„Studente uglavnom zanima kako je neko posle fakulteta odlučio čime će se baviti i kako je našao prvi posao, a interesuju ih i specifičnosti određenih struka. Zato kod nas gostuju i preduzetnici i ljudi koji se u korporacijama bave marketingom, revizijom, računovodstvom i drugim oblastima“, objašnjavaju autori podkasta SEFA Talks, koji su i sami studenti. Ovaj podkast je postao popularna „vannastavna aktivnost“ koja akademce priprema za život.
Šta povezuje bivšeg dekana a današnjeg profesora Ekonomskog fakulteta Branislava Boričića sa Nenadom Atanaskovićem, suvlasnikom Thyme street food restorana, u kojima se krčka ulična gastronomija? Šta njih dvojica imaju zajedničko sa Nikolom Stamenićem, direktorom sektora za reviziju u kompaniji PwC?
Sva trojica su dobro upoznata sa poslovanjem u Srbiji i mada svaki od njih ima različita znanja u ovoj oblasti, njihova iskustva mogu biti podjednako zanimljiva studentima kada razmišljaju o tome šta će raditi posle diplomiranja. To ih je „kvalifikovalo“ da sa drugim poslovnim ljudima i ekonomskim stručnjacima gostuju u podkastu SEFA Talks.
Ovaj podkast se realizuje pod pokroviteljstvom organizacije studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu SEFA, koja broji oko 120 članova. Organizacija je osnovana 2015. godine, s ciljem da studenti kroz vannastavne aktivnosti u različitim oblastima unaprede svoja znanja. Studenti svoje ideje sprovode kroz projekte, a jedan od njih je i podkast SEFA Talks. Podkast je pokrenut 2022. godine kako bi studente upoznao sa iskustvima uspešnih preduzetnika i drugih poslovnih ljudi i tako ih ohrabrio da i sami slede svoje ideje.
Podela finansijske odgovornosti
Podkast u celosti osmišljavaju i vode studenti, a koordinatori i voditelji se biraju na konkursu. Krajem prošle godine došlo je do smene generacija, pa je za koordinatora projekta izabran Mihailo Aprcović, a za voditelje Jovana Gajić i David Gavrilović. Mihailo i David su studenti četvrte godine, dok je Jovana na drugoj godini fakulteta.
„Ove godine naš podkast je dospeo na prvo mesto na konkursu Ekonomskog fakulteta za finansiranje studentskih projekata. To znači da će 50% naših troškova finansirati fakultet, a ostalo mi sami. Mislim da tako i treba da bude, jer je za nas korisno da tokom studija naučimo kako se obezbeđuju finansijska sredstva“, smatra Mihailo.
Prva pomisao je da novac od sponzorstava studenti koriste pre svega za honorare voditelja i troškove snimanja. Ali, u ovom slučaju, struktura izdataka je drugačija. Voditelji i koordinator podkasta rade volonterski, dok im je prostor za snimanje besplatno ustupio partner ovog projekta Srđan Erceg, vlasnik studija Infinity Lighthouse.
Novac, kao i roba koju dobijaju od sponzora, potrebni su im za druge svrhe, objašnjava Mihailo, za humanitarne akcije – prošle godine to su bili paketići sa najmlađe onkološke pacijente – ili kako bi obezbedili simbolične poklone za sagovornike, koji će ih podsećati na učešće u podkastu.
Kratki snimci kao mamac
Troje mladih ljudi koji su „glavni i odgovorni“ za ovaj podkast nastoje da emituju barem jednu epizodu mesečno, sa sagovornicima čija iskustva, osim što su zanimljiva, mogu biti i korisna studentima. Kako bi obezbedili što veće prisustvo u javnosti, svoje emisije objavljuju na platformama Podkast.rs, Youtube, Spotify, Deezer, ali i na svojim nalozima na društvenim mrežama, gde je moguće videti kratke delove intervjua.
Kratki snimci su najpopularniji na Instagramu, na kom u proseku imaju 50.000 pregleda, a zatim na mrežama TikTok i LinkedIn, gde beleže nešto manju gledanost. Pojedini isečci iz intervjua dostižu i milion gledanja. Za razliku od kratke forme, na platformama na kojima objavljuju cele emisije imaju dve do tri hiljade gledalaca.
Ovakav „rezultat“ između duge i kraće forme nimalo ne čudi Jovanu Gajić. „Mi smo generacija koja ne može dugo da održi pažnju, pa kod nas najbolje prolaze snimci koji traju do 30 sekundi”, priznaje Jovana. Pošto odlično poznaju svoju ciljnu grupu, autori podkasta znaju i kako da zainteresuju svoje vršnjake za ono što rade – izborom kratkih snimaka za koje procene da će privući najviše pažnje i podstaći studente da pogledaju celu emisiju.
David Gavrilović navodi konkretan primer: „Obično sa sagovornicima pričamo o ekonomskim temama, ali nedavno smo objavili podkast sa profesorom Branislavom Boričićem koji je govorio, između ostalog, i o društvenim i političkim pitanjima koja su veoma aktuelna. Posle objave isečka iz te emisije na društvenim mrežama, dobili smo mnoštvo komentara od ljudi koji nisu naša standardna publika. Mnogi od njih odlučili su da pogledaju ceo intervju”.
Šta zanima studente?
Do sagovornika dolaze lakše, jer su mnogi „slabi“ na studente, ali i zato što su podkasti postali popularan oblik komunikacije. Autori odlučuju o sadržaju i gostima na osnovu interesovanja i predloga svojih slušalaca, pretežno studenata ekonomije. Sa njima komuniciraju na društvenim mrežama i tokom promocija koje održavaju na fakultetu.
„Studente uglavnom zanima kako je neko posle fakulteta odlučio čime će se baviti i kako je našao prvi posao, a interesuju ih i specifičnosti određenih struka. Zato kod nas gostuju i preduzetnici i ljudi koji se u korporacijama bave marketingom, revizijom, računovodstvom i drugim oblastima“, objašnjava Mihailo.
Praksa je da sagovornicima prethodno pošalju pitanja kako bi mogli da se pripreme, ali i da ne bi bilo neprijatnih iznenađenja tokom razgovora i naknadnih zahteva da se delovi intervjua izbace u postprodukciji.
Čemu je podkast naučio njihove autore?
Šta su autori podkasta SEFA Talks i sami naučili dok su propitivali sagovornike koji su svojim iskustvom podučavali njihove kolege? „Ja sam tek kroz rad na ovom projektu shvatio koliko je važna dobra priprema, kako izvući ono najbolje iz sagovornika, predstaviti korisne i zanimljive detalje, jer niko neće da sluša sat vremena razgovora ni o čemu”, ističe David. On planira da se nakon diplomiranja upusti u preduzetništvo, pa mu je rad na podkastu pomogao da poboljša nastup u javnosti i stekne kontakte sa ljudima iz poslovnog sveta.
Jovana još nije sigurna šta bi volela da radi kada diplomira, ali zato nema dilemu da joj rad na podkastu pričinjava veliko zadovoljstvo. „Kada izađem iz studija nakon snimanja, ja sijam od sreće“, ističe mlada voditeljka, koja je već stekla prethodno iskustvo snimajući priloge za društvene mreže, pa sada nema tremu kada javno nastupa. Ona je angažovana na više projekata na fakultetu, ali priznaje da joj je SEFA Talks omiljeni.
Pragmatične generacije
Mihailo Aprcović je uveren da angažovanje u studentskim organizacijama omogućava studentima da steknu dodatna znanja bez kojih je danas teško obezbediti i praksu u firmama, a kamoli posao. Radeći kao koordinator na podkastu SEFA Talks naučio je koliko je važno dobro organizovati snimanje svake emisije i šta je sve potrebno uraditi da bi ono bilo uspešno – od rezervisanja studija i usaglašavanja termina za snimanje sa voditeljima i gostima, do brige o tome da sve prođe u najboljem redu.
A da bi sve prošlo kako treba, Mihailo kaže da je morao da savlada i mnoge druge lekcije: kako da komunicira sa poslovnim svetom, privuče sponzore i sačini dobru finansijsku kalkulaciju u pribavljanju sredstava, kako da napravi snimak koji će moći da se objavljuje i na sajtovima i na društvenim mrežama…
Autori podkasta SEFA Talks misle da je upravo taj pragmatični pristup planiranju budućnosti koji odlikuje nove generacije glavni razlog za rast broja studentskih organizacija i njihovog članstva.
Marija Dukić
Biznis i finansije 243, mart 2026.
Foto: Privatna arhiva