Nije baš bog zna kako etička, al’ jeste ljudska nada da ako izaberu nekog „ko zna kako za sebe, znaće kako i za ostale“ – što, dakako, podrazumeva i ono neizrečeno, da krade, pa bih u ovom nastavku da opišem koliko je ta nada Italijane dovela gde jesu. Čini mi se da je to interesantno i za naše čitaoce, jer ne zaboravimo, nije daleko od realnosti bilo da Bogoljub Karić, ranije, a sve manje je od realnosti da današnji vladalac iz senke, Miroslav Mišković, jednoga dana postane i politički vladar Srbije. Naravno, ako mu se prohte da uđe u politiku, pa na izborima prevagne to naivno verovanje: „znaće kako i za nas“. Dotični se 2008. godne na listi 100 najbogatijih ljudi iz postkomunističkog sveta našao na 42. mestu sa procenjenim kapitalom od 2,8 milijardi dolara. Osnovna karakteristika uspešnih mahera je da znaju samo kako će za sebe, a kad bi se baktali i „za ostale“, jednostavno ne bi bili ni maheri ni uspešni.
Moj neodoljivi junak Silvio B. je u 3 + 1 mandata postepeno i bezočno dizajnirao zemlju prema svojim interesima, menjao zakone, menjao ljude, menjao moral, uvećao sopstveni kapital i unazadio sve ostalo. U 10 poslednjih godina on je 8 godina proveo na vlasti i samo 2 u opoziciji. Za sve to vreme nije učinio ništa što bi vidljivo doprineo nekom ekonomskom poboljšanju položaja Italije, šta više svaki put bi povećao deficit državne kase i ukupnog duga zemlje. U vreme njegove vladavine raste broj nezaposlenih, pada nivo plata i primanja, a štrajkovi su poslati svakodnevna pojava. Italija je tonula dok se njegov lični kapital tokom drugog i trećeg mandata od 2001. do 2006. udvostručio, prema tvrdnjama njegovog protivnika D’Aleme, što nikada nije demantovano. To bi bio nekakav opšti uvod u aktuelnu situaciju. Tokom prošle godine, prema izveštaju Suda državnih računa – institucija koja vodi računa o državnim troškovima, obim korupcije je porastao za 229 odsto!
Konrad Hajden u izvanrednoj knjizi: „The Führer – Hitlers Rise to Power“ (1,8 miliona primerak) objašnjava kako autokratska vlast nameće sledbenicima vođe da ga kopiruju u njegovim postupcima. Taj princip važi i za pseudo-demokratke zajednice. Silvio B. trenutno za vratom ima dva sudska postupka zbog korupcije, a pet ih je imao ranije i izvukao se svaki put, sada eto proklamuje da: „Ko greši i izvrši kažnjiva dela ne može ostati u političkom pokretu, istina to zavisi od slučaja do slučaja“. Dakako u njegovom krugu malo ko shvata ozbiljno, to su priče za narod, jer nekih 10 odsto vodećih članova Silviove partije ima za vratom procese u toku, a deo njih je već osuđen za korupciju. Nisu cvećke ni svi na levici, međutim, Silviova koalicija bi cela mogla u zatvor, pa da se onda vidi da l’ nekoga pustiti. Jedan dnevni list povelikog formata napravio je spisak političara koji su u poslednje dve godine optuženi za korupciju i taj goli spisak pokriva polovinu strane novine. Ispitivanja javnog mnenja govore da je na prvom mestu nezadovoljstva građana koruptivnost vlasti, a Silvio B. jedino do čega drži je mišljenje javnosti, pa valja raji tutnuti neko obećanje da se malo zabavlja.
Čak ni sudstvo Italije, koje se donkihotovski bori protiv kriminala i mafije, nije imuno na fotokopiranje političke vlasti – jednostavno u toku je istražni postupak protiv četvorice sudija (jedan iz Vrhovnog suda) zbog korupcije. Jedan od onih koji su na mestu, neki Korado Karnevali kaže: „U pitanju je korumpirana zemlja, posebno njena baza. Što je vlast na nižem nivou, niža je i njena cena, i više je potkupljenih“.
U doba Čaušeskua bio sam u Rumuniji i zapazio da gotovo svako ima neotvorenu kutiju Kent cigareta, a pritom puši neku lokalnu krdžu. Upitao sam jednog tamošnjeg kolegu novinara nisam li ja to nekako uvrteo sebi u glavu. Reče on: „Nisi. Kent je kod nas najmanja jedinica korupcije. Ako dođeš na šalter pa predaš upitnik, a ne staviš i Kent, nema šanse da dobiješ uverenje ili šta ti je potrebno. Kentom se korumpira na najnižem nivou, na višem je elektronika (tranzistori, kasetofoni…) jer su se u Rumuniji od elektičnih aparata proizvodili tada samo oni za masažu – pentru masai – pa su bile pune radnje takvih, a drugoga nema. Na najvišem nivo se uvaženom drugu kaže: ’čujem da se bavite numizmatikom pa bih vam poklonio jedan novčić’ i date mu Napoleond’or. Oči mu zacakle kao to zlato i posao je završen“. Ja poredim Italiju sa nekadašnjom Rumunijom, a jedan od istražnih sudija je međutim rekao da se Italija srozala na afrički nivo. Nije ni on preterao jer je po svetskom indeksu korupcije Italija prošle godine bila na 63. mesti, gora nego Južna Afrika (55) ili Namibija (56). Nije ni nama preporučljivo da likujemo, jer je Srbija na 83. mestu iza grupe od četiri zemlje 79 – 82. (Svazilend, Kina, Trinidad i Tobago i Burkina Faso) u jakom društvu.
Ono zbog čega bruji Italija ovih dana, i što je nazvano „Želatin“, je pokretanje istražnog postupka protiv komandanta Civilne zaštite Gvida Bertolaza, čoveka od kojega je Silvio B. više hvalio jedino sebe. Civilna zaštita je u Italiji moćna služba, u Ustavu zapisana kao poseban vid odbrane od prirodnih nepogoda i za izuzetne situacije i događaje. E pa te izuzetne situacije i događaji su postali izvor ogromnih mahinacija, na primer sem što je ta služba preuzela brigu o zemljotresom uništenom gradu Akvila, ona je bila nosilac posla gradnje objekata za svetsko prvenstvo u plivanju, u Rimu, zatim za gradnju čitavog arhitektonski frapantnog kompleksa koji je trebalo da posluži sastanku G 8. Kad je već sve bilo skoro gotovo, Silvio B. je u marketinškom nadahnuću rešio da svetske državnike smesti na domak zemljotresom uništenog grada, a kompleks u koji je uloženo između 300 i 500 miliona evra (niko ne zna prave račune Civilne zaštite) napušten je i počeo da propada. Sasvim slučajno, prisluškivanjem nekih poslovnih ljudi – mahera, policija je otkrila prvo da su likovali kad je zemljotres srušio Akvilu, biće posla i para, pa su zatim počeli da komandantu Zaštite i ostalima od uticaja da dele poklone, plave koverte, a otkrilo se da je komandant jako voleo i „masažu“ sa latinoameričkim escort ženskinjama. Preko tog slučaja raspliće se klupko korupcije koja je zahvatila sve pore. Ispostavilo se da većina poslovnih mahera koji drže do sebe ima i sopstveni kupleraj, kao zbog poslovnih partnera! Jedan od iskrenijih poslanika priznao je novinama da Parlament sve više liči na berzu prljavih poslova, gde poslanici međusobno razmenjuju ko će koji projekat da protežira i za koje pare. Političari postaju poslovni ljudi. Istina protivzakonito, al’ nije li mafijaška poslovna logika uvek bila u sukobu sa zakonom.
Pre 18 godina grupa istražnih sudija, nazvana Mani pulite (Čiste ruke) pokrenula je talas procesa zbog korupcije. Saslušano je 12.000 osoba, uhapšeno 5.000, optuženo 2.565 nih, 790 oslobođeno zbog nedovoljno dokaza, 1.408 pristalo da kolaborira sa sudijama, osuđeno samo 354 njih (14 odsto). Dvojica su preminuli u toku procesa a dvojica izvršili samoubistvo. Jedan od njih Raul Gardini, predsednik upravnog odbora kompanije Ferruzzi – Montedison, bogataš, plejboj, vrhunski jedriličar, berzanski kockar, kada je video kako mu je ugrožen nivo na koji je navikao, prvi je sebi ispalio metak u glavu. Nestao je jedan moralni maher aristokrata, a ostale su hiljade šakala da obnove sistem za neočekivano kratko vreme.
Italija je u teškim mukama. Unazadio ju je, i to još čini, Silvio B. koji njom vlada kao privatnim posedom. Može mu se. Za to vreme se zemlja srozala još niže nego u ranijim razdobljima. Međutim, ostaje ono zbog čega većina ljudi na planeti veruje i zna da su obični Italijani divni ljudi. Ne mislim samo na to da su po broju humanitarnih volontera na prvom mestu u svetu. Mislim pre svega na pismo kojim se jedna Italijanka ovih dana obratila zdravstvenim institucijama, a ono počinje: „U svetu gde dominira egoizam, jedan gest solodarnosti može biti od koristi“ i ponudila da bez ikakve naknade da jedan svoj bubreg da bi spasla bar jednu od 300 osoba koje godišnje umiru zbog otkazalih bubrega. A onda se saznalo da postoje još dve takve osobe koje žele da ostanu anonimne, jer to čine iz humanih razloga, a ne zbog publiciteta. To je ona, više nego lepa strana italijanskog mentaliteta. Kad-tad ona će pobediti.
P.S.
Onu golišavu lepoticu, Maru Karfanju, koju je Silvio B. postavio za ministra za jednaka prava građana, a mi je u 12. nastavku „Pravo na interpretaciju seksa“ videoprikazali, sad Silvije namerava da postavi za portparola vlade. Dosadilo mu je da gleda robusnog i kao šarplaninac vernog Bonaiutija na tom mestu, pa bi nešto mlađe, lepše i agresivnije, da mu je pod rukom.
Milutin Mitrović