Prema saopštenju Infostuda, broj oglasa za posao je prošle godine prepolovljen u odnosu na pretprošlu, a na horizontu se ne vidi oseka talasa otpuštanja. Možda je takva situacija okidač za sve one koji se dvoume da li da uđu u sopstveni biznis ili da čekaju da ih neko zaposli. Za one sa inicijativom ima nekoliko konkursa kreditiranja, koji se godinama unazad, po rečima ministra ekonomije, uspešno realizuju kroz preduzetničke firme, od čijih rata se finansiraju novi start-up krediti. Iako kovanica „biti svoj gazda“ zvuči pomalo otrcano, mnogi koji se na radnom mestu osećaju eksploatisano maštaju o samozapošljavanju, a neki od njih ove godine čekaju „vetar u jedra“ državnih subvencija.
Crne prognoze o rastu nezaposlenosti u tekućoj godini se polako ostvaruju – u januaru ove godine ona je porasla za 2,9 odsto u odnosu na prethodni mesec. Već smo pisali o nadama koje nadležni polažu u programe samozapošljavanja, te ćemo sada neke od njih opširnije objasniti. Od 2007. godine, koliko traje program start-up kreditiranja, iz budžeta Srbije plasirano je devet milijardi dinara, a time otvoreno 6.625 novih preduzeća za zapošljavanje 20.000 ljudi. Ovaj model kreditiranja pozajmljen je iz norveške prakse gde se oko 30 odsto odobrenih kredita pokazalo uspešnim. Iz Ministarstva ekonomije kažu da je kod nas taj procenat bolji nego u Norveškoj, i iznosi nekih 55 odsto.
Start-up krediti
Ministarstvo ekonomije raspisalo je konkurs kreditiranja početnika u biznisu bez hipoteke i start-up kreditiranja za preduzetnike i pravna lica. Sa izdvojenih 2,2 milijarde dinara biće potpomognuto 2.000 novih preduzetnika.
Četvrtu godinu za redom start-up krediti nailaze na dobar odziv. Iz Ministarstva ekonomije kažu da se neka od sredstava za kreditiranje obezbeđuju naplatom rata prethodnih kredita. Zahtevi za kredite još uvek se podnose Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj ili Fondu za razvoj, sve do 30. aprila ove godine. Za nehipotekarne kredite za početnike, kod kojih prednost imaju mladi do 25 godina starosti, najniži iznos je 500 hiljada dinara, a najviši 1,3 miliona, sa kamatom od 2,5 posto godišnje. Rok otplate je tri do pet godina, sa počekom od godinu dana i, naravno, ratom vezanom za kurs evra. Dobra stvar kod ovih kredita je što ne zahtevaju nužno garanciju u vidu hipoteke, već kredit možete dobiti i kroz ručne zaloge opreme (ako čitate između redova znaćete da pri dodeli kredita slabu prođu imaju oni sa opremom koja brzo zastareva poput kompjutera, kamera i sl, jer se državi ne isplati da im kroz pet godina, ako biznis propadne, zapleni bezvredne mašine); osim toga postoji garancija u vidu menice dva kreditno sposobna žiranta ili jemstva pravnog lica. Krediti za pravna lica imaju iste uslove, sa tim što je maksimalni iznos koje pravno lice može da dobije 2,5 miliona dinara. Ovi krediti se, kao i uvek, ne mogu koristiti za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, ulaganja u infrastrukturu, trgovinu, kupovinu putničkih vozila, igre na sreću i druge vidove kockanja. Preduzetnici i pravna lica koja konkurišu moraju biti registrovani u APR-u, a od fizičkih lica prednost imaju ona koja su prošla obuke u nadležnim institucijama (Agencija za MSPP, Nacionalna služba zapošljavanja i sl.) i, podrazumeva se, samo ona koja nikada nisu bila vlasnici privrednog društva. Dosadašnje iskustvo govori da preduzetnici uglavnom uzimaju kredite za zanatske radnje, a pravna lica za proizvodnju prehrambenih proizvoda. Broj interesenata stalno raste, te je u prvoj godini programa odobreno 1.507 kredita, u drugoj 2.276, a prošle godine čak 3.000.
| Od banki u Srbiji samo Opportunity banka daje komercijalne start-up kredite, i to bez podnesenog biznis plana. Ona zajedno sa klijentom pravi proračun finansijske isplativosti projekta, ali nominalna kamatna stopa je ovde od 17,5 do 24 odsto, a rok otplate 60 meseci. Ostale banke uglavnom daju kredite firmama koje rade više od tri godine ili imaju jakog garanta. I tu treba imati u vidu da posao banaka nije da budu humane i pomažu ljudima da stanu na noge, već da zarađuju, stoga treba biti posebno oprezan sa stavljanjem lične imovine pod hipoteku. |
Međutim, pomenuti konkurs prati afera vezana za korisnike prošlogodišnjih kredita, koji su start-up kredite umesto za osnivanje i razvoj preduzeća koristili za kupovinu automobila i odlaske na letovanja. Kod prošlogodišnjeg start-up kredita kamata je bila jedan posto, te su firme ekspresno otvarane i zatvarane, a rate vraćane uz malu kamatu. Takođe, neki koji su koristili ručnu zalogu na staru opremu nisu vraćali kredite, jer u okviru Fonda za razvoj, po pisanju medija, ne postoji služba koja bi prodala i naplatila tu opremu. Zato se ove godine može založiti samo nova oprema kao vid garancije. No, generalni rezultati kreditiranja nisu toliko poražavajući, po rečima ministra Dinkića nenamensko trošenje novca od kredita otkriveno je u tri odsto slučajeva.
Samozapošljavanje
Na sajtu Nacionalne službe zapošljavanja stoji javni poziv nezaposlenim licima za dodelu subvencija za samozapošljavanje u cilju obavljanja novoregistrovanih delatnosti. Dakle, svi evidentirani nezaposleni mogu da se jave za 160 000 dinara jednokratne pomoći, pod uslovom da su prošli obuku za samozapošljavanje i da imaju dobar biznis plan. Ovaj program ne obuhvata one koji žele da zasnuju preduzeće za obavljanje delatnosti individualnog poljoprivrednog gazdinstva, društvenih organizacija, trgovine, finansijskog posredovanja, taksi prevoza, menjačnica, kockanja i sl. Obezbeđenje ugovornih obaveza vrši se kroz dve blanko trasirane menice korisnika sredstava sa jednim žirantom i meničnim ovlašćenjima, kroz založno pravo na pokretnu imovinu (osim vozila) trostruko veću od subvencije, hipoteku na nepokretnosti dvostruko veću od subvencije ili garanciju banke dvostruko veću od iznosa subvencije.
Ove godine i grad Beograd ima strategiju za borbu sa nezaposlenošću. U povećanje zaposlenosti u prestonici biće uloženo 15 miliona dinara, od čega 12 miliona na subvencije za samozapošljavanje. Subvencija za samozapošljavanje se na osnovu javnog poziva dodeljuje nezaposlenom licu za obavljanje registrovane delatnosti, u jednokratnom iznosu od 200.000 dinara. Iz Nacionalne službe zapošljavanja kažu da za ove vidove subvencioniranja više inicijative imaju muškarci, te je njih 60 posto učestvovalo u ovom programu prošle godine. Više od polovine kreditiranih se odlučilo na samozapošljavanje sa manje od godinu dana „čekačkog“ staža na Birou. Ova sredstva su u najvećem broju slučajeva (33, 5 odsto) uzimali novopečeni preduzetnici iz oblasti prerađivačke industrije.
No, na koji god način odlučite da započnete poslovanje, podjednako veliki problem kao početni kapital predstavljaće vam porezi i administracija. Veći deo zarade moraćete da dajete državi, ili ćete jednostavno vašu ekonomiju obojiti u sivo. Zato pre nego što se odlučite na ovaj korak razmislite o svim faktorima koji utiču na poslovanje, a ne samo na nabavku određene sume novca za započinjanje. To podrazumeva savetovanje sa ostalim preduzetnicima, asocijacijama malih i srednjih preduzeća, ali i pokazateljima stanja na tržištu.
Saveti za biznis
Kada govorimo o vrstama delatnosti koje bi trebalo da budu uspešnije na tržištu, neke od preporuka nadležnih kose se sa uslovima podizanja kredita. Naime, najviše mogućnosti biće u poslovima vezanim za Internet, ali ako želite da dignete zalog na ručnu opremu treba imati u vidu brzo zastarevanje kompjuterske opreme, te i umanjene šanse za odobravanje ove vrste kredita. Osim online poslova, sa izmenama zakona iz oblasti upravljanja otpadom pružiće se mogućnost za otvaranje malih firmi za sakupljanje i distribuciju ambalažnog, plastičnog i drugog smeća. Tu su i uvek potrebne perionice i radnje za hemijsko čišćenje, agencije za dečije proslave, rođendane, žurke, organizovanje svadbi i sl.
Šansi za preduzetništvo koje zahteva manji početni kapital, od 5.000 do 10.000 evra, takođe ima, a najveći potencijali leže u knjigovodstvenim agencijama, konsalting agencijama, dečijim igraonicama, agencijama za pomoć starima, moleraju, vodoinstalaterskim delatnostima, autoperionicama, kozmetičkim salonima, školama stranih jezika i sl.
Međutim, svako ko ima dobru biznis ideju i volju za radom može proći na konkursu, ali i na tržištu, posle dobijenog konkursa. Kao dobar primer uspeha potpomognutog start-up kreditom služi Đorđe Sarić, dvadesetogodišnjak iz Arilja, koji je novac dobijen od države uložio u proizvodnju odeće. Za unapređenje proizvodnje u svojoj fabrici on je uzeo start-up kredit za mlade privrednike, koji je upotrebio za kupovinu 14 savremenih mašina. Sada, njegova fabrika “Saratex” oblači trećinu Srbije, a trudi se da postane prepoznatljiv brend i van granica zemlje. Osim dobrobiti vlasnika firme, ovaj poduhvat rezultovao je zapošljavanjem 21 radnika u “Saratex”-u.
Marija Dukić
broj 64, mart 2010.