U američkom gradu Pitsburgu svečanom večerom počeo je samit Grupe 20 najmoćnijih zemalja sveta, sazvan kako bi se razmotrila situacija u kojoj se nalazi svetska privreda.
U trenutku kada većina zemalja G20 beleži prve nagoveštaje privrednog oporavka, svetski lideri će razmotriti kako i kada mogu da povuku finansijske stimulativne pakete.
Američki zvaničnici kažu da će samit doneti velike promene na polju upravljanja svetskom privredom. G20, u kojoj se nalaze i vodeće privrede u usponu, preuzeće vodeću ulogu od G8, koja je okupljala industrijalizovane zemlje.
Svetski lideri okupljeni na samitu u Pitsburgu navodno su postigli saglasnost da takozavnim privredama u usponu daju veća ovlašćenja u upravljanju globalnim finansijskim sistemom. Očekuje se da će Kina dobiti više glasova u MMF-u, dok je Bela kuća već stavila do znanja da će Grupa 20, u kojoj sui privrede u usponu – Kina, Indija, Brazil, postati glavni svetski ekonomski forum.
Još jedna od tema razgovora na samitu biće i ograničavanje bankarskih bonusa. Američki ministar finansija Timoti Gajtner je izjavio da je unapred postignuta saglasnost da je plate i bonuse u bankarskom sektoru potrebno ograničiti pre kraja ove godine.
Njegov britanski kolega Alister Darling upozorio je bankare da je „žurka gotova“ i da moraju da uvide da se svet promenio. U nacrtu završne deklaracije samita u Pitsburgu vlade se pozivaju da nastave da troše sve dok se ne obezbedi trajni ekonomski oporavak. Francuska i Nemačka su se uoči ovog sastanka na vrhu protivile toj ideji, smatrajući da je došlo vreme za racionalnije ekonomske poteze. Zahteva se i ograničenje bankarskih bonusa. To je vrlo osetljiva tema o kojoj ne postoji puna saglasnost. Holandija je za sada jedina zemlja članica Grupe 20 koja se otvoreno i konkretno zalaže za uvođenje plafona na bonuse.
Druge razvijene zemlje su opreznije, možda svesne toga da su najbolju priliku da promene sistem bonusa već propustile, kako to u razgovoru za BBC primećuje Piter Kan iz škole biznisa Kas u Londonu: „Vlade su propustile šansu. One su morale da zatraže poništavanje svih ugovora o velikim platama onoga dana kada su, ulaganjem državnog novca, postale suvlasnici banaka koje su spasile. One to nisu uradile zato što tada nisu imale dovoljno vremena. Sada je, međutim, veoma teško pocepati te ugovore.“
Još jedna sporna tema na dnevnom redu samita u Pitsburgu biće još jedno sporno pitanje koje se tiče Amerike i azijskih zemalja, pre svega Kine, javlja BBC-jev novinar koji prati skup, Endru Voker: „Jedna od važnijih tema je neravnoteža globalne privrede, što je jedan od značajnijih faktora koji su doveli do krize. Reč je o veoma niskom nivou štednje u Sjedinjenim Državama, i još nekim zemljama, nasuprot veoma visokoj štednji u drugim zemljama, posebno u Kini. To je proizvelo ogroman američki trgovinski deficit sa ostakom sveta. Rešenje ovog problema zahteva smanjivanje američkog budžetskog deficita uporedo sa povećanjem potrošnje u Kini. A to povećanje potrošnje Ovo, pored ostalog, podrazumeva uspostavljanje efikasnog zdravstvenog i penzijskog sistema kako bi ljudi imali manje razloga da štede.“
Odgovor Kine na ovakve pritiske, kako se izveštava, bio je da bi više pažnje trebalo da se pokloni ukidanju neravnoteže između bogatih i siromašnih zemalja.
Ni ovaj samit ne prolazi bez demonstracija antiglobalista i protivnika kapitalizma. Na ulicama Pitsbuga snage reda sukobile su se sa oko hiljadu demonstranata. Specijalne policijske jedinice su suzavcem i gumenim mecima rasterale demonstrante koji su se okupili u blizini kongresnog centra u kojem se skup održava. Policija je dejstvovala kada su okupljeni pokušali da krenu ka tom centru.
Kako javlja BBC-jev dopisnik, život u Pitsburgu je ozbiljno poremećen zbog opsežnih mera bezbednosti.
(BBC)