Prema analizi UniCredit Grupe za region centralne i istočne Evrope (CIE), posle najjačeg udara krize ovo područje pokazuje znake oporavka. Doduše, jasno je da je rast svih zemalja ispod njihovog dugoročnog potencijala i veoma raznovrstan. Naime, parametar koji pokazuje odnos atraktivnosti tržišta i rizika je veoma dobar kada su u pitanju Rusija, Turska i Rumunija. Ostale zemlje CIE pokazuju visok nivo atraktivnosti i nizak profil rizika.
Iako bankarstvo u regionu CIE i dalje pruža brojne mogućnosti, tržišni uslovi se nakon krize u mnogome razlikuju. „Zainteresovanost banaka za ulazak na tržište će postojati i u budućnosti, a rast kredita i depozita će biti uravnoteženiji’’, rekla je Debora Revoltela, direktorka Strateških analiza UniCredit Grupe za region CIE, pozivajući se na najnoviju prognozu u vezi sa bankarskim sektorom. U kontekstu smanjenog ekonomskog razvoja, volumeni rasta će ostati na nivou koji je niži od onog pre krize, ali će i dalje biti mnogo iznad nivoa koji karakteriše razvijena tržišta.
Pokretač trenutnog oporavka je korporativno poslovanje, koje je prvo prebrodilo posledice krize, a koje predstavlja ujedno i motor budućeg razvoja. U situaciji kada imamo visoku stopu nezaposlenosti i nizak nivo potrošnje, oblast poslovanja sa stanovništvom će se usporeno razvijati. Ipak, proces ekonomskog približavanja regiona CIE i zapadne Evrope je i dalje u toku, mada je usporen. „Bankarski sektor ostaje jedan od pokretača ekonomskog približavanja zemalja. Međutim, u ovom trenutku je potrebno da ubrzanom rastu kreditiranja prethodi oporavak tražnje’’, istakla je Revoltela. „Dobra vest je da su problemi koji se tiču kvaliteta kredita skoro dostigli svoj vrhunac. Naime, vidljiva je određena stabilizacija u nivou rizičnih plasmana, a verujemo da će se takav trend nastaviti “.
Prvenstveno su krah likvidnosti, a zatim i zabrinutost za kvalitet kredita, koji su se javili u toku krize, bili uzrok smanjenog nivoa kreditiranja. Situacija se vidno promenila početkom ove godine. Kao što je očekivano, trenutna stagnacija u iznosima kredita je posledica manje tražnje.
Ključno pitanje za oko 2.450 banaka koje posluju u bankarskom sektoru u regionu CIE, sa aktivom od preko 2.100 milijardi evra, je kako da ponovo pokrenu motor razvoja. „Potrebno je da tražnja, pre nego ponuda kredita, bude ključni pokretač za izlazak iz krize’’, kaže Revoltela. U budućim uslovima koje će karakterisati čvrsta fiskalna kontrola, zemlje bi trebalo da pronađu mogućnost da stimulišu tražnju. Način da se ovo postigne je i potpuno iskorišćavanje fondova Evropske unije, uz stavljanje konkurentnosti i kvaliteta radnog okruženja na vrh liste prioriteta. „Potpuno iskorišćavanje fondova EU stvara pontencijal za povećanje nominalne vrednosti BDP-a u regionu u 2010. za 1 do 2 procentna poena, što je značajna cifra u trenutnim uslovima’’, objašnjava Revoltela.