Glavni ekonomista MMF-a Olivije Blanšar u razgovoru za BBC kaže da će održavanje tek započetog izlaska sveta iz recesije zavisiti od dva faktora.
Prvi od ta dva faktora bi trebalo da bude preusmeravanja potrošnje iz javnog u privatni sektor, posebno nakon realizacije pozamašnih paketa pomoći koje su izdvojile vlade širom sveta, kaže on.
Drugi bi, po Blanšaru, predstavljala delikatna promena balansa između američke i privreda azijskih zemalja, a pre svega Kine.
Blanšar kaže da će Sjedinjene Države ubuduće morati da povećaju izvoz u azijske zemlje, dok će zemlje u Aziji, čiji se ubrzani razvoj do izbijanja krize zasnivao na izvozu, morati da umesto toga stimulišu domaću tražnju – odnosno da povećaju uvoz, posebno iz Sjedinjenih Država.
Manji dotok kapitala
Blanšar je,u autorskom tekstu naslovljenom “ Održavanje globalnog oporavka“ primetio da finansijski sistemi razvijenih zemalja još uvek ne funkcionišu na poželjan način, što znači da će dotok kapitala u zemlje u razvoju ubuduće biti manji nego pre izbijanja krize.
Konačni rezultat, po oceni glavnog ekonomiste MMF-a, biće trajno smanjene stope rasta – kako globalne, tako i nacionalnih privreda.
U prvim reakcijama stručne javnosti naglašava se, i pozdravlja, izuzetno oprezan ton Blanšara.
Direktor britanske Privredne komore Dejvid Lambert slaže se sa konstatacijom da će povećanje poreza biti neizbežno i da će nezaposlenost rasti još neko vreme:
„Mislim da postoje signali da se privreda sada stabilizuje mada se plašim da će nezaposlenost da raste i tokom sledeće godine. Takođe mislim da će oporavak, kojem se svi nadamo, sledeće godine biti veoma krhak i da će biti potrebno dosta vremena da se vratimo na stope rasta koje smo imali u prošlosti“, kaže on za BBC.
Početak početka oporavka
Dejvid Blančflauer, koji je nekada bio član Monetarnog komiteta Britanske centralne banke, takođe kaže da da bi ovo, u najboljem slučaju mogao da bude tek početak početka izlaska iz krize:
„Ima indicija da je u nekim zemljama najgore prošlo. Ove nedelje smo dobili podatke koji govore o početku privrednog rasta u Francuskoj, Nemačkoj i Japanu. Međutim, ne treba zaboraviti da se od 26 članica Evropske unije, za koje imamo podatke, dvadeset još uvek nalazi u recesiji.“
U svetlu brojnih oprečnih vesti i podataka o stanju svetske privrede u poslednjih nekoliko meseci, ekonomski analitičar BBC-ja Endru Voker kaže da je MMF verovatno u pravu kada se ograničava u oceni da je privredni oporavak tek počeo:
„Ukupna slika nam govori da se okolnosti razlikuju od zemlje do zemlje. Ipak, u celini gledano, trend je pozitivan. Stopa privrednog rasta u Kini se još malo popravila. Nekoliko većih zapadnih privreda počelo je da beleži barem minimalni privredni rast; u Sjedinjenim Državama se, pak, beleži bitno manja stopa negativnog rasta, i prema nekim procenama i tamo bi do kraja godine mogli da vidimo povratak ekspanziji privrede“, kaže Voker.
Nema realne opasnosti
Analitičari primećuju da je tema glavnog ekonomiste MMF-a bila održavanje oporavka a ne, kako eksperti smatraju, i dalje realna opasnost da bi globalna privreda ponovo mogla da zapadne u recesiju.
Ta mogućnost se povezuje sa situacijom u kojoj, na primer, banke ne bi počele da pozajmljuju više, ili se ispostavi da je ovaj blagi oporavak samo posledica podsticajnih vladinih paketa finansijske i druge pomoći koji su, po svom efektu, vremenski ograničeni.
Kao druge moguće zamke na putu privrednog oporavka pominje se i mogućnost da potrošači širom sveta, „uklješteni“ između nezaposlenosti i povećanih poreza, krenu da se još ređe hvataju za novčanik.
Realan je i rizik da finansijski sektor ponovo uzdrmaju neki novi veliki i nenaplativi zajmovi, upozoravaju ekonomski stručnjaci.
(BBC)