Beogradska berza, mart 2010. Bez naznaka oporavka

Uprkos tome što je mart doneo očekivanu objavu poslovnih rezultata kompanija, ni ovaj događaj nije uneo više živosti na domaćem tržištu kapitala. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, izgubio je tokom marta skoro tri procenta na vrednosti čime se gotovo u potpunosti istopio lagani nominalni rast tržišta od početka godine. Ni prometi nisu doneli bilo kakve naznake oporavka tržišta; štaviše, bez trgovine akcijama AIK banke Beogradska berza bi ličila na opustelo tržište, u većoj meri nego što je to bilo pre godinu dana. Ukupan promet u trgovanju iznosio je 2,04 milijarde dinara, slično kao i u februaru, s tim da su ovaj put obveznice stare devizne štednje zauzele značajniji ponder u ukupnom prometu.

Obveznice i trezorski zapisi

Ukupan promet obveznica stare devizne štednje bio je veći od 4 miliona evra, te su ove dužničke hartije države činile petinu sveukupne realizacije na tržištu. Prinosi na svim serijama, osim najbliže A2010, oscilirali su oko nivoa od 4 procenta a veliki deo prometa je ostvaren i uz prinosne stope ispod ovog nivoa.

Krajem marta, smanjena je referentna kamatna stopa Narodne banke na 9 procenata a gotovo istovremeno je i guverner najavio odlazak sa ove pozicije koju je više godina obavljao. Oba ova događaja nisu značajnije uticala na tržište trezorskih zapisa. Država je nastavila da emituje zapise sa šestomesečnim i godišnjim dospećem a prinosi su se kretali oko 9,4 i 9,9 procenata, respektivno.

Akcije

Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, oslabio je tokom marta za nepunih 3 odsto te je prinos tržišta akcija od početka godine, meren ovim pokazateljem, spao na 5,2 procenta. Prometom je ponovo dominirala niška AIK banka koja je generisala realizaciju skoro kao sve ostale vlasničke hartije zajedno.

AIK banka je zabeležila realizaciju od 762,3 miliona dinara uz rast vrednosti na mesečnom nivou od 4,3 procenta. I dalje su najveći kupci ove najlikvidnije hartije na tržištu inostrani investicioni fondovi dok su prodajom dominirali domaći kapitalisti oličeni u najvećim manjinskim akcionarima AIK-a. Niška banka objavila je početkom marta i poslovne rezultate za 2009. godinu u kojoj je nastavljen impresivni trend profitabilnosti ove bankarske ustanove. AIK je posle Banke Intese najprofitabilnija banka u celom bankarskom sektoru ostvarivši tokom 2009. godine neto dobit od čak 5,58 milijardi dinara što nominalno predstavlja blagi rast u odnosu na godinu dana ranije. Prihodi od kamata bili su za čak milijardu dinara veći i iznosili su 12,1 milijardu dinara dok su prihodi od naknada i provizija iznosili 792,9 miliona dinara što je pad od 50 procenata u odnosu na 2008. godinu. Ukupna aktiva AIK banke poslednjeg dana 2009. godine iznosila je 109,4 milijarde dinara i bila je veća u odnosu na kraj 2008. godine za 31 odsto. I ostale bankarske ustanove su objavile poslovne rezultate ali, osim Agrobanke, nisu beležile značajnije promete. Agrobanka je zabeležila realizaciju od 112,3 miliona dinara uz pad vrednosti od 2,7 odsto, ali je promet u velikoj meri bio posledica jedne fiktivne transakcije u kojoj je isprometovano 1,33 odsto akcija ove banke. Komercijalna banka je zabeležila skroman promet uglavnom na nivoima neznatno ispod 30.000 dinara. Ova najveća banka koja se nalazi pod kontrolom države objavila je bruto dobit od 2,05 milijardi dinara što predstavlja smanjenje od 27 procenata u odnosu na 2008. godinu. Najveće razočarenje investitorima priredile su Univerzal i Privredna banka. Univerzal banka je drastično smanjila neto rezultat dok je Privredna iskazala gubitak i to prvi put otkada se akcijama ove banke trguje na Beogradskoj berzi.

Uobičajeno najlikvidnije hartije iz realnog sektora smenila je aleksandrovačka „Vino Župa“ koja je zabeležila realizaciju od 55 miliona dinara i to uglavnom na nivou od 9.000 dinara. Ovaj najveći domaći proizvođač vina i sokova ostvario je nekonsolidovani prihod u 2009. godini u visini od 4,4 milijarde dinara što je neznatno nominalno povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Neto dobitak „Vino Župe“ bio je na nivou od 376,4 miliona dinara što predstavlja pad od 5,6 procenata. Solidnu realizaciju od 38,2 miliona dinara ostvario je „Energoprojekt“ uz pad vrednosti od 8,4 odsto pre svega kao posledica skromnih planova ove kompanije za tekuću godinu. Menadžment ovog najvećeg domaćeg građevinskog holdinga planira ostvarenje konsolidovanih prihoda u prvih šest meseci na nivou od 93,1 milion evra dok u istom periodu tekuće godine očekuje bruto dobit od četiri miliona evra, što je znatno skromnije u odnosu na ostvarenje u prvoj polovini 2009. godine. Među prometnije hartije tokom marta izbio je i beogradski „Imlek“ sa realizacijom od 33,6 miliona dinara uz pad cene od nepunih 11 procenata a ništa bolje nisu prošli ni akcionari bečejskog „Sojaproteina“. Akcije ove kompanije pale su preko 14 procenata nakon objave lošijeg od očekivanog poslovnog rezultata za 2009. godinu.

broj 65, april 2010.
Nenad Gujaničić