Letnja berzanska razglednica: Buđenje, buđenje

Već pomalo odviknuti od zarada sa berzanskog tržišta, odnosno spremni na brzu realizaciju kada se kakav dobitak pojavi, čini se da je većinu ulagača prilično zatekao nagli, letnji skok tržišta. Istina, uzlazni trend praćen je nevelikim prometima pa se stekao utisak da je skromna količina kapitala mogla biti uzrok ove pozitivne promene. Očito, nevelika ponuda akcija bila je značajan činilac brzog uspona, dok će samo višestruko veći prometi biti garant održivosti ovog rasta.

I dok je oporavak tržišta u periodu april-maj uverio ulagače da je moguć i inverzni, optimistički trend kretanja cena akcija, nakon skoro dvogodišnjeg perioda intenzivnih gubitaka, pred kraj leta usledio je i drugi nastavak ovog optimističkog scenarija. Najlikvidnije akcije domaćih kompanija uglavnom su preskočile majske maksimume, barem dupliravši vrednosti mereno sa ovogodišnjih minimalnih nivoa. Ovu idiličnu sliku kvari jedino izuzetno nizak promet akcija koji je u julu bio tek oko 8,8 miliona evra dok je u avgustu, kada je i ostvaren najveći deo rasta, bio oko 12 miliona evra. Prostije rečeno, avgustovski rast vrednosti indeksa Belex 15 za skoro 25 procentnih poena pratio je promet akcija koji je tokom 2007. godine beležen u samo jednom danu. Više nego zabrinjavajuća činjenica kada je u pitanju održivost formiranih cena, samim tim i postojanost uzlaznog trenda tržišta.

Trend
Uprkos nevelikim prometima i, mereno apsolutnim brojevima, maloj količini kapitala koji je učestvovao u prolećnom oporavku tržišta, i njegovom dodatnom ubrzanju tokom avgusta, preokret trenda je svakako najvažniji događaj koji se ove godine zbio na domaćem tržištu. Indeks Belex 15 više je nego udvostručio vrednost u odnosu na ovogodišnji minimum (ujedno i istorijski najnižu vrednost), dok od početka godine beleži rast od nepunih 26 procenata. Ipak, uprkos impresivnom oporavku u poslednjih pola godine, ovaj berzanski pokazatelj nalazi se tek neznatno iznad petine istorijski najviše vrednosti postignute u maju 2007. godine.

Uprkos tome što je period bliske prošlosti obeležio nepredvidivi nivo volatilnosti, sasvim je izvesno da je za nama ostao ovogodišnji minimum tržišta te da ulagači sa više optimizma mogu očekivati dolazeći period. Sama promena trenda važna je usled nekoliko faktora koji mogu biti od presudnog značaja za dalji tok kretanja tržišta. Pre svega, sa psihološkog aspekta, promena trenda je najvažniji činilac koji može doprineti vraćanju poverenja ulagača. Istina, ovaj proces teći će znatno sporije od širenja nesigurnosti i straha koji su dominirali ulagačima u dugom silaznom trendu, ali je njegova promena svakako polazna tačka obnove vere ulagače u portfolio ulaganja. Takođe, vraćanje pozitivnog predznaka trendu tržišta, ponovo će privući širi spektar ulagača što bi mogao biti uvod u znatno veće promete odnosno ulazak u predvorje stabilizacije tržišta.

Signali
Teško je poverovati da je ovogodišnji rasplet privrednih prilika u Srbiji ikako doprineo pozitivnom talasu na Beogradskoj berzi. Značajno veće smanjenje bruto društvenog proizvoda od planiranog, dvocifreni pad industrijske proizvodnje iz meseca u mesec, kao i sve veća nelikvidnost privrednih subjekata, teško da su mogli uliti poverenje berzanskim ulagačima. No, kako je prethodnu godinu tržište okončalo gubitkom od oko 75 procenata, koji je u prvih par meseci i dodatno produbljen, bilo je za očekivati da će u jednom momentu preovladati pozitivan impuls na berzanskom parketu.

Prolećni oporavak inicirala su dešavanja na globalnim tržišta, a teško da su i prilike iz avgusta bile vođene drugim faktorima. Globalna tržišta kapitala ostvarila su značajan napredak u poslednjih šest meseci vođena ne samo berzanskim anticipiranjem budućih dešavanja u ekonomiji već i iznenađujuće dobrim poslovnim rezultatima mnogih kompanija na polugođu tekuće godine. I dok su glavni svetski svetski „blu čipovi“ objavljivali bolje od očekivanih rezultata (u velikoj meri kao posledica državnih paketa pomoći i značajnog rezanja troškova), ulagači su požurili sa zauzimanjem dugih pozicija u vlasničkim papirima. Većina razvijenih globalnih tržišta porasla je preko 50 procenata od ovogodišnjeg minimuma, dok su mlade i tranzicione berze beležile još veće stope rasta.

Sa zadrškom, talas ponovnog preuzimanja rizika od strane portfeljnih ulagača preneo se i na Beogradsku berzu. Da je promenjen odnos prema domaćim hartija videlo se već nakon okončanja ponude za preuzimanje akcija bečejskog Sojaproteina kada je svega nešto preko 4 odsto akcionara prihvatilo javnu ponudu i likvidiralo poziciju u jednoj od najlikvidnijih domaćih hartija. Oskudica značajne ponude akcija značila je novi uzlet tržišta sa pojavom iole jače tražnje. Nakon letargičnog jula usledila je neznatno jača aktivnost ulagača, sasvim dovoljno za snažan uzlet tržišta koje je ekspanziju doživelo u danima očekivanog produženja aranžmana sa MMF-om. Tek da ne bude da i interni faktori nisu dali nikakav doprinos oporavku tržišta.

Rezultati
I dok su svetske korporacije objavljivale rezultate iz prve polovine godine, a nešto kasnije i same ekonomije najrazvijenijih zemalja stanje sopstvenog BDP-a, ovakva slika očito još dugo neće biti prisutna na domaćem tržištu. Tek nekolicina kompanija kotiranih na berzanskom tržištu objavila je polugodišnje rezultate, dok trenutno stanje domaće ekonomije balansira negde između očajne nacionalne statistike i slabe volje državnih činovnika da otkriju pravo stanje stvari. I dok se očekuje pad domaće ekonomije od oko 5 procenata na godišnjem nivou (barem prema prognozama relevantnih institucija), vodeće domaće kompanije sa promenljivim uspehom pregazile su prva dva kvartala tekuće godine.

Bečejski Sojaprotein, nakon razočaravajućeg prvog kvartala u kojem je kompanija ostvarila značajan gubitak, ostvario je na kraju polugođa poslovnu dobit od 800 miliona dinara dok je neto zarada iznosila 162,5 miliona dinara. Menadžment ove kompanije za preradu soje objavio je da u 2009. godini očekuje prihod od 15,2 milijarde dinara i neto dobit od 945,3 miliona dinara što je skoro dva i po puta više u odnosu na prethodnu godinu, te bi ova kompanija, ukoliko se planovi i ostvare, mogla biti među retkim emitentima sa uvećanom profitabilnošću u tekućoj godini. Holding Energoprojekt, usled problema s kojima se u ovoj godini susreću građevinari, objavio je pad konsolidovanih prihoda na 130,8 miliona evra dok je bruto dobit u istom periodu iznosila 5,6 miliona evra. Značajan pad prihoda objavio je Tigar čija se poslovna tranzicija preklopila sa aktuelnom krizom umnogome otežavši položaj ovoj pirotskoj kompaniji.

Površno gledano, bankarski sektor se dobro odupreo prvim naletima krize ali bi tek dublja analiza bilansa ovih kompanija otkrila njihovu ranjivost u pogoršanim uslovima privređivanja. Najprofitabilnija banka na berzi, niška AIK banka, objavila je blagi rast prihoda u prvih šest meseci i značajno smanjenje poslovne dobiti od čak 36 procenata. Dobit Agrobanke iznosila je odličnih 855 miliona dinara što je umnogome poduprlo rast ove akcije ali je veliko pitanje koliko će očekivana rezervisanja na kraju godine smanjiti ovaj neto rezultat. Povećana nelikvidnost u privredi svakako će se preliti i na finansijski sektor, dok je gro ovih subjekata takvu situaciju predupredilo smanjenim kreditiranjem privrede. Stoga, okretanje ka poslovima sa državnim hartijama od vrednosti bila je jedna od ključnih karakteristika bankarskog sektora u prvoj polovini godine.

Saga o besplatnim akcijama
Taman kada se činilo da je šira javnost skrenula pažnju sa očekivanog (obećanog) paketa akcija šest javnih preduzeća, isticanje roka za podelu akcija NIS-a zaposlenima (sadašnjim i bivšim) ponovo je podstaklo polemiku oko ovog, svakako ne samo ekonomskog pitanja. Neispunjenje zakonom propisanog roka probudilo je ponovo sumnje u iskrenost namera državnih birokrata kada je ovaj projekat u pitanju, dok je obećana „hiljadarka“ uveliko postala paradigma ekonomskih neuspeha aktuelne vlasti. Žestoka reakcija javnosti na nepoštovanje zakonske procedure oko podele NIS-ovih akcija ubrzala je ovaj proces ali da će se slika u ogledalu teško ispraviti najbolje svedoči galimatijas oko završnog računa ove kompanije za 2008. godinu koji još uvek nije usvojen.

Na šta će ličiti susret skoro 5 miliona građana, novopečenih akcionara, sa berzanskim tržištem nakon traljavo otpočetog i ovako sprovođenog procesa uvođenja masovnog akcionarstva, nije teško ni zamisliti. Ako ovome dodamo svakodnevno podgrevanje ideje o skrivanju proleterijata pod skute države, izgleda da nije moglo biti izabrano gore vreme u kojem će se propagirati akcionarstvo u Srbiji. No, ipak ostaje nada da će poneka lekcija naučena na tržištu ipak doprineti kakvom-takvom razvoju ekonomije i institucija zasnovanih na tržišnim i demokratskim principima.

Nenad Gujančić
broj 59, septembar 2009.