Do sada relativno uspešna formula amortizacije težih udara ekonomske krize od septembra bi mogla da se ispostavi kao nedovoljna za očuvanje ekonomske i socijalne stabilnosti. Dramatične promene inicirane su već započetim talasom masovnog otpuštanja radnika koji će na jesen, po ocenama sindikalaca, poprimiti dimenzije koje bi bile šokantne i za mnogo jaču i stabilniju državu od Srbije.
Radnički sindikati veoma uznemireni i najavljuju masovne proteste, a pretnja varljivoj stabilnosti stiže i s druge strane, od poslodavaca. Oni sada otvoreno kritikuju mere vlade premijera Mirka Cvetkovića i traže od nje da radikalno promeni politiku. Identične procene sindikata i Unije poslodavaca ukazuju da bi u Srbiji još oko 100.000 ljudi moglo da izgubi posao. Posledice prvog talasa svetske ekonomske krize u Srbiji je već drastično osetilo između 30.000 i 40.000 ljudi, koliko je od oktobra prošle godine do kraja juna ostalo bez posla.
U međuvremenu je iz Železnica Srbije dobrovoljno otišlo 680 radnika, iz Duvanske industrije Niš njih 300, Duvanske industrije Vranje 166, a iz Naftne industrije Srbije (NIS) takođe dobrovoljno treba da ode najmanje oko 2.000 ljudi, iz Ju-Es stila Srbija (U.S. Steel) 206 zaposlenih, iz Fabrika opreme i delova (FOD) u Boru, koju je u aprilu 2008. godine kupila austrijska kompanija A-tek (A-tech), otpustiće 131 radnika…
Država će, procenjuju sindikalci, indirektno izazvati otpuštanje oko 60.000 zaposlenih u preko 60.000 preduzeća koje drži u blokadi jer prema njima nije izmirila dugove. Pošto država nema novca da izvrši obaveze, svako od ovih preduzeća moraće da pribegne otpuštanju radnika, pa ako bez posla ostane samo po jedan zaposleni, to je 60.000 novih nezaposlenih ljudi. Vlada pak najavljuje rezove u državnoj administraciji i ako do zime otpusti oko 40.000 ljudi, to je 100.000 novih nezaposlenih.
Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), tzv. ankete o radnoj snazi, kažu da je u oktobru 2008. godine stopa nezaposlenosti bila 14%, to jest da je posao stvarno tražilo blizu 460.000 ljudi, dok je u aprilu ta stopa porasla na 15,6%, odnosno da je posao u tom periodu tražilo 490.000 ljudi. S druge strane, broj prijavljenih Nacionalnoj službi za zapošljavanje, po rečima njenog direktora Vladimira Ilića, porastao je sa 718.000 u oktobru prošle godine na 767.000 u maju 2009. godine. Tako se dolazi do grube procene da je u poslednjih sedam-osam meseci bez posla u Srbiji ostalo oko 40.000 ljudi. Vlada je na problem otpuštanja odgovorila tako što je 23. jula 2009. godine formirala radnu grupu za prevazilaženje problema u ostvarivanju prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize. Radna grupa bi trebalo da u roku od 30 dana pripremi mere koje će omogućiti efikasnu pomoć države najugroženijima, ali od toga niko ne očekuje ozbiljne rezultate.
Skupština Srbije usvojila je 16. jula dopunu Zakona o radu koja je poslodavcu dozvolila da zaposlenog pošalje na prinudni odmor u trajanju dužem od 45 radnih dana, ali tek ukoliko za to dobije saglasnost nadležnog ministra, koji prethodno mora da traži mišljenje reprezentativnog sindikata. “Ovakve dopune zakona o radu možda bi štitile radnike u Švedskoj, ali ne i u Srbiji”, skeptično ocenjuje predsednik Udruženja granskih sindikata “Nezavisnost”, Branislav Čanak. Prema rečima predsednika Privredne komore Srbije (PKS), Miloša Bugarina, situacija u privredi je pogoršana pošto je povećan broj blokiranih firmi na 61.280 sa blokadom računa na iznos od oko 260 milijardi dinara (2,7 milijardi evra). Domaći privrednici tvrde da je Vlada do sada donosila parcijalne mere i da one na srednji rok nisu pružile mogućnost da zadrže ili povećaju svoju konkurentnost. Takav stav je blizak ocenama ekonomskih eksperata i opozicije koji Vladi prebacuju da još nije formulisala sveobuhvatnu strategiju protiv krize.
Suštinski zahtev privrednika je da se smanji javna potrošnja, koja je za 20% veća od onoga što se proizvede u Srbiji, i da se na tome radi vrlo jasno i konkretno. Biće predloženo da se naplata PDV-a ne vrši u vreme fakturisanja, već nakon naplate robe, kao i da se ide na smanjenje, a ne na povećanje te poreske stope. Takođe, biće sugerisano i povećanje finansijske discipline u naplati tog poreza, a jedan od predloga biće i da se smanje porezi i doprinosi na lična primanja. Privrednici će tražiti i odobravanje subvencionisanih kredita na period od tri godine, sa pristupačnom kamatnom stopom i grejs periodom od šest meseci. Bugarin je posebno kritikovao mogućnost da banke paralelno sa odobravanjem subvencionisanih kredita, svoja slobodna sredstva plasiraju u kupovinu državnih zapisa. To je, prema njegovim rečima, dovodilo do toga da se uklanja (steriliše) gotov novac sa bankarskog tržišta i da bude usmeren za popunjavanje budžetskog deficita. On je naveo da nisu ispunjena očekivanja u pogledu odobrenih investicionih kredita sa subvencionisanim kamatnim stopama. „Negde oko 420 miliona evra je odobreno za kredite za likvidnost, a istovremeno su odobrena svega tri investiciona (razvojna) kredita do kraja juna u iznosu od 514.000 evra”, tvrdi Bugarin.
Vladu je posle izvesne pauze ponovo otvoreno napao i guverner Narodne banke Srbije (NBS), Radovan Jelašić, čija kritika ima posebnu težinu jer guverner često deluje kao portparol Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Misija Fonda krajem avgusta dolazi u Beograd na prvo testiranje tromesečnih rezultata sprovođenja stand-by aranžmana zahvaljujući tome je Srbija dobila prvih 480 miliona dolara, od ukupno tri milijarde koliko je osigurano za naredne tri godine. Zbog nedovoljnih rezultata, uplata naredne tranše je, međutim, dovedena u pitanje. Jelašić je u intervjuu za beogradski nedeljnik NIN od 6. avgusta, ocenio da je osnovna prepreka za primenu terapije, koja je Srbiji potrebna, nedostatak političkog dogovora oko mera koje treba sprovesti. Guverner je rekao da Srbija, za sada, nema snagu za nepopularne mere koje inače primenjuju neke druge zemlje i ocenio da bi bilo najbolje da Vlada Srbije sada smanji rashode. „Moraju se ograničiti lična primanja. Ovako kako sada funkcionišemo neodrživo je na duži rok“, dodao je Jelašić. Prema njegovim rečima, glavne teme razgovora sa MMF-om biće porez na dodatu vrednost (PDV), porez na dohodak, te porez na imovinu od „koga nema puno para“. Kada je reč o načinu povećanja prihoda, Jelašić je kazao da u obzir dolazi „sve što će uvećati prihode, pa i povećanje PDV-a” što je, kako je rekao već dogovoreno u aprilu ove godine, ali što Vlada odlučno izbegava tvrdeći da bi takva mera još više smanjila potrošnju, a time dodatno ugrozila budžetske prihode.
(Beta monitor)