Redovno godišnje zasedanje Bilderberg grupe, inače 58. po redu, održano je od 3. do 6. juna ove godine u luksuznom španskom letovalištu Sitges (u hotelu Dolce Sitges) južno od Barselone. Teme razgovora bile su finansijka reforma na globalnom nivou, jačanje evra, bezbednost, sajber tehnologija, energija, Avganistan, svetski problemi vezani za hranu i EU –USA odnosi.
Uvodnu rec imao je „mag IT industrije“ Bil Gejts, a među pozvanima našao se i predsednik Barak Obama. Svakako da je kompletan skup održan uz jezive mere bezbednosti i daleko od očiju medija i javnosti. Međutim, pojedine, bitne, informacije ipak su uspele da nađu „put do novinara i javnosti“.
Konferencije ove neformalne grupe koja okuplja vodeće ljude iz sveta politike i biznisa održavaju se jednom godišnje od 1954. godine. Pozivnice za učešće uvek šalje aktuelni predsedavajući – a to je ove godine bio Davinjon Etijen, bivši potpredsednik EU Komisije.
Grupacija obuhvata oko 150 uglednih ličnosti iz celog sveta, a služi, kako mi je to davne 1997. godine pojasnio u Zbignjev Bžežinski, dugogodišnji savetnik američkih predsednika za bezbednost, „kao mesto za konsultacije ljudi koji odlučuju u sferi politike i ekonomije“. Obzirom da je reč o više od 150 uticajnih ljudi današnjice, svakako da njihova mišljenja nisu uvek istovetna pa se na planu implementacije određenih zaključaka pojavljuju „s vremena na vreme“ određene turbulencije kao posledica nehomogenizovanih stavova i želja.
U najavi ovogodišnjeg zasedanja Bilderbeg grupe naglašeno je bilo da „je Hladni rat odavno iza nas, ali je potreba intenzivnijeg američko –evropskog dijaloga i saradnje veća nego ikada, usled nagomilanih problema koji traže jedan zajednički i efikasniji odgovor.“
Poseban akcenat ove godine stavljen je na međunarodne globalne odnose I internacionalnu ekonomiju.
Tako novinar Guardijana, Carls Skelton, koji je imao određenih saznanja o pripremi ovogodišnje konferencije naglašava “da su ta četiri dana neformalnih konsultacija najbogatijih ljudi sveta, najuticajnijih političara i probranih novinara, poput čelnika Barklej Banke, Bil Gejtsa, Lari Samersa i drugih, izuzetno bitna za ceo svet. Ti ljudi donose odluke. Koliko sam ja uspeo da saznam, evro je jedan od prioriteta ovogodišnjeg skupa.”
Kada se malo popriča sa španskim bankarima, kao što je to imao prilike da uradi potpisnik ovih redova, jasno je da su dileme oko povratka na pezetu u današnjoj Španiji prisutnije više nego ikada. Slični glasovi dolaze i iz Grčke ali sve češće i Nemačke. Ukoliko bi se dogodilo da Evrozona pukne, posledice bi mogle biti, procenjuju analitičari, nemerljive. Utoliko je ova Konferencija Bilderberg Grupe od prvorazrednog značaja.
Pojedini analitičari se pitaju da li je plasiranje u javnost informacija o Avganistanu kao “Litijumskoj Saudijskoj Arabiji 21. veka” jedna od posledica ove konferencije.
Zoran Vitorović, Cirih