Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije zaključno sa novembrom prošle godine iznosio je 22,027 milijardi evra. Učešće javnog sektora u ukupnom dugu iznosi 6,793 milijardi evra, odnosno 30,8 odsto. U odnosu na rezultate sa kraja 2008. godine, iznos spoljnog duga Srbije nije se bitno promenio, međutim analize pokazuju da ćemo se dodatno zaduživati i narednih godina.
Što se ukupnog javnog duga tiče, Srbija još uvek ne spada u zemlje u kojima on prelazi 40 odsto BDP-a i samim tim se ne ubraja u zemlje visoke zaduženosti. Primera radi, francuski javni dug dostigao je 76 odsto BDP-a, a prognoza MMF-a kaže da će do kraja 2014. godine dostići čak 96 odsto. Ovaj nagli skok posledica je dodatnih državnih troškova u vreme ekonomske krize.
| Stanje spoljnog duga po vrsti dužnika i inokreditorima
Javni sektor ukupno 6.793,8 |
Prema informacijama Ministarstva finansija koje su krajem januara preneli svi domaći mediji, ukupan javni dug u 2009. godini iznosio je 31,3 odsto BDP-a, odnosno 9,85 milijardi evra, pri čemu je spoljni dug iznosio 4,41 milijardi, uz indirektne obaveze od još 1,39 milijardi evra. Razlika između računica NBS i Ministarstva finansija nastala je zbog obračunavanja konsolidovanja dugova Pariskom i Londonskom klubu.
Zvaničnici uveravaju da se naša zemlja u poslednje vreme za infrastrukturne potrebe zaduživala pod povoljnim uslovima, sa manjom kamatnom stopom i dužim periodom otplate. S druge strane, krediti za podršku budžetu imaju kraći period i višu kamatu.
Međutim, član vladinog ekonomskog tima Milojko Arsić smatra da ćemo, kad dođe vreme za otplatu, morati od sopstvenog dohotka da plaćamo glavnicu i nagomilane kamate. To vodi samo do dva moguća rešenja – još većih poreza za (ne)dovoljno napaćeni narod ili ogromnih odricanja države u oblastima zdravstva, obrazovanja, javnih službi i preduzeća. Od dva zla jedno će morati da bude odabrano.
| Privatni sektor ukupno 15.233,3 Srednjoročni i dugoročni dug 13.056,0 Banke ukupno 2.597,4 (EIB) 117,3 (EBRD) 74,4 (EFSE) 87,1 (IFC) 131,1 (Pariski klub krediti zaključeni posle 20.12.2000.) 168,1 (Ostali kreditori) 2.011,7 (Ostale vlade) 7,7 Preduzeća ukupno 10.458,6 (EBRD) 233,6 (IFC) 87,1 (EIB) 12,2 Eurofond CEB 24,8 Pariski klub krediti zaključeni posle 20.12.2000. 37,4 Ostale vlade 7,0 Ostali kreditori 10.006,6 Kliring dug u nekonvertibilnoj valuti 49,9 Kratkoročni dug 2.177,4 Banke 1.810,1 Preduzeća 367,2 Kapitalizovana kamata 109,0 Napomena: Iznosi su u milionima evra i obuhvataju glavnicu, redovnu i zateznu kamatu, izvor Narodna banka Srbije, na dan 30.11.2009. |
Preduzeća prezadužena
Dugoročna spoljna dugovanja javnog sektora veća su za 406,9 miliona evra u odnosu na isti period prethodne godine, dok je dugoročni dug privatnog sektora porastao za „samo” 41,6 miliona evra, zahvaljujući pre svega smanjenju ukupnog duga privatnih preduzeća za 246,4 miliona evra.
Ipak, to ne umanjuje činjenicu da većinu domaćeg spoljnog duga čine upravo dugovanja naših kompanija – skoro 11 milijardi evra, računajući njihove dugoročne i kratkoročne obaveze. Privatni sektor dodatno opterećuju i dugovanja banaka u iznosu od skoro 4,5 milijardi evra. Prema Juriju Bajecu, ekonomskom savetniku premijera Cvetkovića, visina privatnog duga indirektno utiče na sveukupno stanje u državi, jer se zbog otplate kredita u inostranstvu mogu javiti poremećaji na domaćem deviznom tržištu. I dalje su najveći poverioci strane banke i finansijske organizacije. Privatni sektor opterećen je prevelikim uvozom i preslabim dinarom. Ukupna proizvodnja je nedovoljna a videćemo koliko će odmrzavanje trgovinskog sporazuma zaista povećati izvoz u zemlje EU. Takođe, smanjenje kreditnih aktivnosti najviše je doprinelo padu privrednih aktivnosti u prošloj godini, a veće smanjenje BDP-a sprečila je prerađivačka industrija.
| Kretanje spoljnog duga
Period Iznos |
Javni sektor je u periodu od januara do septembra 2009. godine koristio oko 1,1 milijardu evra inostranih kredita, od čega je u maju povučeno 782,5 miliona evra u okviru stend-baj aranžmana zaključenog s MMF-om.
Od januara do oktobra 2009. godine otplaćeno je ukupno 299 miliona evra, od čega se na otplatu glavnice odnosi 115 miliona, a na otplatu kamate 184 miliona evra. Dug preduzeća na kraju 2009. godine iznosio je oko 10,4 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodne godine smanjen je za 5,6 odsto.
Preduzeća su u prva tri tromesečja 2009. godine koristila inostrane kredite u iznosu od 1.506 miliona evra, što je za 57 odsto manje u odnosu na isti period 2008. godine Sektor preduzeća se u prvih devet meseci 2009. godine neto razdužio za 625 miliona evra, od čega se 370 miliona odnosi na razduženje po dugoročnim kreditima.
Proteklih godina se više zaduživao privatni sektor koji je povećao svoj dug čak deset puta od 2000. godine. Privatni dug je 2000. godine učestvovao u ukupnom dugu sa 18,8 odsto, a u 2009. sa 69,2 odsto.
Jedini način da spoljni dug Srbije ne nastavi da se uvećava u narednim godinama je angažovanje većeg dela uzetih kredita u infrastrukturne projekte i restrukturiranje preduzeća koja mogu da pospeše proizvodnju i prizovu dodatne strane investicije.
Marko Miladinović
broj 63, februar 2010.