Upornim ponavljanjem tvrdnji sumnjive realnosti da se Srbija ekonomski oporavlja i obećanja da će na dnevni red uskoro doći i povećanje plata, ministar ekonomije Mlađan Dinkić je prošle nedelje isprovocirao predstavništvo Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da objavi kako Beograd trenutno ne ispunjava odredbe o smanjivanju javnih troškova i broja zaposlenih u državnoj administraciji sadržane u tekućem aranžmanu sa tom institucijom.
Tim trogodišnjim sporazumom, koji uključuje i kreditnu podršku od 2,9 milijardi evra, Srbija se obavezala da će plate u državnim službama i penzije ostati zamrznute i u 2010. godini, te da će smanjiti javnu potrošnju, usvojiti novi zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, obaviti reformu javnog sektora koja podrazumeva otpuštanje viška zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji. Prema sporazumu, ukoliko bi privredni rast zaista bio veći od predviđenog, Vlada bi od MMF-a morala da traži saglasnost da se menja deo sporazuma o zamrzavanju plata i penzija od kraja godine. A da li za to ima bilo kakvih elemenata Vlada će moći vrlo brzo da čuje pošto delegacija MMF-a u Beograd dolazi 9. februara gde će sve do 23. februara proveravati šta se zaista dešava u srpskoj ekonomiji.
Zbog neutemeljenih obećanja o povećanju plata srpska Vladu je početkom januara već bila u ozbiljnim problemima, suočivši se sa talasom štrajkova u propalim firmama i najavom štrajka u ključnim javnim preduzećima. Sada se najave o odmrzavanju plata i penzija učestalo ponavlja, a predstavnik misije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik opomenuo je srpskog ministra da su slabi izgledi da budžetski plan bude ispunjen prema dogovoru pošto Vlada kasni sa otpuštanjem suvišnih činovnika i izdvaja više novca za plate zaposlenih u administraciji nego što je dogovoreno. Tvrdnje da će već u prvom kvartalu biti vidljivi znaci privrednog oporavka ministar Dinkić je izneo na sednice Glavnog odbora stranke G17 plus, čiji je predsednik. Kao argument za takvu procenu on je naveo samo januarski nominalno visok rast prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV) na uvezenu robu i domaći promet koji je iznosio 16%.
Ekonomisti međutim smatraju da taj rast potiče najverovatnije od prenetih plaćanja iz decembra prošle godine. Oni smatraju će biti teško dostižan i planirani privredni rast od 1,5% da predstoji još jedna teška godina i da je prerano davati obećanja o boljem životu. Zvanična statistička još nije objavila nikakve podataka o ekonomskim kretanjima u januaru, ali pošto po ustaljenom redosledu januar predstavlja mesec najnepovoljnijih sezonskih trendova, nije teško zaključiti kakvi će oni biti. Pred dolazak Misije MMF-a u Beograd ministraekonomije uvijeno je korigovao i srpski premijer Mirko Cvetković ocenivši na sednici Socijalno-ekonomskog saveta da je Srbija tek na početku izlaska iz krize. Izbegavajući da s Dinkićem ulazi u javnu polemiku premijer je poručio i da je prerano davati obećanja o skorom povećanju plata i penzija i da to do daljeg treba zaboraviti. Oprezan u prognozama ekonomskih dešavanja u zemlji je i gu erner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić koji je svojevremeno, posle izbora na čelo srpske centralne banke, zamrzao članstvo u Dinkićevoj partiji. Jelašić je rekao da je “sigurno da će ekonomska kriza još neko vreme trajati u Srbiji“ ali li de ru partije koja ga je dovela na mestu guvernera nije mogao sa svim da kontrira. Naveo je da će se „povećanje kreditne aktivnosti sigurno nastaviti i da se na osnovu toga može reći da se više ne ide u recesiju”. Jelašić inačeverovatno neće biti na meti kritike MMF-a jer sedrži utvrđene monetarne politike. Sve oprezniji je i predsednik Srbi je Boris Tadić navodeći da je iz lazak iz ekonomske krize „vidljiv“, ali upozorava da ona još nije u potpunosti prošla i da Srbiju čekaju dug i težak oporavak i ozbiljne strukturne reforme. “Sitna poboljšanja ne smeju da nas navedu na opuštanje. Država već godinama troši više nego što ima, za to su potrebne reforme i nova disciplina u administraciji”, rekao je Tadić. Na uzdržanost u davanju optimistčkih obećanja pozvao je ekonomista Stojan Stamenković, upozorivši da statistika nije potvrdila signale da se pojavljuju znaci oporavka.
Upornim ponavljanjem tvrdnji sumnjive realnosti da se Srbija ekonomski oporavlja i obećanja da će na dnevni red uskoro doći i povećanje plata, ministar ekonomije Mlađan Dinkić je prošle nedelje isprovocirao predstavništvo Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da objavi kako Beograd trenutno ne ispunjava odredbe o smanjivanju javnih troškova i broja zaposlenih u državnoj administraciji sadržane u tekućem aranžmanu sa tom institucijom.
Tim trogodišnjim sporazumom, koji uključuje i kreditnu podršku od 2,9 milijardi evra, Srbija se obavezala da će plate u državnim službama i penzije ostati zamrznute i u 2010. godini, te da će smanjiti javnu potrošnju, usvojiti novi zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, obaviti reformu javnog sektora koja podrazumeva otpuštanje viška zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji. Prema sporazumu, ukoliko bi privredni rast zaista bio veći od predviđenog, Vlada bi od MMF-a morala da traži saglasnost da se menja deo sporazuma o zamrzavanju plata i penzija od kraja godine. A da li za to ima bilo kakvih elemenata Vlada će moći vrlo brzo da čuje pošto delegacija MMF-a u Beograd dolazi 9. februara gde će sve do 23. februara proveravati šta se zaista dešava u srpskoj ekonomiji.
Zbog neutemeljenih obećanja o povećanju platnog srpska Vladu je početkom januara već bila u ozbiljnim problemima, suočivši se sa talasom štrajkova u propalim firmama i najavom štrajka u ključnim javnim preduzećima. Sada se najave o odmrzavanju plata i penzija učestalo ponavlja, a predstavnik misije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik opomenuo je srpskog inistra da su slabi izgledi da budžetski plan bude ispunjen prema dogovoru pošto Vlada kasni sa otpuštanjem suvišnih činovnika i izdvaja više novca za plate zaposlenih u administraciji nego što je dogovoreno. Tvrdnje da će već u prvom kvartalu biti vidljivi znaci privrednog oporavka ministar Dinkić je izneo na sednice Glavnog odbora stranke G17 plus, čiji je predsednik. Kao argument za takvu procenu on je naveo samo januarski nominalno visok rast prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV) na uvezenu robu i domaći promet koji je iznosio 16%.
Ekonomisti međutim smatraju da taj rast potiče najverovatnije od prenetih plaćanja iz decembra prošle godine. Oni smatraju će biti teško dostižan i planirani privredni rast od 1,5% da predstoji još jedna teška godina i da je prerano davati obećanja o boljem životu. Zvanična statistička još nije objavila nikakve podataka o ekonomskim kretanjima u januaru, ali pošto po ustaljenom redosledu januar predstavlja mesec najnepovoljnijih sezonskih trendova, nije teško zaključiti kakvi će oni biti. Pred dolazak Misije MMF-a u Beograd ministra ekonomije uvijeno je korigovao i srpski premijer Mirko Cvetković ocenivši na sednici Socijalno-ekonomskog saveta da je Srbija tek na početku izlaska iz krize. Izbegavajući da s Dinkićem ulazi u javnu polemiku premijer je poručio i da je prerano davati obećanja o skorom povećanju plata i penzija i da to do daljeg treba zaboraviti. Oprezan u prognozama ekonomskih dešavanja u zemlji je i gu erner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić koji je svojevremeno, posle izbora na čelo srpske centralne banke, zamrzao članstvo u Dinkićevoj partiji.
Jelašić je rekao da je “sigurno da će ekonomska kriza još neko vreme trajati u Srbiji“ ali zbog partije koja ga je dovela na mestu guvernera nije mogao sa svim da kontrira. Naveo je da će se „povećanje kreditne aktivnosti sigurno nastaviti i da se na osnovu toga može reći da se više ne ide u recesiju”. Jelašić inačeverovatno neće biti na meti kritike MMF-a jer sedrži utvrđene monetarne politike. Sve oprezniji je i predsednik Srbi je Boris Tadić navodeći da je iz lazak iz ekonomske krize „vidljiv“, ali upozorava da ona još nije u potpunosti prošla i da Srbiju čekaju dug i težak oporavak i ozbiljne strukturne reforme. “Sitna poboljšanja ne smeju da nas navedu na opuštanje. Država već godinama troši više nego što ima, za to su potrebne reforme i nova disciplina u administraciji”, rekao je Tadić. Na uzdržanost u davanju optimistčkih obećanja pozvao je ekonomista Stojan Stamenković, upozorivši da statistika nije potvrdila signale da se pojavljuju znaci oporavka.