U nameri da privuče što više investitora, Vlada Srbije je odlučila da im ponudi državno zemljište da kupe ili zakupe po ceni nižoj od tržišne, pa čak i da ga dobiju na besplatno korišćenje ako dostave garancije da će ulagati u proizvodnju i otvarati nova radna mesta. Ovu nameru Vlada je normativno formulisala u Uredbi koju je usvojila 11. februara.
Uredba propisuje da gradovi i opštine mogu da prodaju ili daju u zakup zemljište ispod tržišne cene. Umanjenje zakupa sledi ako zakupac garantuje da će njegova investicija omogućiti da se broj ukupno zaposlenih na teritoriji određenog grada ili opštine poveća za najmanje 1%. Zemljište može biti poklonjeno na korišćenje u roku i do 99 godina ako lokalna vlast proceni da je reč o projektu koji je od izuzetnog značaja, pogotovo u nedovoljno razvijenim područjima.
Vladini zvaničnici tvrde da je to dobar potez i navode da su slične uslove investitorima pre Srbije već omogućile neke zemlje u njenom okruženju. Ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić rekao je da Srbija u tom pogledu dosta kasni i da “razlog što do sada nismo imali veći broj investicija leži upravo u tome što nismo imali uređenu oblast da možemo da dodeljujemo građevinsko zemljište u ovakve svrhe”.
Vlada je Uredbom predvidela neke mehanizme za sprečavanje zloupotreba, pa će tako gradovi i opštine sve odluke vezane za izdavanje placeva po cenama nižim od tržišnih morati da se prosleđuju Vladi i neće imati značaj ako ih ona ne odobri, za šta ima rok od 30 dana. Pojedini stručnjaci su ipak skeptični i tvrde da Uredba otvara širok prostor za legalizaciju dugogodišnje prakse da se građevinske lokacije izdaju mimo procedura i kontrola. Oni smatraju da je, umesto Uredbom, bilo bolje da je Vlada proceduru izdavanja građevinskog zemljišta i uopšte oblast izgradnje i ulaganja u proizvodnju regulisala zakonom.
Srbija je inače na svim listama na nezavidnom mestu kad je u pitanju korupcija, a građevinarstvo i izdavanje zemljišta se označavaju kao oblasti gde se najčešće sklapaju posloviu sivoj zoni, uz visoke provizije.
”Svaki mogući pokušaj da se obezbede uslovi za grinfild investicije su dobrodošli. Treba se, međutim, paziti parcijalnih rešenja, a ovo se čini kao parcijalno rešenje jer Vlada ponovo pokušava uredbama da reguliše takvu oblast kao što je izgradnja i ulaganje u proizvodnju, a to ostavlja mogućnost zloupotreba”, rekao je Mahmud Bušatlija, stručnjak za strana ulaganja. Sa ovakvim rezervama ne podudara se okolnost da je ideju o davanju povlasticama investitorima koji nameravaju da kupe zemljište u Srbiji Vladi nametnula švedska kompanija Ikea koja već nekoliko godina pokušava da po polvoljnim uslovima dođe do lokacije u Srbiji na kojoj bi gradila objekat gde bi prodavala nameštaj i opremu za domaćinstvo. Ta kompanija nije bila spremna da za plac u blizini Aerodroma Beograd, pored autoputa prema granici sa Hrvatskom, plati tržišnu cenu, već je obećavala velike investicije u zamenu da zemljište dobije ispod cene.
Ministar Dulić je, posle usvajanja nove Uredbe o davanju u zakup građevinskog zemljišta po povoljnim uslovima, rekao da će Ikea moći da konkuriše za plac koji je izabrala u skladu sa novim propisom. On je dodao i da je nekoliko velikih kompanija, poput Fijata, zainteresovano da ulažu u Srbiju i iskoriste ponuđene povlastice da dođu do atraktivnih lokacija. Investitori, kako strani tako i domaći, i sada ima ju povlastice ako se odluče za investiranje u Srbiji i zapošljavanje većeg broja ljudi. Oni od Vlade dobijaju subvenci je za otvaranje novih radnih mesta, u određenom periodu su oslobođeni poreza i doprinosa, a mogu po povoljnim uslovima da konkurišu za kredite Fonda za razvoj. Ti podsticaji do sada nisu dali značajnije rezultate, jednim delom i zbog tog što su nuđeni u vreme ekonomske krize kad su i uspešne kompanije stopirale investicije. Jedan broj investitora privučen je na jug Srbije, gde su stimulacije bile i najznačajnije da bi se pomogao razvoj tog područja. Predstavnici stranih kompanija koje već posluju u Srbiji odavno ukazuju da je za dolazak velikih investitora presudan ukupan privredni ambi jent, koji pored cene zemljišta, poreza i doprinosa, uključuje pravnu sigurnost i jednostavne procedure za dobijanje raznih dozvola, što u Srbiji nije za visoku ocenu.
Vlada bi na tome morala ubrzano da poradi, pogotovo što je zapela u procesu obimne “giljotine propisa”. Jedinica za giljotinu propisa pri Ministarstvu ekonomi je podsetila je da je Vlada krajem decembra 2009. godine usvojila prvi set usaglašenih preporuka za smanjenje broja propisa i nepotrebnih procedura, koje bi donela uštede za privredu od oko 60 miliona evra, a da primena tih preporuka nije počela do isteka predviđenog roka, početka februara. Prema procenama Jedinice, srpska privreda zbog komplikovanih i nepotrebnih procedura godišnje ukupno gubi najmanje 180 miliona evra. Do sada je van snage stavljeno 208 podzakonskih akata, a u planu je još oko 400, do sredine 2010. godine. Međutim, u nekim službama postoje otpori da se ukinu neke procedure, jer bi to značilo da se ukinu i neka radna mesta.
(Beta monitor)