Obamin „pomahnitali general“, o kome smo već pisali, smenjen je sa položaja komandanta oružanih snaga u Avganistanu. General Mekristal je osporio civilnu kontrolu nad armijom i rugao se Obaminim saradnicima. Ujedno sa kontroverzama u vezi sa američkim „najvažnijim“, ratom u Avganistanu, ovaj mesec bio je jedan od najkrvavijih za NATO trupe – poginulo je 79 vojnika.
Dok Mekristal kuka kako vlasti SAD sputavaju njegov ratni potencijal, ekstremisti u Avganistanu pojačavaju napade zbog planirane vojne operacije NATO, čiji je cilj da se južni grad Kandahar i okolina očiste od talibanskih pobunjenika.
Sada se Amerikanci preispituju o smislu ovog rata, koji većina anketiranih osporava. Uprkos već tradicionalnom sagledavanju Amerike kao svetskog policajca, narod počinje da veruje da je tolika militarizacija spoljne politike nepotrebna. Međutim, američki vojni vrh i dalje smatra da ova zemlja to radi radi demokratizacije drugih, iako ih evropski saveznici često u tome sputavaju.
I dalje, oružane snage povećavaju uticaj u pojačano militarizovanom američkom društvu, a vojni izdaci SAD približavaju se sumi od 1.000 milijardi dolara godišnje, potiskujući svote za diplomatiju i pomoć inostranstvu. Upravo imenovani naslednik Mekristala u Avganistanu, general Dejvid Petreus, pominje se kao mogući kandidat republikanske opozicije na izborima (2012) za kormilara Bele kuće (protiv demokrate Obame koji mu je poverio novu, operativno najvažniju, bojnu dužnost).
Amerčki mediji pišu da se Mekristal narugao Obaminoj strategiji za rat u Avganistanu, odnosno saradnji vojnika i civila. Po svemu sudeći, ovaj rat je krenuo pogrešnim tokom i mali su izgledi za početak povlačenja u leto iduće godine, kako je najavio Obama. Ako ništa drugo, čak i republikanci mogu biti zadovoljni time što je Obama pokazao da je zaista „vrhovni komandant“, dokazujući da ima „čvrstu ruku“ kada je ona potrebna.