Krajem prošle i početkom tekuće godine pokrenuta je velika javna rasprava između privrednika i NBS oko kretanja kursa i (ne)mogućnosti privrede da redovno izmiruje obaveze po osnovu kredita poslovnih banaka. Nekako su u ovoj raspravi po strani ostali građani, koji su na isti način zaduženi kod poslovnih banaka i kod kojih je situacija čak i teža nego u privredi.
Portal Kamatica.com je upoređivao uslove kredita koji se odobravaju građanima i privredi, kao i promenu uslova pod kojima su odobravani krediti u proteklih deset godina.
Oko 60% odobrenih kredita bankarskog sektora usmereno je na privredu Srbije, dok je oko 35% odobreno stanovništvu. Privreda ima daleko veće potencijale za absorpciju kredita, ali dosadašnji podaci pokazuju da je oduvek stanovništvo bilo revnosnije, kada je u pitanju vraćanje kredita, te je docnja u proseku duplo manja nego kod privrede. Ovo nije fenomen vezan isključivo za našu zemlju, već je tako u većini svetskih zemalja.
Ipak, uprkos navedenoj činjenici, poslovne banke stanovništvu naplaćuju značajno veće naknade, a i primenjuju značajno višu kamatnu stopu na odobrene kredite, nego kod privrede. Tako se za kratkoročne pozajmice stanovništvu naplaćuju dvostruko, pa ponekad i trostruko više kamatne stope nego privrednim društvima. Ukoliko uporedimo ove kamate na kraju 2009. godine, kamatne stope na kratkoročne pozajmice u dinarima stanovništvu su odobravane uz prosečnu kamatnu stopu od čak 36%, dok su se kratkoročne pozajmice u dinarima privredi odobravale uz prosečnu kamatnu stopu od 10-18% zavisno od svrhe korišćenja kredita. Vidljivo je i to da su kamatne stope na pozajmice privredi imale pad tokom 2009. godine, dok su kada je u pitanju stanovništvom zabeležile porast u proseku.
Jasno je da poslovne banke imaju značajno veće troškove pri plasmanima stanovništvu, ali ovakva razlika između kamatnih stopa sigurno ne može biti opravdana samo time.
U 2009. godini kratkoročne pozajmice stanovništvu najskuplje od 2000. godine
U 2009. godini zabeležen je najviši nivo kamatnih stopa na kratkoročne pozajmice stanovništvu od 2000. godine. Kamatne stope na ovu vrstu pozajmica su bile više u 1998. i 1999. godine. Od 2000. do 2009. godine prosečne ponderisane kamatne stope banaka na dinarske kredite gotovo ni u jednom trenutku nisu prelazile nivo od 30%, dok u 2009. ni jednog pojedinačnog meseca nisu bile ispod nivoa od 30%, a u čak 5 meseci su prešle i nivo od 40%. U februaru 2009. godine su dostigle i rekordan nivo od neverovatnih 57% na godišnjem nivou.
U istom desetogodišnjem periodu je primetno da su kamatne stope poslovnih banaka na kredite privredi imale blagi trend pada. Vrlo je interesantan podatak da je tokom 2009. godine privreda u proseku poslovnim bankama plaćala korišćenje kratkoročnih pozajmica po dvostruko nižim kamatnim stopama, nego što je to slučaj sa građanima.
Takođe, pad kamatnih stopa je zabeležen i kod dugoročnih pozajmica stanovništvu, a to se prvenstveno odnosi na stambene kredite i kredite za rekonstrukciju i adaptaciju, kod kojih su kamatne stope, uz pomoć programa Vlade Srbije, na relativno prihvatljivim nivoima.
Ogromne razlike između aktivnih i pasivnih stopa banaka
Upoređujući gore navedene kamatne stope na kratkoročne plasmane poslovnih banaka sa pasivnim kamatnim stopama na kratkoročne depozite stanovništva, uočava se još jedan zanimljiv podatak. Naime, poslovne banke su građanima na položene kratkoročne dinarske depozite (do godinu dana) obračunavale kamatnu stopu između 2,14% i 12,95% zavisno od roka oročenja sredstava, što je od 3 do čak 18 puta manje od kamatnih stopa na kratkoročne plasmane. Ovome treba dodati i da 98% štednje čini devizna štednja građana, koja sa sobom povlači još niže kamatne stope koje banke plaćaju ulagačima.
Ma koliko poslovne banke govorile o visokim rezervama koje je propisala Narodna banka Srbije, otežanoj naplati potraživanja i visokom riziku zemlje, razlika od 3 do neverovatnih 18 puta između aktivnih i pasivnih kamata kod gore posmatranih kratkoročnih pozajmica i depozita stanovništvu nema dovoljno opravdanja.
Sve navedeno potkrepljuje ponašanje građana, koji, prema poslednjim podacima Udruženja banaka Srbije, smanjuju broj kreditnih kartica, koje uz pozajmicu po tekućem računu predstavljaju najskuplji način finansiranja.
Očekivano smanjenje kamatnih stopa na kredite u 2010. godini, koje se najavljuje u iščekivanju relaksiranja uslova za poslovne banke, koje postavlja Narodna banka Srbije, ne bi smelo biti samo rezultat ponašanja centralne bankarske institucije u diktiranju monetarnih uslova, već i povećanja efektivnosti i efikasnosti poslovanja poslovnih banaka.
Izvor: www.kamatica.com