Parada ponosa, o kojoj se već dugo govori, neće biti održana u predviđenim gradskim zonama, zbog procene o visokom bezbednosnom riziku ove manifestacije. Rizik predstavljaju „patriotske“ i „klerofašističke“ organizacije, koje zapravo nisu prijavile svoje skupove, te se u javnosti vodi polemika o tome da li je vlast ovom zabranom htela da zaštiti LGBT zajednicu ili da joj poruči da u Srbiji nema mesta za seksualne manjine.
Naime, neposredno pred Paradu ponosa, organizacionom odboru Povorke ponosa preporučeno je da se skup umesto na platou ispred filozofskog fakulteta premesti na plato ispred Palate Srbija, što su oni odbili. Jedan od razloga za odbijanje je, kako se navodi, nemogućnost da se u zakonskom roku prijavi skup na drugoj lokaciji, odnosno jasna poruka vlasti da je ovaj skup nemoguće održati.
Kako je Dragana Vučković ispred organizacionog odbora Povorke objasnila, ovo je svojevrsna kapitulacija države pred nasiljem, jer policija tvrdi da ne može da zaštiti učesnike manifestacija od klerofašističkih organizacija koje u jednoj demokratskoj državi ne treba ni da postoje, a kamoli da predstavljaju pretnju radu policije.
Zabunu pravi i činjenica da je samo dva dana pre ove objave Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti koji je radio kao koordinator bezbednosne studije „Povorke ponosa, tvrdio da je skup veoma dobro obezbeđen i da incidenata neće biti. I sam ministar policije potvrdio je ovu izjavu. Dodatni problem je što organizacija od koje se najviše strahuje, 1389, nije policiji prijavila skup „Apsolutno nenasilna svenarodna srpska žurka seksualno nedevijantnih“, te bi zapravo taj skup trebalo rasturiti.
U celu zavrzlamu uključila su se novinarska udruženja, raspravljajući o tome koliko je rad određenih medija bio objektivan a koliko širio strah među populacijom. B92 prenosi da predsednica UNS-a, Ljiljana Smailović smatra da je donekle legitimno pisanje nekih medija o tome kakve sve incidente možemo očekivati jer i to spada u informisanje građana, dok neki drugi novinari smatraju da je štampa instrumentalizovana u cilju zastrašivanja javnosti pred održavanje skupa.
Jedan deo javnosti je, međutim, ogorčen zbog ovakvog razvoja situacije. Setićemo se da je prva Parada ponosa prošla veoma neslavno, jer policija samo što nije tukla šetače umesto da im pomaže, dok je druga parada, iz 2004. godine, iz istih razloga otkazana. Zato neki od simpatizera pokreta za unapređenje položaja seksualnih manjina tvrde da vlast mora pokazati jasno opredeljenje – da li podržava LGBT zajednicu samo radi prikupljanja političkih poena, ili zaista želi da joj garantuje ravnopravnost i bezbednost u ovoj državi.