(O androginima, dvopolcima, hermafroditima, travestitima, transseksualcima, transdženderima i eliti što pada pred njima)
U prvom delu ovog teksta Silvio B. je samo inspirator (lascivne) atmosfere u kojoj njegova zemlja živi zamajana seksom i skandalima, tako da valjda ni ne primeti da ju je i Slovenija pretekla po dohotku (per capita) i da „nosi fenjer“ u Evropskoj uniji. Voljeni vođa se pobrinuo da nacija ima redovno i hleba i igara, a ako se ta dijeta dobro dozira, može dugo da potraje. Kada je sudbina Silvia B. već počela da postaje zamorna, izbio je novi skandal, pritom nema skandala u Italiji, a da nije povezan sa Silviom B. Doskorašnjeg predsednika regije Lacio, Pjera Maraca, uhvatili su karabinjeri, kako bi se to burdeljskim rečnikom prefinjeno reklo, „inflagranti“ sa jednom osobom tansseksualne naravi. Lepo su sve snimili i ponudili predsedniku regije da za dobre pare dobije snimak kao jedini korisnik, inače ode dokumentacija na tržište, pa ko plati više. Od mafije do policije samo korak nas deli.
Predsednik Maraco, bivši osrednji TV voditelj i uzdanica levice, napisao je karabinjerima odmah tri čeka na ukupno 20.000 evra, i obećao da će dati i ostalo, do 90.000, ali kad bude imao. Uzgred su mu uzeli i 2.000 koje je imao u novčaniku, jer je svojoj partnerki/partneru unapred platio 5.000 evra! Bilo je to još 3. jula. Osam dana kasnije Silviovom listu Libero neki narkoman, preko svog advokata, nudi snimak za 500.000 evra. Nastaje zatišje bez odgovora da bi agencija Foto Masi 5. oktobra ponudila snimak opet Silviovom ilustrovanom nedeljniku Chi, po ceni od 200.000 evra. Ovoga puta snimak i ponuda stižu u ruke Silvia B. a on, kako kaže, nije voljan da kupuje tako nešto, ali želi da informiše kolegu po seksi nevoljama i savetuje mu da plati ucenu ili da preda slučaj policiji. Ukoliko želi da plati ucenu, dostaviće mu broj telefona za kontakte. Ali, četrnaest dana kasnije skandal izbija, i to baš preko Silviovih novina, a preuzimaju ga odmah i sva druga glasila. Nesrećni predsednik Lacija, Maraco, nije znao za onu iz bećarca: „Veruj keru / ne veruj švaleru“.
To je hronologija, a problem je u neodoljivosti transesksualki, ili kako se to već zove. Od antike naovamo čak je i mitologija puna tih osoba. Egipat: bog/boginja Bes, Indija: boginje Dajus i Parusa, Grčka: Dionis, Atis, Adon. Interesantna je ličnost Tiresije u grčkoj mitologiji. Ta je osoba u mladosti samo sedam godina bila žensko, da bi se kasnije vratila muškom polu, ali je žensko razdoblje provela u nežnim odnosima sa Edipom. Model je pozajmljen iz prirode u kojoj postoje, posebno među morskim bićima, vrste koje (orada, kernja, neki rakovi) se rađaju kao ženska bića da bi u određenoj starosti postala muško, istina bez daljih mutacija. Platon je u Simpozijumu pisao: „Postoji i treći rod, koji ima karakteristike oba prva roda. To su hermafroditi“. Ime hermafrodit kovanica je od Hermesa i Afrodite, dakle božanskih svojstava oba pola. Likovna umetnost je od statua Dionisa do slika poput Šagalovovog dvopolnog Omaža Apolineru ili Dekirikovog Odmora hermafrodita, veoma naklonjena temi. Ko je gledao Almodovarov film Sve o mojoj majci mogao je čuti dilemu: „Šta da radim? Moji klijenti me žele kao ženu sa kitom među nogama“.
Živimo u vremenu opsednutom pojmom „trans“ – prelaznošću, od trassibirske železnice, preko tansistora do transplatacije. Red je dati objašnjenje šta taj pojam znači u vezi sa seksom. Lekar David Koldvel je 1949. godine uveo termin tanseksualnost. Četiri godine kasnije hirurg Žorž Buro je van domašaja francuskih propisa u Kazablanki izveo prvu operaciju promene pola jedne osobe. Među prvim pacijenatima bila je čuvena Koksinel, francuska show gerl. Postoje tri „trans“ tipa. Travestiti (ili transvestiti) su osobe koje uživaju da nose odeći suprotnog pola, igraju se sopstvenim telom, rado menjaju sopstveni izgled – najčešće su to homoseksualne osobe. Tansseksuali su osobe koje iskreno žele da, opredeljujući se za jedan od dva pola čije karakteristike poseduju, postignu harmoniju sa sopstvenim telom. Oni su prenaglašen dokaz da je Frojd imao dovoljno razloga za svoju teoriju kako svako od nas nosi u sebi elemente muškog i ženskog pola. Transdženderi, „najsubverzivnija“ kategorija, njeni pripadnici odbijaju promenu, žele da očuvaju svoju dualnost, bez namere da se opredeljuju samo za jedno. Žele da istovremeno budu i žene i muškarci. Najčuveniji slučaj je Vladimir Luksurija, poslanik/poslanica ekstremne levice u italijanskom parlamentu, koja je u svojstvu poslanice postala lakmus demokratskih promena u Rusiji. Odlazeći u tu zemlju kao član italijanske državne delegacije na aerodromu u Moskvi pokazala je svoj pasoš sa slikom naočitog muškarca. Videvši pred sobom prilično zavodljivu damu, ruski su se policajci unezverili. Sledio je čas očigledne nastave zapadnog liberalizma, na šta su policajci pustili Luksuriju samo da ne slušaju dalje o pravima svakoga da bude ravnopravan bez obzira na spoljni izgled. Pank pevačica i bloger Helena Velena (Otrovna Jelena) propagira: „Transdženderi odbijaju binarnu seksualnu logiku te predstavljaju sintezu svih mogućnosti“.
Najveći rasadnik transseksualki su brazilske favele. One važe i za najneodoljivije i najbolje plaćene. Nije mali broj muškaraca koji su, kao i pomenuti predsednik regije Lacio, zbog žudnje za njima uništili i karijeru i porodicu. Izvesne zemlje kao Britanija, Holandija i Belgija razmatraju mogućnosti zakonskog regulisanja položaja ovih osoba. To je, dakako, teško premostiva razlika sa nama gde svakoga ko je drugačiji (homoseksualac ili makar stranac) čeka močuga, pa čak i smrt, samo zato što nije isti sa ostalima. Teško odolevam zaključku, koji bih lakše podneo da pripadam kreacionistima, što veruju da postoji neka viša sila koja brine nad ravnotežom živog sveta. Naime, enorman razmah alternativnih seksualnih odnosa, koji nisu u funkciju razmnožavanja, na neki način deluje kao regulativ prenastanjenosti planete, a pritom ne oduzima ljudima najdražu zabavu. Seks je jedan, samo su interpretacije različite. Svako bi trebalo u interpretacijama da bude slobodan „dok time ne ugrožava nekog drugoga“ – kako je još Aristotel definisao pravo na slobodu pre dva i po milenijuma, a Roza Liksemburg ponovila pre manje od jednog veka.
Koliko da se evidentira: Junak našeg reality serijala Silvio B. doživeo je 21. oktobra satisfakciju kada je evropski parlament u Briselu (većinom od 25 glasova) odbacio predlog evropske levice da se skrene pažnja na ugrožavanje slobode štampe u Italiji. Istini za volju odbačena je i rezolucija desnice u suprotnom smeru, no za Silvia B. važno je da pored domaće scene postaje i miljenik i na bini Evrope. Tema ovde nije sloboda štampe u Papilendu, pa se oko toga neću zadržavati, sem što bih rekao da je osokoljeni Silvio B. uleteo 27. oktobra telefonski u jednu od najgledanijih političkih emisija Balaro (5 miliona gledalaca) da bi rekao kako sluša „festival laži o sebi“, te kako su sudije „komunisti“ koji pokušavaju da ga unište. Naime toga dana je drugostepeno potvrđena presuda londonskom advokatu Milsu na 4,5 godine zato što je primivši 600.000 evra, lažno svedočio u prilog Silviu B. u jednom procesu. Na karaterizaciju sudija kao „crvene toge“ – odgovorili su mu oni, patetično kako to Italijani umeju: „Naše toge jesu crvene, ali od krvi naših kolega sudija koji su ubijeni, jer su branili zakonitost u ovoj zemlji“. Silviu B. nije prvi put da telefonom uskače u ovu emisiju i nije to jedina emisija koju dok teče, nazove i izjavi da hoće da kaže nešto i čik neka mu voditelj to ne omogući. Jedino se voditelj Mikele Santoro, kada je Silvio B. otegao, usudio da mu kaže da skrati i da se vrati na temu, pa kada to nije uspelo jednostavno ga je isključio iz programa. Bilo je to pre 6 godina, a dotični voditelj spada u one koje je Silvio B. oterao sa TV čim je ponovo osvojio vlast.
S druge strane ume on da bude i blagonaklon. Primer je voditelj emisije „Od vrata do vrata“ na TV RAI, Bruno Vespa. Pominjao sam ga u ranijim nastavcima kao italijanskog Duška Čukića, ljigavog ulizicu u čiju emisiju Silvio B. radije dolazi nego na svoje sopstvene kanale, jer može „na neutralnom terenu“ neprekidan da priča šta i koliko hoće. E, dotičnom Vespi ponuđen je novi trogodišnji ugovor zbog vrlo uspešnog rada (iako njegove emisije ne spadaju u najgledanije) uz rekordnu godišnju sumu od 1,6 miliona evra za fiksne obaveze, što mu omogućava da ukupno zaradi oko 2 miliona evra. Eto kako veliki preduzetnik plaća sebi odane – državnim parama. I još samo, kad smo oko medija, recimo i to da je policija blokirala Facebook „Ubijmo (politički) Berluskonija“ koji je dotle već preterao 30.000 upisanih. Finale je ipak u naslovnoj strani Newsweek-a na kojoj piše: „Silvio, it’s time to go!“ On, međutim, ne sluša poruke iz inostranstva, a njegov odani i već pominjani advokat Gedini je pustio u promet nacrt trećeg zakona o nedodrljivosti premijera – prva dva je odbacio Ustavni sud. Kako tvrdi Silvio B. je na advokate potrošio 200 miliona evra!
Doviđenja u sledećem nastavku, a da se ne dosađujete prilažem video Berluskonijeve ministarke za jednaka prava građana – Vrlo živa(hna) istina.
Milutin Mitrović