Apple je po svojoj vrednosti na robnoj berzi iznenada postao treća najveća kompanija u Americi. U protekle tri godine cena njegovih deonica se više nego udvostručila, dok su cene deonica drugog na listi (Microsoft) a i prvog (Exxon Mobil) neznatno pale. Ukoliko se ta tendencija nastavi, Apple bi do kraja godine mogao postati najveća američka kompanija.
Ovo je sigurno najdramatičniji preokret za neku kompaniju u istoriji. Pre 13 godina kad se Stiv Džobs vratio u Apple na mesto izvršnog direktora, kompaniija nije bila baš na rubu bankrotstva kako se ponekad priča, ali joj je 150 miliona dolara koliko je u nju tada uložio Microsoft dobro došlo kao sveža operativna gotovina. Međutim, njena budućnost bila je tada pod znakom pitanja.
„Ja bih je ugasio i vratio novac deoničarima“, rekao je te 1997. godine Majkl Del na jednom skupu od nekoliko hiljada IT menadžera. Danas je proizvođač računara koji nosi njegovo ime (Dell), na pomenutoj listi američkih kompanija na mestu broj 78. Grubo rečeno Apple vredi kao osam Dellova.
Naravno, na kom se mestu Apple nalazi u pogledu veličine zavisi od toga kako se definiše veličina. Ukoliko bi se kao merilo ekonomske veličine uzeli rezultati prodaje, Apple bi bio na 42. mestu – četiri mesta iza Della, mada to možda nije fer poređenje, jer Apple od svakog dolara iz prodaje ostvari profit od 29 centi, a Dell samo pet. Međutim, računato i po neto profitu, Apple nije među prvih deset američkih kompanija.
Zbog ovoga se opravdano postavlja pitanje berzanske vrednosti: da li su popularnost i cena deonica otišle ispred stvarne ekonomske vrednosti? Po nekima, Appleove deonice su previše skupe, ali za prognostičare sa Volstrita to nije tako. Prema anketi koju je sproveo Thomson, 37 od 43 analitičara koji objavljuju preporuke za berzu trenutno preporučuju investitorima da ih kupuju. Od toga čak petnaestoro smatra da ih obavezno treba kupiti.
Ukoliko je ta prevlađujuća većina u pravu i ako Apple zaista postane najveća američka kompanija, to će označiti jednu zaista fascinantnu tranziciju. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, prvo mesto je držao IBM, a na kratko i AT&T. U devedesetim ta titula je bila rezervisana za General Electric ili Exxon, sve do poslednje dve godine te decenije, kad se na prvo mesto probio Microsoft. Od 2006, posle naglog skoka cena nafte, na prvom mestu je ponovo Exxon i to sa ubedljivom prednošću.
Apple nije ni nalik nijednoj od tih kompanija iz najmanje tri razloga. Prvo, najveći deo prihoda od prodaje potiče od pojedinačnih kupaca, dok je udeo kompanija, vlada i institucija mali. Drugo, ta kompanija ne samo da nema monopol na većini svojih ključnih tržišta, već nema ni vodeći tržišni udeo. Treće, ako se izuzmu njeni zagriženi sledbenci, život je moguć i bez njenih proizvoda. Drugim rečima, postoje i drugi proizvodi koji obavljaju iste funkcije a uz to su i jeftiniji. Na primer, jedan prenosivi MacBook Pro jeste elegantan i pametno napravljen, ali je nekoliko stotina dolara skuplji od Della koji sadrži isto što i Mac i čiji je softver iako možda trapaviji gotovo jednako sposoban.
Prethodne kompanije koje su boravile na prvom mestu bile su od vitalnog značaja, jer su omogućavale da američki centralni računari neprekidno zuje, da telefoni zvone i kola jure, a more kućnih i poslovnih računara govori istim jezikom. S druge strane, Apple je omogućio da se lakše i opuštenije krstari internetom, barata medijskim sadržajima i telefonira. Čudo nije samo to što je ovaj proizvođač računara koga su njegovi konkurenti otpisivali sada skoro najveća kompanija u zemlji. Čudo je što je to postao tako što je prodavao robu i usluge koji zadovoljavaju hirove, a ne potrebe. (M.V.) Mikro.rs