Prepustimo lepe žene muškarcima bez mašte
Marsel Prust
Moj junak Silvio B. manijakalno proizvodi vesti, informacije, dezinformacije, senzacije i događaje pa nije lako sustići ga čak ni kao hroničar. Moraću, da bih zabeležio bar najbitnije, da se poslužim „count down“ tehnikom odbrojavanja unazad.
Počinjem:
10 Ugledni Finacial Times, objavio je 7. decembra članak posvećen italijanskom premijeru u kojem pored ostaloga piše: „Opsednut suđenjima (S.B.) nije u stanju da upravlja – njegova vlada posvećuje mu više vremena, ophrvana njime i njegovim ličnim problemima, nego problemima države“. Lično mislim kako je Silvio B. otkrio da ukoliko on ne reaguje na takve razumno zlurade primedbe, ukoliko njegova medijska moć uspe da cenzuriše zbivanja, stanje kakvo jeste može da traje u beskonačnost. Da li je baš tako?
09 U Rimu su 5. decembra održane masovne demonstracije pod nazivom „No-B. day“ što ih nije organizovala ni jedna partija nego „internetski narod“ kome je preko glave premijera što sramoti zemlju, građane, institucije… Najveći transparent na ljubičastoj osnovi, boji-simbolu protesta, glasio je: „Berlusconi – Dimissioni (Berluskoni – Ostavka). Demonstranata, prema adrenalizovanim procenama nekih govornika – milion, prema proceni strane štampe između 300 i 400 hiljada, prema naručenoj zvaničnoj proceni 50.000, prema proceni Berluskonijevih glasila 25.000, prema izjavi predsednika poslaničke grupe vladajuće partije: „quattro gatti“ (šaka jada). Noć uoči demonstracija državna TV saopštila je da otkazuje najavljeni direktan prenos. Lepu demonstraciju građanske svesti kvari nekoliko ekstremističkih mikro partija svojim zastavama, koje ne uspevaju da nametnu partijsko obeležje neuprljanoj i nedvosmislenoj volji blogera, facebookera, twittera, e-mailera… internetski narod, nesumnjivo najpametniji deo nacije, ne želi više da trpi osionost i prostakluke. Oni Italijani koji su želeli da vide demonstracije uživo morali su da potraže prenos na Sky-u, jer Mardok ne prašta, pa se sveti Berluskoniju što je monopolisao oglasne prihoda sa TV. Domaći mediji gluvi. Naime, ne sasvim: oni koji pripadaju Silviu B. tvrde da je sve to platio i organizovao, ko bi drugi nego – Džordž Soros! Situacija nije čak ni kao pod Miloševićem, više liči na vremena Envera Hodže. Sramota ne samo za Italiju nego za 21. vek.
08 U Torinu 4. decembra počeo proces kojem je cilj da prodre do istine, ko je i zašto inicirao 1993. godine seriju terorističkih napada mafije širom Italije da bi destabilizovao zemlju, i sprečio mogući ulazak u vladu tadašnje Komunističke partije, koja je dobila najveći procenat glasova. Nema više ni tadašnje Prve republike, ni Komunističke partije, ali ostaje uporna želja sudija da dopru do istine. Na videlo iskaču veze između mafije i preduzetnika i pretendenta na vlast, Silvija Berluskonija i njegovog najbližeg saradnika Marćela Del’Utrija, „ambasadora pri mafiji“. Preko 200 stranih novinara akreditovano je za praćenje ovog suđenja očekujući da će na njemu doći do konačnog udarca mafije Silviu B. Izgleda da niko nije u stanju da obuzda ni policiju (antimafijska policija juri, prati i hapsi o svom trošku, jer joj isplaćuju golu platu bez terenskih dodataka) ni sudije. Poslednjih meseci nema dana, a da u ruke policije nije pao još neki mafijaški bos. To je već izdaja nepisanog sporazuma mafije i Silvia B. o nenapadanju. Mafija je osvetoljubiva, ali ume i da gradira osvetu, koliko joj računica diktira. Pušten je da progovori neki Spatuca, ubica, atentator, egzekutor, koji ne zna previše nego prepričava šta je čuo. Svedok u sudskom postupku i ne služi drugome nego da ukaže gde treba tražiti dokaze. Ne uspe li tako izrečena pretnja da zaustavi atake na mafiju, u igru će uskočiti veće marke, oni iz prve lige pregovarača što sada robijaju, koji drže do mafijaškog zakona ćutanja, ali će ga lako prekršiti ako to bude od njih zahtevala „opšta stvar“.
07 Iznenada 30. novembra Silvio B. odlazi u Belorusiju, uprkos evropskom dogovoru da se tamošnji diktator Lukašenko izoluje zbog kršenja prava građana. Da li je Lukašenko diktator ili ne, moram reći da ne znam, jer se njim nisam bavio. Međutim, dobar stojim da nikada nisam čuo ni od koga neku pozitivnu reč o njemu sve dok Silvio B. nije stigao u Minsk i izjavio: „Znam da Vas narod voli. To je i vidljivo iz rezultata izbora koje mi priznajemo i cenimo“. Tu je deo iznenađenja, jer usklađena Zapadna politička mašinerija upravo ne priznaje rezultate tih izbora smatrajući ih nameštenim. Svi mi lepo znamo da se izbori u demokratiji ne dobijaju sa 82,6 odsto – Italijani to zovu „bugarska većina“ – i da tu nešto nije u najboljem redu. Od Belorusije Silvio B. ne dobija naftu pa da se zbog toga dodvorava Lukašenku kao Putinu. Ipak je dobio nešto do čega mu je veoma stalo – četiri debele knjige dosijea KGB o Italijanima koji su za tu službu radili ili od nje stradali. Možda će se tu naći nešto čime se mogu ucenjivati drugi političari, a to je nasušno potrebno Silviu B. kako bi malo otklonio pažnju sa sebe. Uzgred, bio bi posao za psihijatre proveriti šta to privlači Silvia B. da gaji veoma prijateljske odnose sa Gadafijem, Putinom, Ahmadinedžadom, Čavesom pa eto i Lukašenkom. Ne zavidi li uspešnijim diktatorima?
Istoga dana objavljena je vest kako je Marko Siklari, odbornik berluskonijeve partije u gradskom veću Rima, podneo zahtev da jedna ulica u „Večnom gradu“ dobije ime Silviove mame Roze „koju je on mnogo voleo, kao i ona njega“. Nisam baš vešt sa interenetom, pa nisam uspeo da na njemu nađem neki sličan primer u novijoj istoriji. A možda i nema.
06 Prethodnog dana, 28. novembra, Silvio B. je na otvaranju obnovljenog aerodroma u Olbiju napravio pravi show izjavljujući da bi rado pozvao na večeru prisutnog panamskog predsednika, ali ne zna da li mu je Veronika (bivša supruga) ostavila toliko novca. Naime, u brakorazvodnoj parnici supruga Veronika opredelila se za zahtev da joj isplaćuje godišnje 43 miliona evra na ime izdržavanja. To dođe 3.583.333 evra mesečno – alimentacija za Ginisa! A koliko da se vidi da ne vodi brigu samo o sebi, nego i o zemlji koju vodi saopštio je sa govornice: „Ako pronađem ko je napravio nove serije ’Piovre’ (Hobotnice – serija o mafiji prikazivana i na našoj TV) i ko piše te knjige o mafiji, koje nas pokazuju u ružnom svetlu u inostranstvu, zadaviću ga“. Upotrebio je tipično mafijaški termin „lo strozzo“ – zadaviti. Hor pisaca, režisera, glumaca, na čelu sa Robertom Savianom, piscem kultne knjige „Gomora“ protestvovao je iz sve snage – i ništa.
05 Umberto Bosi je danas jedini preostali bliski saveznik Silvia B. On je bukvalno šlogiran vođa partije „Lega Nord“ i ministar za reforme, koji ne vadi cigaru iz usta, mrmlja nešto, kao Mao Cedung, pred kraj, što njegovi pomoćnici posle prepričavaju razgovetno i ulickano. Primitivan (rekao je da on italijanskom zastavom može jedino da obriše najniži deo leđa) i osion, jer zna da Silvio B. jedino od njega zavisi i dokle je tako on može da iznuđuje šta hoće. Đanfranko Fini, predsednik doma poslanika, suosnivač PDL, Berluskonijeve partije, ni iz daleka nije tako blizak Silviu B. jer drži do pricipa, morala i institucija. Bosi trguje. I sa takvim se Silvio B. lakše sporazumeva. Bosi otvoreno tvrdi da je vezao ruke i noge Silviu. „Šta može on bez nas, ne može da mrdne, njegovi ga ruše, mi spasavamo“. Silvio opet tvrdi da niko normalan ne uzima Bosija za ozbiljno. I jedan i drugi su u pravu – tako je u svetu trgovačko-političkih prevara.
04 Mikrofoni su uhvatili šta pomenuti Fini nezvanično govori o svom predsedniku, uz kojega je on druga ličnost u partiji i treća ličnost u državnom vrhu: „On (S.B.) smatra narodni konsenzus, koji nesumnjivo ima, kao neku vrstu imuniteta u odnosu na druge vrste vlasti i kontrole… ja sam mu otvoreno rekao da meša političko vođstvo sa apsolutnom monarhijom, pa sam mu rekao i da takvima odsecaju glave…“ Bivša mlada uzdanica fašističkog pokreta MSI, Đanfranko Fini, evoluirao je do odgovornog državnika, koji ima osećaj za nadpartijsku funkciju koju obavlja. Sličan je slučaj sa sadašnjim predsednikom države Đorđom Napolitanom, koji je umeo da odbaci celokupnu svoju komunističku prošlost da bi kao predsednik postao nezavisna i nadpartijska ličnost. Neki italijanski političari to umeju, valjda kao otpor onima koji mešaju politiku, institucije, lične račune, seksualne naboje i shvatanja da se zakoni pišu samo zbog njih.
03 U devetom nastavku ovog feljtona pod naslovom „Papi protiv Pape“ opisao sam kako je Vitorio Feltri, glavni urednik Berluskonijevog lista „Il Giornale“, uz platu od 2 miliona evra godišnje, kao besan pit bul terijer napao urednika katoličkog lista „Avenire“ zato što se usudio da kaže kako Silviovo ponašanje nije u skladu sa katoličkim moralom itd. Pit bul Feltri nije birao sredstva pa je optužio katoličkog urednika Bofu da je homoseksualac, koji je zbog toga čak i suđen… a onda je neki dan napisao novi uvodnik u kojem saopštava da se pokazalo da ništa od navedenoga nije tačno. Pit Bul Feltri, naivan ko sobarica, izjavljuje da nikada ne bi pisao o Bofu da nije dobio poverljive spise, za koje se posle pokazalo da su lažni! Očito je u pitanju nagodba sa Crkvom da se ne ide na sud ukoliko demantuje samog sebe. Crkva, videli smo i sa pravoslavnom, ne voli da se povlači po sudovima, radije traži nagodbe. Mašinerija Silvia B. uništila je jednog „plemenitog hrišćanina“ – kako su Bofu u crkvenoj novini opisali i otpisali. Svi su izgledi da je „dokumente“ liferovala tajna policija. U sledećem pasusu videće se i čime se još ta policija bavi.
02 Jedno prisećanje: u 12. nastavku pod naslovom „Pravo na interpretaciju seksa“ opisao sam kako je Piero Maraco, predsednik regije Lacio (oko Rima) nastradao zbog veza sa transseksualkama. Snimljen je u situacijama dovoljno provokativnim da mu je prvo izvučeno 30.000 evra ucene, pa zatim uhvaćen od samoinicijativnih policijskih pozornika, koji su nanjušili da tajna policija snima kontakte političara sa prostitutkama ne bi li ih time ucenjivala kad zatreba, pa se ubacili i oni u posao da zarade koju hiljadu evra preko male plate. Via Gradioli u Rimu, gde se sve to događalo dobila je nadimak „Trans Avenue“. Inače taj bivši predsednik regije, Maraco, poput Ofelije, rešio je da ode u manastir. Situacija je skoro komična. Dotični Maraco, levičar, maltene komunista, moli Papu za oproštaj kao da je kardinal ili bar pop, a ne levičarski političar. Mračna strana je činjenica da je 12. septembra narko diler i podvodač trans prostitutki Kafaso, umešan i u ovaj slučaj, nađen mrtav sa konstatacijom na ga je ubila „Speed ball“ – opaka kombinacija heroina i kokaina. Trans Brenda, koja je od Maraca izvukla prvih 30.000 evra ucene, nađena je mrtva 8. novembra ugušena dimom od požara u stanu. U jednoj od TV emisija, već pomalo zašla u godine, ali dobro držeća i elegantna trans Kristal, u čijoj video reklami piše da „poseduje 22 cm muškosti“, tvrdi kako se „ne meša sa tim svetom sa dna“, ali je više nego jasno da su likvidirani i da se na tome neće završiti. Najnoviji video u opticaju prikazuje u hard verziji poslanicu Silviove partije i unuku Benita Musolinija, Aleksandru, u kovitlacu strasti sa liderom neofašističkog pokreta „Forza Nuova“. Dođe mu to kao seks u porodici.
01 Ništa od do sada navedenog nije porno-fiction, nego izrazito gola istina. Doprinelo je to da se Italija svrsta u red turističkih „porno rajeva“ kakva je Kambodža, ili Tajland, jer inače otkud bi se desilo da Gadafi dolazeći na sastanak FAO u Rimu 15. novembra, na temu iskorenjivanja gladi u svetu (!), napravi prvo žurku u svojoj ambasadi i za tu priliku od jedne agencije zatraži da mu obezbedi ništa manje nego 200 „hostesa iz dobre kuće“ između 18 i 30 godina starosti, kako bi sa njima „porazgovarao o tome kako žive mladi u Italiji“. Porno cinizam. Međutim, upravo je drugi deo te generacije, ženski i muški, izašao masovno na ulice Rima da 5. decembra na „No B. day“ stavi do znanja kako ih je stid šta je od njihove zemlje napravljeno.
00 U originalnom „count down“ nema ovog poslednjeg broja, međutim nisam mu odoleo, zbog njegove simbolike u označavanju sanitarnog čvora. Kako inače drugačije opisati kontranapad Silvia B. koji glasi: „Sve su to izmišljotine, mistifikacije, apsurdi i mahinacije… Ostajem čvrsto u sedlu. I dokazaću, jedno po jedno, da je sve neosnovano“.
|
|
Milutin Mitrović