgovori pokazuju da će ti građani i dalje nastaviti s ulaganjima tamo gde je rizik najmanji.
Trećina zapadnih Evropljana prvenstveno bi izabrala bankovne depozite (pre dve godine takvih je bilo samo jedna četvrtina). Na drugom mestu, ali daleko iza ove prve varijante, su ‘ostala ulaganja’ i zatim dolaze osiguranja života i penzioni fondovi s oko 12 odsto.
Obveznice i equity fondove preferira 10 ili manje odsto ulagača. Za sada su bankovni depoziti najsigurnije ulaganje za one građane koji imaju mogućnost štednje/investiranja.