Beogradski centar za ljudska prava promovisao je danas knjigu „Dete sreće“ Tomasa Burgentala, u kojoj sudija Međunarodnog suda pravde opisuje detinjstvo provedeno u logorima tokom II svetskog rata i opominje javnost koliko je opasno propagiranje ideja mržnje, rasizma i diskriminacije.
Tomas Burgental je imao pet godina kada je počeo rat, sedam kada je ograđen u jevrejski geto, a sa 10 je završio u Aušvicu. Sa 11 godina, kada je oslobođen, prerano je sazreo i stekao sposobnosti preživljavanja ali ne i naučio da čita i piše, mada je to nadoknadio daljim školovanjem, da bi na kraju postao sudija Međunarodnog suda pravde.
Vrednost njegovih sećanja je, po rečima Vojina Dimitrijevića, i u tome što su ona zapisana sa velike vremenske distance, mirno i sa svešću da uzroci koji mogu da dovedu do masovnih zločina još uvek traju. Zato direktor Beogradskog centra smatra da bi ova knjiga trebalo da bude uvrštena u školsku lektiru, kako bi se novi naraštaji upoznali sa posledicama tako olako promovisanih diskriminacije i rasizma.
Na promociji knjige naša poznata istoričarka Dubravka Stojanović analizirala je čovekovu sposobnost shvatanja sreće u tragičnim situacijama, poput gubljenja straha od smrti, koja nam pomaže da preživimo i najteže situacije, a Milan Vlajčić je pojasnio kako nam tadašnja tragedija jevrejskog naroda olako može postati apstraktna statistika (posebno zato što ne možete da zamislite cifru od šest miliona žrtava). Tim povodom on je rekao da „Dete sreće“ individualizuje žrtve i tako nam približava strahote koje nekad i sami nesvesno uzrokujemo. Vlajčić smatra da je ovo izdanje posebno bitno jer u Srbiji sada jačaju profašističke ideje, velikim delom kroz pokrete poput Dveri, Nacionalnog stroja i sl.