U Kini je 1. oktobra obeleženo 60 godina od dolaska Komunističke partije na vlast, odnosno od trenutka kada je 1. oktobra 1949. godine tadašnji lider stranke, Mao Cedung, na trgu Tjenanmen proglasio osnivanje Narodne Republike Kine.Svečana proslava je obeležena velikom vojno-civilnom paradom u Pekingu, koju izveštači porede sa veličanstvenim otvaranjem Olimpijskih igara u Kini prošle godine, uz vanredne mere obezbeđenja u čitavom gradu. Predsednik Hu je u svom govoru pred okupljenima rekao da je ponosan na kineski razvoj i da je uveren da će on biti nastavljen.
Komunistička partija Kine je za šest decenija preživela mnoge teškoće, ali danas izgleda stabilna kao i na početku svoje vladavine. Zemlja se, u međuvremenu, razvila iz izrazito poljoprivredne u najvećeg industrijskog proizvođača današnjice.
Juan: simbol ojačane kineske privrede“Kulturnu revoluciju“ iz 60-tih godina – raseljavanje gradskog stanovništva i praksu „ideološkog prevaspitavanja“ mnogi i danas smatraju najmračnijim periodom duge kineske istorije, a dramatične promene ka modernizaciji počele su kada je krajem 70-tih godina Deng Sjaoping uveo privrednu reformu okrenutu tržištu. Zato se mnogi analitičari pitaju da li KP Kine i dalje vlada komunističkom zemljom? BBC-jev dopisnik u Pekingu Majkl Bristov kaže da je to veoma diskutabilno: „Kineski lideri tvrde da i dalje slede principe komunizma, ali danas zapravo, privreda ove zemlje više podseća na Margaret Tačer nego na Karla Marksa. Deng Sjaoping je počeo da okreće Kinu ka tržišnoj privredi pre tri decenije, kada je raspustio zadruge, dao seljacima zemlju i dozvolio da se razvija privatni biznis. Proteklih godina, tempo promena započetih u to vreme je znatno ubrzan. Iako vlada još kontroliše veliki deo privrede, i iako državno planiranje nije još sasvim napušteno, Kina više nije ‘komunistički raj’, a ni motivacija običnih Kineza više nije kao pre šest decenija: materijalna dobra ih sada više pokreću od političkih slogana. Možda je jedina čisto komunistička osobina današnje Kine to što KP ne dozvoljava nikome da joj ospori vlast, što je radila i tokom proteklih 60 godina“, kaže Bristov.
Iznenađenje za posmatrače
O fascinantnom putu koji je Kina prešla za proteklih šest decenija, za BBC je govorio i profesor Čeng Li, iz američkog instituta Brukings u Vašingtonu. On kaže da za analitičare kineski put – od proglašenja Narodne Republike do ulaska u društvo svetskih sila, posle samo šest decenija – predstavlja iznenađenje: „To niko nije mogao da predvidi. Kina je prošla za to vreme kroz brojne prirodne i društvene teškoće – veliki skok napred, kulturna revolucija, događaji na Tjenanmenu 1989, zemljotres… Ona ne samo da je sve to preživela, već se stalno i razvijala. Danas, Kina je zemlja u dobrom stanju, a mnogi smatraju da će sutra biti u još boljem“, kaže on.
Profesor Čeng je napustio Kinu početkom 70-tih, a u kulturnoj revoluciji brat mu je pretučen na smrt. To vreme odsustva osnovnih ličnih i javnih sloboda, on danas opisuje kao „staru Kinu“:
„Danas svakako ima mnogo problema u vezi sa ljudskim pravima, ali je s druge strane Kina napredovala… I to ne samo ekonomski, već i politički, društveno i u drugim oblastima. Danas nema masovnog mučenja i političkog ugnjetavanja. Naravno, Kina traži odgovore na nova pitanja, poput međuetničkih napetosti, i tu svakako treba da dođe do poboljšanja stanja. Ali, fascinantno je to da, uprkos svim problemima, kinesko rukovodstvo i javnost u celini žele da reše probleme pred kojima se nalaze i sve više se, po mom mišljenju, menjaju“, kaže profesor Čeng Li iz američkog Brukings instituta u Vašingtonu.
On ocenjuje i da će nova, sve jača kineska srednja klasa na koju se danas oslanja komunistička vlada, uspeti da smanji preteće i jasno vidljive napetosti između bogatog i siromašnog, ruralnog i urbanog, kao i nejednakosti između priobalnog i kontinentalnog dela zemlje.
(BBC)